TOP 010 razloga da posetite Pirot

Za Piroćance kažu da su cicije ali ovaj grad će vam nesebično dati sve za pravu avanturu u samo nekoliko dana!

Od divlje i prelepe Stare planine, preko manastira i spomenika, izuzetnog folklornog nasleđa, divnih ljudi i izuzetne gastronomije koju ćete poželeti da ponesete sa sobom – vi birate, Pirot ima sve!

Do Pirota, koji se nalazi na jugoistoku Srbije, dolazi se iz Niša za nekih sat vremena vožnje, dok je iz Beograda potrebno manje od 4 sata vožnje.

Grad je podignut na mestu rimskog utvrđenja Turres, tek u XIV veku se pominje kao Pirot. Za vreme Turaka, naročito u 16. i 17. veku bio je lepa i bogata varoš, ponajviše zahvaljujući dobrom položaju i trgovačkim vezama.

Pirot danas broji oko 45.000 stanovnika. Ne može se reći da grad blista ali se jasno vide pozitivni pomaci koji se dešavaju poslednjih godina. Fabrika guma Tigar je glavni privredni faktor u gradu zbog kojeg u Pirot dolaze uglavnom poslovni turisti koji se zadrže dan-dva i ne vide ništa od onoga što okolina Pirota može turistima ponuditi. Bugara ima, ali je domaćih turista veoma malo.

Vreme je da to promenimo!

Vreme je da isplanirate par dana i posetite ovu sjajnu destinaciju! Pirot nije toliko daleko, cene su svuda veoma pristupačne i potrebno je samo dobre volje.

Zašto doći u Pirot?

Pozivni broj za Pirot je 010. Obišli smo Pirot i okolinu i pronašli najmanje toliko razloga da i vi to učinite!

1. Stara planina

Poznata i kao planina Balkan, po kojoj je čitavo poluostrvo dobilo ime,  najveća je planina Istočne Srbije. Pet meseci godišnje je pod snegom, kada pruža dobre uslove za skijaše i ljubitelje snega. Mi smo planinu posetili u proleće kada se budi neverovatna priroda ove planine.

Najviši vrh planine, Midžor (2.169 m), čini granicu između Srbije i Bugarske i prilično je udaljen od Pirota tako da ćete morati da isplanirate nešto duži boravak ukoliko želite da posetite ovaj vrh. Dosta pristupačniji je Babin zub koji se nalazi na 1.785 m/nv i na 60-ak kilometara od Pirota. Ne dajte, međutim, da vas kilometraža zavara jer će vožnja trajati možda i 2 sata zbog krivudavog puta i lošeg kolovoza.

Babin zub na Staroj planini

Ako nekada zamišljate velike i prostrane planinske padine i pašnjake koji izgledaju kao iz bajke pronaći ćete ih na Staroj planini. Cela planina obiluje mogućnostima za aktivnosti na otvorenom, kao što su planinski biciklizam, paraglajding ili duge šetnje šumskim stazama.

Gde god se okrenete videćete planinske potoke, slapove a ako se potrudite pronaći ćete i veličanstvene vodopade! Ovce i krave koje pasu na pašnjacima dok ih čuvaju psi i pastir koji je pravi staroplaninski gorštak. Ako imate sreće možda naiđete i na divlje konje. Sela su razbacana, nažalost sve praznija, ali i prelepa!

Pašnjaci na Staroj planini

Brojne planinske reke izbrazdale su planinu i usekle brojne klisure i kanjone od kojih su neki prava geomorfološka remek dela. Takvi su, na primer, Rosomački lonci kod sela Slavinja i kanjon Temštice, uzvodno od sela Temska koji još zovu i „Mali Kolorado“.

2. Vodopadi Stare planine

Iako su ovi vodopadi sastavni deo Stare planine zaslužuju da budu izdvojeni kao poseban dodatni razlog vaše posete Pirotu.

Čak trećina vodopada u našoj zemlji nalazi se na zapadnoj strani Stare planine. Ima ih dosta, ali su najlepši oni na Dojkinačkoj i Toplodolskoj reci, blizu sela Dojkinci, odnosno Topli Do. Staze do ovih vodopada su obeležene i možete ih samostalno obići ali se dobro pripremite: krenite rano i ponesite dovoljno hrane i vode.

U blizini sela Dojkinci, nalazi se vodopad Tupavica. Na nadmorskoj visini od 1.050 metara, izuzetne je lepote i visine do 25 metara spada u najlepše vodopade Srbije.

