Zato što nije lako konstantno i kontinuirano pisati stručne tekstove, pa makar oni bili samo prevodi.
Ovaj tekst je odgovor na nekoliko veoma zlonamernih komentara koji se provlače na Fejsbuku u poslednje vreme a tiču se tekstova na ovom sajtu čiji sam ja autor (Milan Stojković), odnosno postavljaju pitanje originalnosti nekih od tekstova koje sam objavio.
Kažem zlonamernih jer su očigledno upućeni sa lažnih profila i sa oštrom namerom da samo isključivo kritikuju (da ne kažem pljuju) i diskredituju i mene lično i ovaj blog, bez želje da saslušaju drugu stranu. Motive za to ne znam, i ne interesuju me, ali zbog ostalih čitaoca ovog sajta do kojih ovi komentari možda dolaze želim da u ovom tekstu objasnim šta je blog, kako se piše, na koje načine bloger može pisati, kako ja pišem tekstove za Turizam i putovanja.
Konkretno, problem je nastao kada je neko pronašao par tekstova na inostranim sajtovima koje sam u sličnoj formi (konceptualno i sadržinski) objavio na ovom blogu. Namirisali su prevaru i uz osećanje velikog detektivskog dostignuća šire vest da se na ovom sajtu objavljuju tuđi tekstovi. Evo i primera:
- Tekst na ovom blogu: https://www.turizamiputovanja.com/kako-posla-u-turizmu-bez-fakulteta-radnog-iskustva/
- Tekst na stranom sajtu: http://tourismexposed.com/2014/07/29/how-to-get-a-travel-tourism-and-hospitality-job-without-experience/
Evo, sve priznajem! 🙂
Pomenuti tekst na stranom saju Tourism Exposed mi je dao ideju za novi tekst. Koncept teksta mi se dopao i nije bilo potrebe da ga menjam, pratio sam tu strukturu teksta. Ima i nekoliko istih rečenica, ali tekst ni u kom slučaju nije napisan copy-paste metodom, obiluje mojim stavovima, savetima i predlozima kojih nema u „originalnom“ tekstu na engleskom jeziku.
Da li blogeri smeju da koriste tuđe ideje, da li mogu da prevode tekstove, da li u svojim tekstovima mogu ubacivati nešto što su nekada pročitali negde na internetu?
Bloger na svom blogu može sve. Hajde da vidimo prvo šta je blog…
Postoji mnogo definicija bloga, ali najkraća i najtačnija je da je blog vrsta ličnog onlajn dnevnika, koji bloger koristi da iznese svoja lična razmišljanja, stavove, deli sa drugima sadržaje i informacije koje želi i sl.
Blog nije akademski časopis i nigde ne stoji da bloger mora pisati samo isključivo autorske tekstove, u kojima svaka rečenica mora izaći iz njegove glave.
Najveći deo mojih tekstova na ovom sajtu jesu iz moje glave, ali nigde ne stoji da su morali biti. Odakle to što pišem u mojoj glavi? Morao sam valjda to i sam negde da pročitam, da naučim to. Nisam se rodio sa znanjima iz oblasti turizma i sasvim je logično da sam većinu stvari i sam naučio čitajući strane literature, sajtove, blogove…, jer domaći nemaju tu vrednost i taj nivo se brzo preraste.
Kada naiđem na tekst za koji smatram da sadrži informacije koje mogu biti korisne čitaocima ovog sajta, uložiću svoje vreme i trud za prevođenje i prilagođavanje tog teksta. Vidite, to nikako nije copy-paste već priličan trud uložen u taj novi tekst. Nekada se oko takvih tekstova i više potrudim nego oko onih koje pišem direktno iz glave. Smatram da takvi tekstovi nose vrednost za čitaoce i siguran sam da je mnogima od vas bitnije šta piše u tim tekstovima od toga da li taj tekst već postoji negde na nekom stranom sajtu na engleskom jeziku.
Nikada na taj način ne obrađujem teme o kojima nemam mnogo šira i veća znanja od onih iznetih u tekstu, jer nisam lud da to radim. Može i pravnik da prevede neki turistički tekst, ali, da li će znati kasnije da odgovori na pitanja čitalaca? Bez problema stojim iza svakog svog teksta jer sam siguran u svoje poznavanje te materije, ali uvek volim da čujem i drugačija konstruktivna mišljenja i kritike.
Predlažem da pročitate tekst Dragane Đermanović, jedne od najrespektabilnijih blogerki u regionu, o ovoj temi: http://draganadjermanovic.com/razmisljanja/blog-postovi-kao-prevodi/.
Za one koje mrzi da čitaju ovde ću preneti delove tog teksta:
Blog nije naučno štivo, čak ni sredstvo javnog informisanja posmatrano Zakon – već internet dnevnik pojedinca ili kompanije. Ne postoje krute norme i pravila o pisanju blogova. Nije propisano koliko postova bloger treba da objavi, na koje teme, na koji način; bloger nije obavezan da traži drugu stranu priče, čak nije obavezan ni da govori istinu…
Autor može pisati u stihovima, govoriti slikama, video porukama; može pisati svoj blog kao knjigu, ili kao svoju (javnu) beležnicu. Može i prevoditi tuđe tekstove, blog postove ili knjige.
