Konkurencija u turizmu postoji na više nivoa i veoma je velika, ali nosi i određene specifičnosti. Da li je moguća saradnja sa konkurencijom i da li je uopšte potrebna?
O parnerstvima i konkurenciji u destinacijama sam već uopšteno pisao u ovom tekstu, gde sam, između ostalog, naveo:
Iz perspektive turiste, pre nego što krene na putovanje, ne postoji konkurencija između pojedinih subjekata u samoj destinaciji, već samo konkurencija među destinacijama.
Svi privredni subjekti na strani ponude u destinaciji (tzv. stejkholderi) moraju biti i konkurencija i saradnici. Na prvom mestu saradnici. Zašto?
Pre nego što turista dođe u našu destinaciju on prvo vrši izbor među destinacijama. Istražuje nekoliko destinacija na internetu, vrši upoređivanje i sl. Na kraju, na osnovu svojih želja i onoga što je mogao pronaći o destinacijama i njihovoj onlajn reputaciji, turista donosi odluku o izboru jedne destinacije.
Dakle, turista prvo vrši izbor između destinacija. U ovoj fazi planiranja putovanja svi stejkholderi turističke ponude u destinaciji se moraju pojaviti jedinstveno, složno, partnerski, integrisano i objedinjeno. To je faza u kojoj svi oni moraju raditi u funkciji ostvarenja zajedničkog cilja – da turista izabere baš njihovu destinaciju.
Tek kada turista izabere destinaciju u kojoj se oni nalaze mogu dalje nastupati kao konkurenti, što je i logično jer turista ne može spavati u svim hotelima niti večerati u svim restoranima.
Na ovdašnjim prostorima praksa je, nažalost, malo drugačija. Stejkholderi od samog starta nastupaju konkurentski, promovišući prvenstveno svoju ponudu, a tek onako usput ponudu destinacije, zanemarujući kakvu sliku destinacije šalju turisti koji istražuje tu destinaciju zajedno sa nekoliko konkurentskih.
Ne sme se zaboraviti da:
Potencijalni turista se ne odlučuje za dolazak u određenu destinaciju samo zbog nekog kluba, restorana, ili hotela, već zbog celokupne ponude destinacije i njegove lične predstave o njoj kao celini.
Uvek se najpre mora imati na umu promocija destinacije i tu svi u destinaciji moraju nastupiti zajednički. Ako turista izabere tu destinaciju neki će u destinaciji imati direktnu i nešto veću finansijsku korist od njega, neki manju a neki neće uopšte, ali ako turista izabere neku drugu destinaciju onda takvu korist neće imati niko.
Takav lošiji scenario je veoma moguć ukoliko turista tokom istraživanja destinacije u procesu donošenja odluke ne stekne kvalitetan utisak o destinaciji, ako su mu dostupni samo hoteli, agencije i restorani u toj destinaciji a ne šta zaista može videti i doživeti u toj destinaciji.
Neću se sada baviti ovde lošim primerima, jer svuda su oko nas. Predstaviću one koji su dobri, a u svetu ih i te kako ima.
Poslednjih 11 godina Christiane von Ulmenstein, vlasnica apartmana nedaleko od Kejptauna u Južnoafričkoj Republici, gradi drugačiji odnos sa svojim konkurentima – umesto da se takmiči, odlučila je da sarađuje sa njima.
Kada je započinjala svoju poslovnu avantaru u receptivnom turizmu Christiane je pozvala sve vlasnike apartmana ovog predgrađa (tada ih je bilo 20) i na njenu inicijativu osnovali su udruženje Camps Bay Accommodation Association.
Kako ona kaže, prvo pravilo udruženja bilo je da, ukoliko neko dobije zahtev za rezervaciju a trenutno ima popunjene kapacitete mora obavezno proslediti zahtev nekom od ostalih apartmana iz udruženje.
Naš cilj je bio da Camps Bay, kao celina, dobije turiste, da ima posla u destinaciji. Nebitno je da li ste prijatelji sa ostalim vlasnicima apartmana ili ne, bitno je posao i turiste zadržati u Camps Bay-u. Ovo je fantastično funkcionisalo. Naši gosti su oduševljeni jer osećaju da pružamo sjajnu uslugu na nivou predrgrađa. Oni sada imaju mogućnost da biraju između 24 različita apartmana na jednom mestu. Misle da smo veoma dobro organizovani i to im se sviđa.
Udruženje je napravilo svoj zajednički sajt, kao marketinšku platformu na kojoj su postavljeni svi članovi udruženja. Informacije o smeštaju se redovno ažuriraju jer svako od članova ima obavezu da redovno menja stanje slobodnih soba.
Naučili smo koliko je sajt važan. Na sajtu se nalaze informacije o našoj okolini zahvaljući čemu nas ljudi pronalaze preko Gugl pretrage pa time donosi i većinu rezervacija našim članovima.
Članovi udruženja su sami finansirali izradu sajta, ali nisu ga sami i radili već su to prepustili agenciji specijalizovanoj za ovu vrstu poslova. Rezultat je bio sajt sa kvalitetnim informacijama koji dovodi i zadržava turiste i dizajnom koji omogućava lako snalaženje i proces rezervacije smeštaja.
Naročita pažnja posvećena je optimizaciji postavljenog sadržaja kako bi se sajt bolje rangirao na Guglu i ostalim pretraživačima za različite ključne reči.
Stejkholderi u domaćim destinacijama moraju naučiti da prevaziđu međusobno nerazumevanje zarad viših interesa, jer svi dele zajedničke ciljeve ali i probleme, pa zašto ih zajedno ne bi i rešavali. Zajednički ciljevi moraju biti iznad individualnih – jedan od osnovnih postulata destinacijskog menadžmenta. Christiane zaključuje:
Mislim da je najvažnija stvar to što smo naučili da verujemo jedni drugima i da sarađujemo. Svi imamo iste probleme, ista pitanja. Zahvaljujući sastancima i otvorenom razgovoru o problemima svi smo naučili više. Ljudi sada shvataju koliko je ovo važno za njihov biznis. Postali smo čak i dobri prijatelji za ovih 11 godina.
Možda nam je Kejptaun neko daleko mesto na drugoj strani globusa, ali recept je isti…