Turistički vodič kroz Krakov, grad legendi – saveti i iskustva

Bilo zbog brojnih legendi koje se vezuju za ovaj grad ili zbog njegovog šarma i lepote, tek Krakov s pravom nazivaju magičnim gradom starog kontinenta.

Evo par zanimljivih informacija o ovom gradu:

Krakov je udaljen od Beograda oko 780 kilometara. Uprkos masovnoj zabludi da je Krakov „gradić“ simpatičnog starinskog izgleda, to nije istina. Posle Varšave, Krakov je najveći grad u Poljskoj, smešten u njenom južnom delu na obalama reke Visle.

Pa ipak, Krakov ostavlja utisak zaboravljenog gradića iz prošlosti. Ta srednjevekovna harizma koju poseduje bivša prestonica i jedan od najstarijih gradova Poljske je upravo ono što privlači najveći broj turista.

Ko je bio u Krakovu dobro zna o čemu pričamo. Za ostale, evo prilike da saznate zašto oni koji nisu bili u Krakovu maštaju da ga posete, a oni koji jesu da se bar još jednom vrate.

Jednom kada se nađete na ulicama Krakova poželećete da obiđete i da vidite što više! Savetujemo da u skladu sa vremenom koje imate na raspolaganju postavite sebi prioritete i organizujete svoj obilazak tako da maksimalno iskoristite svoje vreme i posetite ono što je vama najinteresantnije.

Savet: Za maksimalan doživljaj i uživanje u jedinstvenom duhu Krakova, grad treba obilaziti pešice. Ipak, ukoliko ne volite mnogo da pešačite možete koristiti javni gradski prevoz koji je vrlo dobro organizovan.

Stari grad

Ono od čega treba početi obilazak Krakova je svakako Glavni trg – Rynek, smešten u središtu Starog gradskog jezgra koji je pravi magnet za turiste. Sa površinom od 4 ha to je drugi po veličini trg u Evropi.

Centralno mesto zauzima spomenik pesniku Adamu Mickjeviču, u čijem zaleđu se nalazi čuvena hala Sukienice, jedan od simbola Krakova. U aleji Sukienice nalazi se pijaca gde možete naći najrazličitiju robu i suvenire koji su ovde znatno jeftiniji od suvenirnica u lokalima po obodu trga, zbog čega savetujemo da svoje suvenire potražite upravo ovde.

Svojom veličinom i lepotom pažnju turista privlači i bazilika Sv. Marije, naročito za vreme interpretacije čuvene „prekinute melodije“.

Naime, legenda kaže da je u XIII veku prilikom jedne najezde Tatara dežurni stražar sviranjem u trubu obavestio građane o približavanju neprijatelja. Gradske kapije su na vreme zatvorene uprkos tome što je jedna tatarska strela pogodila svirača u grlo pre nego što je uspeo da završi melodiju.

Danas se njemu u čast sa više kule bazilike čuje karakterističan zvuk trube koja zasvira četiri puta, naglo prekidajući melodiju svaki put – to je tzv. „prekinuta melodija“.

Postoji još jedna legenda vezana za baziliku Sv. Marije, tačnije za njene tornjeve. Prema toj legendi, postojala su dva brata koja su gradila tornjeve. Jedan od njih je rešio da ubije svoga brata, ljubomoran zbog njegovog napretka.

Svoje mesto na glavnom trgu našla je i crkva Sv. Adalberta, poznata i pod nazivom crkva Sv. Vojčeka. Ova crkva datira iz perioda ranog srednjeg veka, stara je oko 1.000 godina i vezuje se za početke romanske arhitekture u Poljskoj.

Obzirom da je Krakov poznati Univerzitetski centar Evrope, možda biste mogli da obiđete Jagelonski univerzitet osnovan daleke 1364. godine pod nazivom „Krakovska akademija“, što ga posle Karlovog univerziteta u Pragu čini drugim najstarijim univerzitetom u centralnoj Evropi.

Ako volite umetnost i kulturu onda bi trebalo da posetite neki od muzeja – naročito podzemni muzej (ispod glavnog trga), i galeriju Poljskog slikarstva (nalazi se na spratu trgovačkog centra Sukjenice), gde se nalazi čuvena slika Leonarda da Vinčija „Dama s hermeliom“.