Iako mnogi blogovi služe kao školsko štivo, iako su mnogi citirani kao izvori u naučnim radovima (pa i ovaj blog koji čitate), a neki pisani doslovce kao zbirke akademskih članaka – blogovi nisu naučno štivo. Ukoliko želite naučnu literaturu posetite biblioteku. Ukoliko pak želite redove autora koji su kao njegove isključive misli zaštićeni i objavljeni, posetite knjižaru. Ukoliko, međutim, u slobodno vreme švrljate internetom tražeći besplatne zanimljive sadržaje, uzmite ono što vam se da – sa svim prednostima i ograničenjima.
Gde piše da bloger ne sme da prevodi? I zašto bi to uopšte pisalo?! Zašto je manje značajan post blogera preveden sa nekog drugog jezika (koji mnogi od nas i ne govore, pa tako i sem na tom blogu ne mogu ga ni konzumirati), od ovog mog eseja koji nisam prevela već ga pišem iz glave? Da li to znači da su misli u mojoj glavi sasvim nove i neponovljive? Ovakve misli postoje na hiljade mesta, slične, liče jedne na drugu ili ih upravo piše blogerka u Kijevu, Pekingu ili u Njujorku.
Da sam hteo da se bavim isključivo potpuno autorskim tekstovima i naučnim radovima upisao bih doktorske studije. Ali to me ne zanima, a svi uostalom znamo i kakvi su današnji doktorati…
Dakle, tačno je da postoje tekstovi na ovom blogu koji su prilagođena verzija nekih stranih tekstova. Ali to nije prepisivanje već moji veliki uloženi trud da tekstove prilagodim ovdašnjim turističkim radnicima i učinim im ta znanja dostupnim. U te tekstove uvek unesem svoja razmišljanja, prevedem njihove značajne delove, uložim dosta sati oko njih, i da – smatram ih svojim delima, jer sam ja odvojio svoje vreme da to stavim svim čitaocima ovde dostupno i to potpuno BESPLATNO.
Postoje ljudi koji prate inostrane stručne turističke sajtove, ali je broj takvih izuzetno mali. Nažalost 90% domaćih turističkih radnika to ne čini. Neki nemaju vremena, neki ne znaju tako dobro engleski, a neki jednostavno ne žele da čitaju stručne tekstove na engleskom. Vredne informacije i razmišljanja u tim tekstovima mogu do njih jedino doći preko nekog domaćeg sajta na srpskom jeziku. Zato se trudim da neke od tih stvari više približim domaćim turističkim radnicima.
Ja nemam apsolutno nikakvih materijalnih interesa da to radim. Od takvih tekstova se ne zarađuje ništa, niti ima nekih indirektnih finansijskih koristi. Takvi tekstovi čak ne donose nikakvu naročitu posetu sajtu, a ja ulažem značajno vreme u njih (pored mnogo ozbiljnih poslova koje inače radim). Sve to radim potpuno volonterski, da bi te informacije učinio dostupnim domaćoj turističkoj privredi.
Još jednom naglašavam da sve vreme govorim o manjem broju tekstova na ovom sajtu (ostali su u potpunosti plod mojih misli).
Vi kao čitaoci ovde dobijate potpuno prilagođene tekstove i aktuelne informacije i znanja na tacni, za šta se neko potrudio da vam to učini tako lako dostupnim, besplatno. Neki će to ceniti i reći hvala (takve poruke primam gotovo svakodnevno) a drugi će glumiti detektive.
Evo još nekih delova pomenutog teksta Dragane Đermanović:
Ukoliko mislite da blog treba da je uvek i jedino originalno autorsko delo koje će sa vama besplatno da deli svaki bloger u svakom postu na svakom od pola milijardi blogova na svetu – ne čitate mnogo blogova, a verovatni i sami ne blogujete. Nisam baš ni sigurna da čitate dovoljno knjiga ili akademskih članaka, a veoma sumnjam da i sami pišete.
Napišite sami stotine postova, pa procenite da li je pisanje lako – sve i da je svih 100 objavljenih postova puki prevod! Pa onda kritikujte, popujte i zahtevajte. Prethodno dajte.
Čak i tad znajte – samo i jedino je izbor blogera šta će, kada i u kom formatu da piše. I vi imate izbor. Ne čitajte blogove. Posetite biblioteke i knjižare u svom okruženju, niko vas neće uznemiravati jer na žalost tamo je malo ljudi, vlada tišina i blaga jeza. Uživaćete u izobilju originalnih autorskih dela! Čak i ne košta mnogo. Učinićete tako uslugu i blogerima i tim divnim mestima, ali i sami sebi.
Ok, i zašto onda nema više stručnih blogova u turizmu kada samo treba da prevedete strane tekstove?
