Šta su turističke agencije, čime se bave i šta je dovelo do njihovog nastanka?

Turističke agencije nisu dovele do nastanka turizma, međutim i te kako su zaslužne za ekspanziju i razvoj ove delatnosti, ali kakva ih budućnost čeka?

Iako su još od davnina postojala kretanja ljudi koja po svojim karakteristikama nalikuju turističkim kretanjima, nastanak turizma se vezuje za savremeno doba, odnosno vreme posle industrijske revolucije.

Industrijska revolucija je mnogo toga novog donela ljudima, a od najvećeg značaja za razvoj turizma:

1. Slobodno vreme – ljudi se više ne izrabljuju u fabrikama, zamenjuju ih mašine;
2. Slobodna novčana sredstva koja su proistekla iz privrednog rasta;
3. Pojava građanske klase koja sada poseduje i slobodno vreme i slobodna sredstva, što je ranije bio slučaj samo sa malobrojnim plemićkim staležom;
4. Razvoj saobraćaja.

Tako su ljudi (uglavnom iz zapadne Evrope) imali sve što je potrebno za putovanja – vreme, novac, i način kako da lakše savladaju prostornu razdaljinu – voz. Međutim, ljudi su se retko sami odlučivali na duža putovanja jer nisu imali načina da sa sigurnošću predvide tok takvih putovanja, obezbede sebi smeštaj, pronađu najatraktivnija mesta i slično.

Došlo je do potrebe za novim zanimanjima – organizatorima putovanja koji će oformiti višednevne turističke programe, obezbediti smeštaj, ishranu i ostale usluge za turiste.

Ovo je naročito postalo potrebno 50-ih godina prošlog veka. Razvojem automobilske industrije a naročito komercijalizacije avio saobraćaja, mnoge udaljene zemlje sada postaju prilično dostupne. Putovanja ka mediteranskim zemljama postaju trend za kojim svi žude.

Međutim, zamislite da neki čovek 50-ih godina prošlog veka sam sebi organizuje dvonedeljno letovanje u mesto koje je udaljeno više hiljada kilometara, obezbedi smeštaj, ishranu, avio prevoz, a da pri tom nema rezervacione sisteme, internet, pa čak ni telefon (tada malom broju ljudi dostupan).

Bilo je to vreme kada je delatnost organizovanja turističkog putovanja doživela pravi procvat.

Nastaju turističke agencije kakve i danas poznajemo (iako je prva turistička agencija Tomasa Kuka nastala znatno ranije), koje nude turistima organizovanje putovanja i boravka. Naročito dolazi do izražaja njihova posrednička uloga između tražnje (turista) i ponude (hoteilijera, destinacija).

Tako je iz početne faze turističkog prometa, u kojoj su turisti u neposrednom kontaktu sa pružaocima usluga (saobraćajnim, hotelskim, trgovinskim preduzećima, restoranima, muzejima, bankama,…) zadovoljavali svoje potrebe za putovanjem i rekreacijom, s vremenom je počela naprednija faza turističkog prometa u kojoj je pomoć posrednika turistima potrebna, a ponekad i nužna.

Agencije su toliko ojačale svoju funkciju i tako se pozicionirale da su i turisti i hotelijeri vrlo brzo postali zavisni od njihovih usluga. Turisti nisu morali brinuti o avio kartama, dokumentima, smeštaju, boravku, ishrani i sl., a hotelijeri su mogli mnogo više da se posvete poboljšanju samih usluga koje nude.

U stručnoj literaturi postoji više definicija putničke i/ili turističke agencije, a definicije su se menjale kao što se i pojam turističke agencije menjao tokom njihovog razvoja. Pre I svetskog rata putničkom agencijom ili putničkim agentom smatrala se svaka pravna ili fizička osoba koja je učestvovala kao posrednik između usluga prevoza i usluga smeštaja.

Između dva svetska rata taj pojam posrednika se proširio i na poslove plasmana vlastitih usluga agencije, kao specifične kombinacije usluga „trećih“ preduzeća (kreiranje turističkih aranžmana), a što je s vremenom preraslo u osnovnu delatnost turističkih agencija.

Omasovljenjem turizma nakon II svetskog rata turističke agencije su doživele značajan razvoj na području posredovanja i razvijanja specifičnih sopstvenih usluga, čime su odigrale ogromnu ulogu u opštem razvoju turizma u svetu.

Teoretičari turizma Waltera Hunzikera i Kurta Krapfa su agenciju definisali kao „svako ono preduzeće koje pri putovanju i boravku stranaca ili samo posreduje u potrebnim uslugama trećih preduzeća, ili ih nudi u različitim kombinacijama kao vlastite usluge“.

Definicija nemačkih teoretičara poslovanja putničkih agencija Hajnca Klata i Jirgena Fišera glasi:

„Putnička agencija je ona privredna organizacija koja usluge trećih organizacija, koje su potrebne za putovanje i boravak, posreduju putnicima ili ih, u posebnim kombinacijama, nudi kao sopstvene usluge“.

Po Zakonu o turizmu RS turistička agencija jeste privredno društvo, preduzetnik ili ogranak drugog domaćeg ili stranog pravnog lica koje obavlja delatnost turističkih agencija pod uslovima propisanim zakonom, radi sticanja dobiti.

Budućnost turističkih agencija je veoma diskutabilna. Sve većim razvojem interneta u mnogim poljima se gubi potreba za uslugama turističkih agencija. Hoteli sada svoje kapacitete mogu prodavati direktno preko svojih ili drugih sajtova, a turisti mogu rezervisati avio karte, hotele, ulaznice za muzeje i utakmice i sve ostalo, samo što će cene još dodatno biti umanjene za proviziju koju bi inače uzela turistička agencija.

Jedno je sigurno – agencije koje se ne prilagode novim uslovima poslovanja biće preskočene u ovom novom načinu posredovanja.