Stari grad je generalno krcat znamenitosti koje vredi posetiti, a jedan od načina da to učinite je angažovanjem turističkog vodiča. Zapravo, problem će biti da grad obiđete sami. Glavni trg je prepun turističkim vodičima koji vođeni iskustvom traže i prepoznaju turiste u gužvi koja je uvek prisutna.

Zato se nemojte čuditi ako vam neki od njih priđe i ponudi svoje usluge.

Ukoliko se umorite osveženje možete naći u nekom od mnogobrojnih kafića koji uokviruju Glavni trg. Ipak, birajte kafić spram vaše platežne moći – neki od njih znaju biti skuplji nego što biste očekivali (uglavnom oni smešteni u najstrožem centru trga).

Vavel (Wawel)

Vavel je još jedna od lokacija u Krakovu koju nikako ne treba zaobići. Ovo uzvišenje na kome se nalazi istoimeni zamak jedan je od najreprezentativijih simbola grada.

Legenda o zmaju je verovatno najpoznatija od brojnih legendi koje se vezuju za ovaj grad. Po toj legendi, u vreme kralja Krakusa pojavio se zmaj koji se nastanio u pećini ispod brda Vavel.

Uništavajući okolne naseobine, hraneći se stokom, ali i devojkama, zmaj je sejao strah među ljudima koji su živeli u njegovoj blizini. Stoga kralj naredi da se zmaj ubije, a onome koji u tome uspe nudio je ruku svoje kćeri. Nakon mnogih bezuspešnih pokušaja brojnih vitezova, zmaja je uspeo da pobedi jedan obućar.

Naime, mudri obućar se dosetio da kupi ovcu, natopi njenu vunu sumporom i takvu je prinese zmaju kao žrtvu. Proždrljivi zmaj je pojeo ovcu, posle čega je osetio neverovatnu žeđ. Spustivši se do obala reke Visle, počeo je da pije vodu u ogromnim količinama, ali nikako nije mogao da utoli svoju žeđ. Nakon što je popio pola reke, zmaj se toliko naduo da je eksplodirao.

Danas je od legende ostala pećina, a podignut je i spomenik zmaju koji povremeno bljuje vatru.

Na vrhu brda nalazi se zamak Vavel. Ulazak u krug zamka je besplatan, ali se ulazak u pojedinačne objekte – muzeje, kraljevske prostorije i dr. naplaćuje (kao i ulazak u malopre pomenutu pećinu, u koju se ulazi iz dvorišta zamka, a izlazi kod statue zmaja).

Pored zamka, pažnju turista privlače i katedrale Sv. Vaclava i Sv. Stanislava Biskupa, kao i statua pape Jovana Pavla II koji je 1978 . godine proglašen za prvog slovenskog papu ikada.

Jevrejska četvrt

Nedaleko od Vavela, ušuškana u jednoj okuci Visle, nalazi se istorijska jevrejska četvrt Krakova, odnosno Kazimierc. Ovu gradsku oblast karakteriše posebna atmosfera – popločane ulice, primerci jevrejske arhitekture, brojni restorani, bašte, lokalne pivnice, jevrejski muzej Galicija, trgovine starinama, galerije, mnoštvo sinagoga…

Čitava oblast odiše istorijskim bogatstvom i sija nekim starinskim sjajem.

Kazimierc kod lokalnog stanovništva važi za kraj koju turisti ređe posećuju u odnosu na ostale lokacije u gradu, ali vi ga nemojte zaobići. Mešavinom istorijskog i savremenog koja svojim izgledom istovremeno rastužuje i pleni, jevrejska četvrt važi za boemski kutak u kome možete osetiti pravi duh Krakova.

Vredi posetiti Staru sinagogu koja ponosno i prkosno stoji kao simbol jevrejske kulture u Krakovu, desetkovane nakon Drugog svetskog rata. Nezaobilazna je i šetnja Szeroka-om, najširom ulicom u Krakovu, duž koje se pružaju mnogi restorani poznati po tradicionalnoj jevrejskoj kuhinji.