Zato što čak i kada biste samo to radili, videli biste koliko je to težak posao. Pokušajte, napišite sami 100 takvih tekstova. Prosledite mi link, rado ću vas čitati, jer je i meni lakše da čitam aktuelne stručne teme na srpskom jeziku nego da ih tražim po milijardama drugih web stranica na engleskom. Ceniću vaš trud, a imaćete i besplatnu reklamu na TiP-u. Međutim, znam da je mnogo takvih pokušaja završeno odustajanjem blogera. A probajte i da pišete potpuno vaše teksove, iz glave, kakvih je bar 80% mojih tekstova na ovom blogu, i neki odgovori će vam se sami ukazati.
Stručnih tekstova koji predstavljaju adaptiranu verziju nekog stranog teksta o važnoj temi koja može biti korisna čitaocima ovog bloga će i dalje biti na ovom sajtu, svidelo se to nekom ili ne. Problem je samo moje vreme, kojeg imam sve manje, a koje je i te kako potrebno za pisanje ovakvih tekstova. To je vrednost koju vam pružam besplatno, i smatram da je znanje koje se deli na ovom sajtu mnogo veće i značajnije od onih koja se dele na fakultetima koje izuzetno skupo plaćate.
Čak je i u samom opisu bloga do pre izvesnog vremena stajalo da je ovo mesto na kome ću ja drugima prenositi ono na šta naiđem na netu, a smatram korisnim. Dakle, jasno je bilo naznačeno šta ljudi mogu očekivati od sadržaja. Taj deo opisa je sklonjen kada je blog novembra prošle godine promenio svoju formu i prerastao u blog-magazin.
Znam da je najveći deo čitalaca ovog bloga zahvalan na sadržajima koji se ovde dele i da sa nestrpljenjem očekuju nove tekstove. Gotovo svakodnevno dobijam poruke u kojima mi ljudi zahvaljuju na korisnim sadržajima. Svest da ste nekome izuzetno pomogli u nečemu je izuzetno lepo osećanje, i zbog toga se i trudim oko svih tekstova.
Kao što rekoh, od ovih tekstova nemam nikakve materijalne koristi. Tekstovi koji donose novac su tekstovi o destinacijama, atrakcijama i sl. Umesto da se posvetim njima, ja ipak dajem sebe i svoje vreme nekim stručnim temama koje smatram da je potrebno obraditi i staviti ispred nosa domaćoj turističkoj privredi i studentima, radi opšteg napretka našeg domaćeg turističkog sektora.
Iskreno, kad sam pokretao ovaj blog očekivao sam mnoooogo više negativnih komentara, pokušaja diskreditacije, sujete , ljubomore… Na sreću takvih je pojava baš malo, ali eto, neki su me čak naterali da napišem ovaj tekst, i za njih ponovo kopiram jedan deo pomenutog Draganinog teksta:
Napišite sami stotine postova, pa procenite da li je pisanje lako – sve i da je svih 100 objavljenih postova puki prevod! Pa onda kritikujte, popujte i zahtevajte. Prethodno dajte.
Nakon ovog malo gorkog, ali sa moje strane veoma iskrenog teksta, obećavam još par tekstova koji će biti motivacija drugima da pokrenu svoje blogove o turizmu, jer je izuzetno potrebno da ovakvih blogova bude mnogo više.
Hvala svima koji prate ovaj blog i ono što ovde pišem.
5 komentara
Postovani Milane, imate moju potpunu podrsku. Ne obazirite se na te „kritike“. Ako im ne valja ne moraju da citaju, ja isrkreno uzivam u vasim tekstovima. Ja ne vidim problem ni kada se prevede neki tekst, i to je nacin da se upoznamo sa nekom temom, kao sto ste rekli, blogovanje nije akademski rad.
Hvala na podršci 🙂
Tekstovi su vam zanimljivi, teme koje obradjujete raznovrsne. Jedan od blogova koje rado i cesto citam u poslednje vreme. Naravno da ne mogu sve ideje da budu originalne, ali ne vidim nista lose u tome da se neka postojeca ideja ili tekst obradi i napise nesto iz svog ugla. Najlakse je kritikovati 🙂
Da, najlakse je kritikovati drugoga, a dati podrsku za pozitivne aktivnositi, kao sto je rad na ovom blogu, je nesto najnormalnije od onih koji prepoznaju prave vrednosti i koji ne gledaju „Parove“ i slicne gluposti. Ko zna – razumece!
Često čitam Vaše tekstove, veoma mi se dopadaju. Neretko ih i koristim u nekim svojim radovima. Svi ti pametnjakovići, koji kritikuju Vas rad, vidi se da nemaju pojma koliko nije lako prevesti tekst sa drugog jezika, dati mu formu i komentarisati sadržaj. Vi nastavite tamo gde ste stali, ima nas koje zanima i želimo da čitamo upravo to što Vi pišete. Da su ljudi uvek ljudi, ne bi smo se razlikovali. Neka Vas Bog čuva i sreća prati, svako dobro Vam želim.