Vodopad Tupavica

Viđao sam fotografije Tupavice u zimskom periodu, kada usled jakog mraza dođe do zamrzavanja vode i kada Tupavica izgleda kao džinovsko orgulje. U proleće je, međutim, Tupavica potpuno drugačija i veoma bogata vodom, te izgleda mnogo moćnije nego što sam to očekivao.

Tupavica na Staroj planini

Nekoliko desetina kilometara  iz sela Topli Do uzvodno uz reku stiže se do Piljskog vodopada, Čungulja, Kurltelskog i mnogih drugih za koje ponekad ne znaju ni meštani. Upravo zato, što su vodopadi uglavnom na nepristupačnim mestima, do dana današnjeg ta mesta su nezagađena i čista kao i pre 1.000 godina. Možete li zamisliti ovakvu avanturu!?

Kada od Pirota krenete ka Knjaževcu, sa leve strene puta, nedaleko od sela Kalna, naići ćete na vodopad Bigar. Ne možete ga promašiti jer je toliko impozantan da će vam pogled nesvesno skrenuti ka njemu. Ime je dobio po šupljikavoj steni preko koje se sliva a visok je 35 metara.

Nedaleko od sela Temska, na potoku Bukovački Do, oko kilometar i po posle manasitra Svetog Đorđa ka Toplom Dolu, krije se još jedan od staroplaninskih vodopada. Iako ne tako visok kao prethodni vodopadi ovaj vodopad ima prelepo izvajanu „potkovicu“ od šarenih stena u koju voda pada.

Bez obzira što je udaljen od puta tek pedesetak metara, ovaj vodopad je lako promašiti, jer se sa samog puta ne vidi (treba krenuti stazom ka njemu).

Vodopad kod Temske – idealan za hlađenje piva! 🙂

3. Peglana kobasica

Peglana kobasica je pirotski specijalitet od ovčijeg, kozijeg ili junećeg mesa, u koje se dodaje kombinacija začina, a potom se pegla i suši. Za peglanje se najčešće koristi flaša (uglavnom puna vina), sve ostalo je kažu svetogrđe.  Gotova peglana kobasica ima oblik potkovice, seče se na tanke komade isključivo nožem i odlično ide uz domaće vino.

Nažalost, u proleće nigde u Pirotu ne možete pronaći ovu kobasicu. To je zimski specijalitet pa ćete imati sreće samo ako Pirot posetite u tom periodu godine.

Početkom 2011. godine u Pirotu je održano prvo Svetsko prvenstvo u pravljenju peglane kobasice. Manifestacija kasnije prerasta u izuzetno posećen Sajam pirotske peglane kobasice, koji se održava svakog februara.

4. Manastiri

Pirot je kraj bogatog kulturno-istorijskog nasleđa pa ima dosta crkvi i manastira koje možete obići. Najpoznatiji su manastir Svetog Đorđa i manastir Sveti Jovan Bogoslov kod Poganova.

Manastir Svetog Đorđa nalazi se u selu Temska, na 20 minuta vožnje od Pirota. Manastir je sagrađen u 14. veku ali na osnovi manastira iz 11. veka, što se može i videti ako pogledate prizemni deo zida spoljašnje fasade. Manastir su sagradili braća Dejanovići, rođaci Cara Dušana.

Manastir Svetog Đorđa

Freske u unutrašnjosti manastira su veoma dobro očuvane, nažalost fotografisanje nije dozvoljeno pa eto još jednog razloga da i sami dođete.

Simpatični čovek nam je otvorio vrata same manastirske crkve i ukratko nam ispričao istorijat zdanja. U sklopu manastira nalazi se i veoma lep konak u kojem žive monasi.

Manastir Sv. Đorđa

U samom manastiru se prave melemi za lečenje psorijaze, opadanje kose, proširenih vena i mnogih drugih oboljenja.

Manastir Sveti Jovan Bogoslov, poznatiji kao Manastir Poganovo, nalazi se 27 km južno od Pirota, na putu ka Zvonačkoj Banji. Izgrađen je krajem 14. a oslikan krajem 15. veka. Osnovao ga je vlastelin Konstantin, neposredno pre poraza od Turaka i gubitka nezavisnosti.