Šindlerova fabrika

Ako vas interesuje život pre i posle II svetskog rata u ovom gradu i Poljskoj uopšte, onda biste trebali da odvojite vremena za posetu fabrici, tj. muzeju Oskara Šindlera.

Nakon invazije na Poljsku i zauzimanja Krakova 06.09.1939. godine nemački industrijalac Oskar Šindler dobio je fabriku emajliranog posuđa. Iako pripadnik nacističke partije, Šindler se zauzimao za jevreje – zapošljavao ih je u svojoj fabrici kako bi ih spasio mučenja i sigurne smrti u koncentracionim logorima.

O njegovom podvigu je poznati svetski reditelj Stiven Spilberg režirao oskarom nagrađen film „Šindlerova lista“, koji vam toplo preporučujemo da pogledate ukoliko do sada niste.

Nekadašnja fabrika posuđa je 2010. godine pretvorena u muzej.

Stalna postavka muzeja obuhvata fotografije Krakova iz tridesetih godina koje prikazuju svakodnevni život Jevreja u predratnom periodu, ali i one s početka rata koje svedoče o uslovima života pod nemačkom okupacijom. U muzeju se nalazi i kancelarija Oskara Šindlera, sačuvana sa originalnim nameštajem i velikom staklenom kockom ispunjenom emajliranim posuđem koje se u ovoj fabrici proizvodilo.

Posetioci mogu videti i rekonstrukciju stana iz jevrejskog geta, koja uz pomoć moderne tehnologije turiste vraća u vreme II svetskog rata.

https://www.instagram.com/p/BYOgl-OgetA/?tagged=oscarschindlerfactory

Izleti iz Krakova do Aušvica i Vjeličke

Biti u Krakovu a ne otići do Aušvica i/ili Vjeličke je gotovo nezamislivo.

Najbolje i najlepše bi svakako bilo posetiti obe destinacije, ali ako ste iz nekog razloga sprečeni da to učinite, potrudite se da obiđete bar jedan od njih, jer ćete u svakom slučaju imati nezaboravno iskustvo.

Kada je u pitanju koncentracioni logor Aušvic-Birkenau, verujte da je reč o zaista nesvakidašnjem mestu i doživljaju koji ćete pamtiti do kraja života – više o tome pročitajte ovde.

Što se Vjeličke tiče, ovaj rudnik soli koji se nalazi nekih 10-ak kilometara jugoistočno od Krakova često nazivaju „Poljski rudnik Morije“.

Da je reč o nesvakidašnjem mestu jedinstvenog u svetu svedoči zvanični podatak da je u lepotama ovog rudnika do sada uživalo 40 miliona turista iz celog sveta!

Veličanstvene odaje isklesane u stenama, podzemna slana jezera, velelepne drvene konstrukcije, ogromne pećine, kapele, skulpture izrađene od soli, hodnici, stepenice, rudarska okna, muzej… Sve vas to očekuje na devet različitih nivoa smeštenih između 64 i 135 metara ispod površine zemlje.

I kao da čitavo mesto ne deluje dovoljno nestvarno, postoji legenda koja Vjeličku čini potpuno bajkovitom.

„Nekada davno u XIII veku mladi poljski princ po imenu Boleslav zaprosio je prelepu mađarsku princezu zvanu Kinga. Nakon što je prihvatila prosidbu, Kingi je prišao njen otac sa pitanjem šta želi kao svadbeni poklon, a ona je na iznenađenje svih zatražila rudnik soli. Nakon što joj je želja ispunjena, Kinga je otišla do svog novog rudnika soli i neočekivano bacila svoj verenički prsten u okno rudnika. Potom je okupila najveštije rudare i sa njima se uputila prema Poljskoj svom vereniku. Međutim, nadomak Krakova Kinga se zaustavi, zatraži od rudara da potraže soli, i oni se baciše na kopanje. Ubrzo naiđoše na tvrd grumen soli, a u njemu se krio verenički prsten princeze Kinge.“

Oba od pomenutih izleta zahtevaće od vas da odvojite oko pola dana, naročito poseta Aušvicu koji je udaljeniji od Vjeličke u odnosu na Krakov, pa uzmite u obzir ovu informaciju kada budete organizovali svoje vreme tokom boravka u Krakovu.

