Kada smo krenuli na letovanje put Cavtata, prvo što mi je bilo na umu jeste da neizostavno moram ponovo posetiti Dubrovnik.
Dubrovnik, foto: Snežana Pavlović
Za ovaj prelepi hrvatski grad me veže puno uspomena iz moje mladosti i dobrih ljudi koje sam upoznala tokom mojih, gotovo redovnih letovanja u njemu. Zanimalo me je, najviše kakav je Dubrovnik sada i šta se sve u njemu izmenilo.
Tako, kada smo se smestili u jednom od najlepših hotela Cavtata, „Croatia“, prvo sam se raspitala o izletima do Dubrovnika. Tamo me je ljubazno osoblje hotela posavetovalo da svakako ne idem u Dubrovnik sopstvenim autom, iz raznih znanih i neznanih razloga. Zato su me uputili na izlet brodićem koji pristaje u nepsrednoj blizini hotela.
Kada smo se ukrcali u brodić, ljubazni kapetan je počeo priču o našoj destinaciji… Nekadašnja Ragusa (lat.), danas Dubrovnik je jedna od najposećenijih i najznačajnijih turističkih i kulturnih destinacija u ovom delu Evrope. Ono po čemu je Dubrovnik specifičan i nadaleko poznat, svakako je njegovo izuzetno dobro očuvano staro gradsko jezgro. Smešten ispod brda Srđ, ovaj prelepi grad sa pravom nosi epitet „Bisera Jadrana“. Manje je poznato, reče nam kapetan da je na delu između Cavtata i Dubrovnika tačka koja važi za najdublju na Jadranu. Iskreno, ni sama nisam znala za taj podatak, ali strah koji sam u trenutku osetila je nestao čim sam ugledala zidine Starog grada.
Žamor svetskih jezika na pristaništu je upotpunio doživljaj. Neposredno pre iskrcavaja, kapetan nam je kazao koliko imamo vremena za obilazak grada i ljubazno za molio da dođemo koji minut pre dogovorenog vremena.
Dubrovnik, foto: Snežana Pavlović
Tako so se uputili u šetnju zaboravljenim ulicama ovog lepog grada. U trenutku mi se učinilo da ne prepoznajem grad moje mladosti, ali čim sam malo bolje pogledala, shvatila sam da je Dubrovnik onaj stari. Uvek raspoložen za sve veći broj turista, sa posebno ljubaznim domaćinima, kakve ih i pamtim.
Prisetih se malo istorije… Naime, od početka 13. do sredine 14. veka grad je bio pod vlašću Mletačke republike. Njegovi hrabri meštani, želeći da se oslobode mletačke uprave, su podizli čak tri puta bune. Ipak, ni jedna od njih nije bila uspešna, tako da grad postaje nezavisniji tek čuvenim Zadarskim mirom. Tada je Dubrovnik bio kneževina. A naročito je, istorijski zanimljiva činjenica da su meštani ovog grada birali kneza svakog meseca i time se obezbedili od bilo kakvih prevara. Tek krajem 14. veka, tačnije 1380. godine Dubrovnik postaje republika.
Za sve ove istorijske podatke grad Dubrovnik ima neverovatno svedočanstvo, a to su njegove zidine, na prvom mestu. One opasuju stari deo grada, a krasi ih četiri kule, i to: Sveti Ivan, Bokar, Minčeta i Ravelin.
U tim razmišljanjima, stigoh i do Starog grada…A tamo česma sa čistom, hladnom vodom, divnom za osveženje na ovom vrelom danu. Onofrijeva česma, znamenita po njenom odvojenom kamenu, koji me seti na jedine Dubrovačke ljetnje igre kojima sam prisustvovala. Reših da na njega pokušam i ja da stanem, ali ostadoh tu svega par sekundi….
Velika Onofrijeva česma, foto: Snežana Pavlović
Nakon kratkog predaha, morala sam da prošetam još jednom Stradunom. I, naravno, da popijem kafu, onu lepu dubrovačku… Na glavnom dubrovačkom trgu je crkva svetog Vlaha, a u njoj svetiteljev kip, sa maketom starog Dubrovnika. Naravno, napravila sam par fotografija da me sete na grad moje mladosti…
Ali, vreme neumitno teče, pa se tako bliži čas polaska za Cavtat. Nije mi preostalo ništa drugo nego da krenem, sa čvrstom namerom da se vratim Dubrovniku svakako još jednom dok sam u njegovoj blizini… A dotle, imam sećanje na sva prelepa leta koja sam u njemu provela i sve one divne ljude koji su obeležili moju mladost, svako na svoj način…