Zahvaljujući svom nepristupačnom položaju (sve do 1927. i izgradnje železnice kanjon Jerme je bio potpuno neprolazan) ostao je kroz vekove relativno neoštećen od ruku raznih osvajača, pa je zdino slikarstvo ovog manastira još očuvanije od onog u Temskoj. Čitava okolina manastira je veoma lepa i često se koristi i kao izletište.

Nedaleko od manastira Poganovo nalazi se i Sukovski manastir, okružen vrletima guste šume. Zbog zaklonjenosti od glavnog puta i impozantnog prirodnog okruženja, guste šume i bliznine klisure reke Jerme, ovaj manastir je idealno mesto za odmor i opuštanje, ukoliko za to imate vremena.

5. Muzej Ponišavlja

Pirotski muzej smeštej je u kući nekadašnjeg trgovca Hriste Jovanovića, poznatijeg kao Mali Rista, koji je bio veoma imućan, cenjen i poštovan u svoje vreme čak i od strane Turaka.

Ulaz u muzej će vas koštati samo 80 dinara a vredi i mnogo više. Kada prođete kroz kapiju imaćete utisak kao da ste već bili na tom mestu. Krivac je Zdravko Šotra, koji je ovaj prostor i kuću koristio za snimanje Zone Zamfirove a kasnije i Ivkove slave (upravo je muzej bio Ivkova kuća).

Muzej Ponišavlja u Pirotu

Uz lepu priču kustosa uživali smo u upoznavanju života Malog Riste i njegove porodice kao i u informacijama o životu i običajima u ono doba.

Mali Rista je podigao kuću kao dom za svoju porodicu. Po predanju građena je dve godine i dovršena je 5. aprila 1848. godine. O tome svedoči urezan tekst na spratu kuće. Za zidanje kuće, Malom Risti je bila potrebna dozvola od turskih vlasti, jer je nameravao da to bude velika kuća na sprat, što je u to vreme bilo dozvoljeno samo Turcima.

Ipak, Mali Rista je dobio dozvolu i tako je, na periferiji Pirota, podignuta jedna od najraskošnijih hrišćanskih kuća u Pirotu onog doba.

Prizemlje je služilo za svakodnevni život ukućana, a sprat za prijem viđenijih gostiju. Između, na međuspratu, nalazi se Mala soba, koja nosi simpatičnu anegdotu. Naime, ova soba ne samo da je površinski mala već je u njoj i plafon veoma nizak, a još je niži sam ulaz u sobu što nije bio problem za Malog Ristu ali jeste za ostale ljude.

Upravo u toj sobi je Mali Rista primao Turke, koji su, hteli to ili ne, morali da se sagnu ulazeći u sobu i tako činili naklon Risti koji ih je čekao unutra.

Istaknuto mesto u postavci pripada ćilimarstvu, po kojem je Pirot nadaleko čuven. Prostorom na spratu dominiraju pirotski ćilimi u svoj lepoti boja, šara i ornamenata.

Od 1953. godine, kuća je pod zaštitom države a od 1979. godine je spomenik kulture od izuzetnog značaja.

6. Kameno selo Gostuša

Gostuša je staroplaninsko selo koje odlikuje arhaična arhitektura zbog koje ga zovu i „Kameno selo“, kao i očuvanost starih običaja i kulture. Do izgradnje Belskog mosta, kojim je premošćeno Zavojsko jezero, ovaj kraj je bio teško dostupan.

Samim tim Gostuša je dugo bila gotovo potpuno izolovana što je doprinelo očuvanju tradicije ovog sela u svakom pogledu, te je Gostuša danas autentično selo koje najvernije oslikava život staroplaniskog stanovništva u prošlom veku.

Gostuša – kameno selo

Do Gostuše od Pirota ima 30-ak kilometara ali se pripremite na put koji traje preko 60 minuta. Razlog je izuzetno loš put, naročito posle jezera. Odmah posle mosta završava se asfaltni put i narednih nekoliko kilometara vas očekuje izuzetno loš, šljunkom i kamenjem posut put, gde nećete moći da „ubacite u drugu“.

Zamislićemo da je to zbog toga što do kamenog sela čak i vodi kameni put…

Nakon ove deonice koja turizam čini da deluje kao sadizam, kreće ponovo asfaltni deo koji, iako loš, deluje sjajno nakon kamenog puta.