Dodatak o romantici grada

Ne bi bilo korektno završiti priču o Krakovu a ne reći po koju reč o romantičnosti koju poseduje. Krakov je popularna turistička destinacija, naročito među mladima, i to upravo zbog šarma koji ga krasi.

Nije iznenađenje što parovi često biraju Krakov, jer ima sve što je neophodno za jedno romantično putovanje. Srednjevekovni izgled, zamak, zmaja, ljubavne legende, kočije… priznaćete da zvuči bajkovito.

Ako putuje u Krakov sa partnerom, definitivno ćete se lepo provesti. Krenite u istraživanje Starog grada, od samog jezgra do najzavučenijih kutaka. Sedite u fijaker ili zatvorenu kočiju i neka vas ona povede u romantično razgledanje starog gradskog jezgra.

Prijatnu šetnju potražite na Vavelu, duž obala Visle, u sklopu Kazimierca ili kroz Planty park koji uokviruje Stari grad.

Las Volski je zaštićeno prirodna površina velikih razmera, gde možete uživati u šetnji, vožnji bicikla i jahanju konja u ovom prirodnom ambijentu. Takođe, ovde se nalazi i gradski zoo-vrt, zamak Przegorzaly i manastir Camaldolese.

Još jedan kutak vredan pažnje je i Kosciuszki brežuljak – veštačko brdašce podignuto na prirodnom uzvišenju, sa koga se pruža prelep pogled napanoramu grada. Pogledajte kako to izgleda:

Svaka od ovih opcija garantuje kvalitetno vreme ispunjeno najlepšim emocijama.

Što se pomenutih izleta tiče, zaljubljenim parovima svakako preporučujem obilazak Vjeličke. To ne znači da Aušvic ne treba posetiti, naprotiv, ali je pametno da to učinite poslednjeg dana posete ukoliko imate tu mogućnost, jer će vam trebati vremena da se oporavite od svega sa čim ćete se tamo upoznati.

Krakov – noćni život, korisni saveti i informacije

Obzirom da je studentski grad, Krakov je poznat i kao grad mladih i grad dobrog provoda. Za Krakov se kaže da ima više barova po glavi stanovnika nego bilo koji drugi evropski grad.

Ono što treba da znate jeste da je konzumiranje alkohola na javnom mestu u Poljskoj zabranjeno, pa su ovi barovi prava prilika da probate poznate marke poljske votke, ali i neka od njihovih piva. Pri tome, budite umereni u piću, jer se šetanje gradom u pijanom stanju i bilo kakvo remećenje javnog reda i mira olako tumači kao smetnja kažnjiva zakonom.

Krakovljani su poznati kao prijatan i ljubazan narod i prilično su gostroprimljivi. Ipak, mnogi od njih ne govore engleski ili ga znaju površno, pa možete imati poteškoća sa sporazumevanjem. Turistički radnici uglavnom poznaju osnovni engleski za pristojnu komunikaciju, tako da tu ne bi trebalo da imate problema. Poljski jezik ima nekih sličnosti sa srpskim, ali vas lako može zbuniti.

Evo još nekoliko korisnih saveta :

– „Restauracija“ je poljska reč za „restoran“, pa ako tražite mesto za ručak, nemojte oklevati da uđete u objekat sa ovakvim natpisom

– Menjačnica se na poljskom kaže „kantor“. Usput da kažemo da je zlot nacionalna valuta poljske, i otprilike iznosi 4,2 evra. Plaćanje je isključivo u evrima, pa na vreme razmenite novac kako biste kupovali ulaznice, suvenire i dr.

– Ako koristite usluge taksija, treba da znate da „pravo“ na poljskom zapravo znači „desno“.

Za kraj bismo istakli da iako smo letos obišli Krakov, otišli bi tamo ponovo (možda Nova godina u Krakovu). Zbog toga spadamo u onu grupu ljudi koja želi i jedva čeka da se bar još jednom vrati u ovaj grad legendi nad zmajevim gnezdom.