Auto je najbolje da parkirate na samom ulazu u selo budući da ni kroz samo selo nema asfalta a i nećete lako naći sledeće mesto za parking. Gostuša se pruža niz reku i ima linearnu prostornu razvijenost. Ubrzo ćete shvatiti zašto je drugi naziv „Kameno selo“…

Šetajući kroz Gostušu stičete utisak kao da ćete naići na Flistonse iz kamenog doba. Kuće su zidane od kamena i blata, ograde su od kamena, put je posut i popločan kamenjem, česme su od kamena, crkva takođe, i ono što je najupečatljivije i najtipičnije za Gostušu – i krovovi kuća su od kamena.

Za pokrivanje kuća stanovnici ovog sela (verovatno usled izolacije i nemogućnosti nabavke crepa) koristili su kamen koji se nalazi svuda u okolini sela. U pitanju je pločasti kamen koji je zaista pogodan za tu namenu i očigledno je veoma kvalitetno rešenje obzirom da se veliki deo kuća dobro drži i da u njima i danas žive ljudi!

Ovde čak i pivo zatvaraju kamenom! 😉

U selu smo naišli i na radnu akciju, meštani su se skupili kako bi napravili potporni zid za groblje. Nakon što su nas ispitali ko smo i odakle smo ponudili su nas rakijom i ponudili smeštaj u jednom domaćinstvu koje nudi izdavanje apartmana ali i prodaju meda, rakije i ostalih domaćih proizvoda.

U toku je proces proglašenja Gostuše za kulturno dobro.

7. Pirotski Kačkavalj

Pretpostavlja se da se da je prvo parče kačkavalja koje je stiglo u Srbiju doneto upravo u Pirot.  Etnolog Sima Trojanović beleži da je Jevrejin po imenu Hajn iz Samokova (Bugarska) početkom 19. veka podučavao jednog Piroćanca spravljanju kačkavalja.

U Pirotu se danas nalazi jedina Mlekarska škola na Balkanu, u kojoj se kačkavalj proizvodi po tradicionalnoj recepturi od kravljeg, ovčijeg ili mešanog mleka, a zri oko osam nedelja. Pirotski kačkavalj ne može se napraviti od bilo kog mleka: udeo u njegovom specifičnom ukusu ima i to što krave i ovce, od kojih se dobija mleko za spravljanje kačkavalja, žive i pasu na čistim obroncima Stare planine, napasajući se najkvalitetnijim travama i lekovitim biljem koje raste na padinama ove planine.

Malo je poznato da se upravo Pirotski kačkavalj nekada služio i u Beloj Kući!

Sam proces proizvodnje kačkavalja ćete teško obići osim ako niste deo veće najavljene grupe. Ipak, u ovom delikatesu možete uživati u svakoj pirotskoj kafani.

8. Momčilov Grad

Pirotski ili Momčilov Grad je gradsko utvrđenje pored Nišave i nalazi se u samom gradu, odnosno na ulazu grad iz pravca Niša.

Plato na ulazu Momčilovog grada

Grad je podigao Vojvoda Momčilo za vreme vladavine kneza Lazara ovim prostorima. Osmanlije su uspele da ga zauzmu, ali ga je 1386. godine povratio vojvoda Dimitrije, što je bio jedan od povoda za Kosovsku bitku 1389. godine. Tokom prve polovine XV veka nalazio se na prostoru srpsko-osmanlijskih sukoba, tako da se povremeno nalazio u posedu srpskih despota Stefana i Đurđa, nakon čega je trajno priključen Otomanskoj imperiji.

Utvrđenje je bilo u vojnoj upotrebi sve do prve polovine XX veka.

Momčiov grad

Obzirom na starost tvrđave i izuzetno veliki broj nemirnih događaja može se reći da su zidine grada prilično dobro očuvane. Trenutno se radi na uređenju Momčilovog grada i vidljivi su jasni pomaci na platou ispred  tvrđave, uređene staze, posađena trava i uređeni parkovi.

Međutim, unutrašnjost tvrđave je u veoma lošem stanju, ali su i tu vidljivi radovi, za koje se nadam da će uskoro biti gotovi jer je nedopustivo da ovako značajan spomenik bude zapušten i neuređen, a mogao bi lako postati simbol grada. Do same kule se ne može doći jer je kapija zaključana, pa se nadam da će se i ovo srediti.

9. Zavojsko jezero

Svako ko je studirao geografiju ili turizmologiju zna za Zavojsko jezero jer je po nastanku urvinsko jezero, nastalo obrušavanjem zemlje sa okolnih padina u korito reke Visočice kreirajući prirodnu branu usled čega je došlo do akumulacije vode i stvaranja jezera koje je potopilo selo Zavoj, po kojem je jezero dobilo ime.

Zavojsko jezero

Februara 1963. godine desila se nezapamćena prirodna katastrofa. Usled obilnih padavina i naglog otapanja snega na Staroj planini došlo je do stvaranja klizišta. Potekla je bujica razdrobljene i raskvašene zemlje, a u „vrtlogu“ zatalasale zemlje nestalo je, poput kula od karata, i dvadesetak čobanskih pojata.

Klizište je preprečilo tok reke i stvorilo prirodnu branu visoku preko 40 metara.

Nivo vode ubrzo je počeo da raste, a novonastalo jezero se sve brže širilo ka mestu Zavoj. Noseći sve što su mogli poneti sa sobom, ljudi iz Zavoja panično su krenuli da beže u okolna brda spašavajući sebe i stoku, kad već nisu mogli svoje kuće.

Kasnije je napravljena i veštačka brana kojom je prirodna dodatno učvršćena kako bi se sačuvalo jezero koje danas ima veliki hidrološki značaj za Pirot. Jezero je u letnjim mesecima popularna turistička destinacija za stanovnike jugoistočne Srbije, koji na obale jezera dolaze radi kupanja i osveženja, a veoma je popularno i kod ribolovaca.

Na Zavojskom jezeru

Nažalost, vreme nas nije baš poslužilo ovog puta. Inače, do Zavojskog jezera se kolima iz Pirota stiže za nešto više od pola sata.

10. Pirotska kafana i roštilj

Gde završiti obilazak ovakve destinacije ako ne u kafani?

Ako Piroćance pitate koja je kafana dobra u gradu reći će vam da su sve dobre. I zaista, izgleda da jesu! Kažu da ih je ranije bilo više, ali da su sada ostale samo najbolje. Usled velikog interesovanja bugarskih turista koji su česti gosti, kafane drže dosta visok nivo usluge i odličan kvalitet hrane i pića.

Ako iz kafane izađete a da niste probali pirotski roštilj kao da niste ni bili u kafani, a ni u Pirotu. Pravi poznavaoci roštilja kažu da je pirotski roštilj neuporedivo kvalitetniji i ukusniji od leskovačkog koji je mnogo poznatiji.

Piroćanci za svoj roštilj kažu da je najbolji jer se pravi isključivo samo od mesa, dok se u drugim krajevima pljeskavicama, ćevapima, uštipcima i kobasicama dodaju soja, aditivi, brašno,… kako bi se dobilo na količini. Čuo sam i da neki čuvaju meso u mleku kako bi omekšalo i dobilo posebnu finu i blagu teksturu uz izuzetnu sočnost.

Pirotski roštilj

Probali smo pljeskavicu i lovačku vešalicu (rolovana šnicla punjena pirotskim kačkavaljem) i mogu reći da je to možda i najbolji roštilj koji sam u životu probao!

Pirotsko jagnje mi je ostalo dužno ovog puta. Ono po čemu se pirotsko jagnje razlikuje od jagnjetine koja se priprema na drugim mestima je upravo činjenica da naseljava obronke Stare planine, najčistije planine u Srbiji, gde raste i pase u zdravim uslovima. Zbog toga, kažu, meso pirotskog jagnjeta ima poseban ukus.

Pored jagnjetine,roštilja, kačkavalja i peglane kobasice, Pirot će uvek izvaditi još nekog  gastronomskog keca iz rukava. Tu je pirotska pogača, vurda (paprika u pavlaci – sjajno predjelo), trljanica, ajvar, pirotska banica, punjene paprike, i još mnogo toga.

Vurda i trljanica sa sirom

U Pirotu postoji nekoliko hotela, a mi smo se odlučili za novootvoreni hotel u centru grada Ana Lux SPA i možemo ga preporučiti i vama jer je hotel veoma kvalitetan, čist sa udobnim i komfornim sobama i mnogim sadržajima uključujući i SPA centar koji nudi veliki izbor masaža uz pristupačnu cenu.

Naravno, ovo nije sve, jer Pirot ima još mnogo toga da ponudi. Kada ste u gradu možete se opustiti ne veoma lepo uređenom keju Nišave…

Kej na Nišavi

…ili otvoriti pivo na glavnom gradskom trgu i nazdraviti ovom sjajnom putovanju!

I, hoćete li posetiti Pirot?