Prelepa priroda, vazduh koji te tera da ga udišeš punim plućima, neverovatna voda koju želiš da poneseš sa sobom nazad u što većim količinama i garantovano dobar san koji puni baterije – dva dana na Vlasini su apsolutna preporuka! Najmanje dva dana!
Još jedna vrela julska noć u Nišu, neizdrživo. Ne možeš u toku dana da izađeš iz stana, u kojem je stalno uključena klima. Uveče ništa bolje, samo što nema sunca. Prokuvali smo i odlučili da sutradan odemo na Vlasinsko jezero.
Vlasinsko jezero se nalazi na 1.300 metara nadmorske visine i idealno je mesto za beg od gradskih vrelina u niskim kotlinama. Ipak, tolika visina nepovoljno utiče na dužinu trajanja kupališne sezone, koja u najboljem slučaju može trajati samo 20-30 dana godišnje. Mi smo imali sreće.
Kako stići do Vlasinskog jezera?
Nisam upućen u autobuski prevoz ali sigurno je da biste morali da imate bar jedno presedanje. Ukoliko je neko upoznat sa redom vožnje iz Niša slobodno neka to napiše u komentaru.
Najbolja varijanta je da idete kolima, kao što smo i mi. Iz Niša nastavite južno, autoputem prema Leskovcu. Postoje dva moguća pravca kojima možete stići na Vlasinu:
1) da se posle Leskovca isključite na put prema Vlasotincu, pa da preko Crne Trave dođete do Vlasine. Kažu da je ovaj put baš naporan i bolje ga zaobiđite osim ako ne želite da svratite u nekom od mesta na tom putu;
2) Posle Leskovca nastavljate pravo autoputem i dalje magistralnim putem sve do Vladičinog Hana, odakle preko Surdulice dolazite do Vlasinskog jezera. Ovo je mnogo bolji pravac kojim smo i mi išli i koji vam preporučujem.
Ulazite u Han i pratite putokaze prema Vlasini i Surdulici. U Surdulici pratite znakove prema Vlasini, lako je. Posle Surdulice vas očekuje klasičan planinski put – vijugav sa serpentinama, ali predeo kojim prolazite čini vožnju pravim uživanjem.
Postoji samo jedno bitno skretanje, posle Surdulice, nakon uspona, potrebno je da kod motela „Jezero“ skrenete levo. Uostalom, pre nego što bilo gde krenete pogledajte Google mape, evo pomenutog skretanja (idete levo):
a možete uz pomoć Google Street View-a videti kako to skretanje zaista izgleda:
Posle toga vas očekuje još 10 minuta lagane vožnje do centralnog dela Vlasinskog jezera na kojem se nalaze gotovo svi smeštajni kapaciteti, vikendice, restorani i glavna plaža.
Smeštaj na Vlasinskom jezeru
Mi smo bili smešteni u pansionu „3M“. U pitanju je kategorisani smeštaj sa jednom zvezdicom, i imajući to u vidu može se reći da objekat i te kako zadovoljava sve što se može očekivati, a verovatno lako može dobiti i drugu zvezdicu.
Domaćini su ljubazni i rado će vam dati sve informacije ako ste prvi put na Vlasini (kao što je to slučaj bio sa nama), povesti vas na razgledanje, vožnju čamcem, pecanje, a možete uplatiti i pansionske obroke koji će biti pripremljeni isključivo od domaće hrane. Možda je jedini nedostatak pansiona baš to što se u hodniku uvek oseća miris pripremanja hrane, ali se možda nekome to i dopadne.
Pansion se nalazi iznad glavne plaže, kada se sa glavnog puta odvojite kod hotela „Vlasina“ i nastavite pravo, uzbrdo neasfaltiranim putem. Veoma dobra stvar je i što pansion ima svoj veliki parking koji vam je na raspolaganju besplatno. Cena noćenja u sezoni je 10 eura, a ukoliko boravite više dana očekuje vas popust.
Obzirom da je bio vikend u pansionu a i generalno na jezeru je bilo zaista dosta ljudi. Vrelina koja traje nedeljama je učinila svoje pa su vikendaši okupirali jezero, ali je bilo i gostiju iz Bugarske.
Nismo uspeli da pre podneva stignemo do glavne plaže. Plaža, kao i ostatak obale Vlasinskog jezera, nije naročito uređena. Osim što je pokošena trava nisam mogao primetiti da je urađeno još nešto. Međutim, setite se da sezona kupanja traje samo par nedelja pa zbog 20-ak dana kupanja
Vidikovac na vlasinskom jezeru ne treba ništa više ni graditi i narušitvati prirodni ambijent jezera.
Nemojte zaboraviti da se nalazite na 1.300 n.m.v. pa da se opustite na blagom suncu, jer to je ipak „planinsko sunce“ na kojem, zbog razređenosti vazduha, možete izgoreti u roku od 20 minuta. Govorim vam iz ličnog iskustva.
Voda mi je tog prvog dana bila veoma hladna, sutradan sam je već nekako lakše podneo. Ulaz u vodu je naravno malo muljevit, ali čim malo zaplivate videćete koliko je voda čista, bistra i providna.
Do plaže redovno patroliraju čamci kojima možete otići, sa loko vodičima, u obilazak jezera kao i do čuvenih plovećih ostrva. Mi nažalost nismo posetili ploveća ostrva jer smo čuli da vožnja do njih traje par sati, a tog dana smo bili previše umorni, dok smo se drugog dana uspavali pa nismo imali vremena.
Vlasinsko jezero je odlično za kampere
Nedaleko od glavne plaže nalaze se prostori za kampovanje, ili mi bar na to liče jer nema kamp prikolica. U tom delu je toliko prijatno da nećete želeti da se pomerite sa tog mesta. Za razliku od glavne plaže ovde breze prave prijatnu hladovinu, mirno je, a vazduh je čaroban.
Kafići i restorani na Vlasinskom jezeru
Zavisnik sam od kofeina, međutim na jezeru nismo našli baš ni jedan klasični kafić. Možda ih ima, ali mi ih ne nađosmo. Poruka za vlasnike objekata u bilo kojoj destinaciji: potrudite se da vas ljudi lako pronalaze, stavite putokaze, budite dostupni na internetu!
Kafu smo popili u restoranu „Vlasina“ koji je, kako smo shvatili, u vlasništvu HE Đerdap i veoma je povoljan sa cenama. Dovoljno je reći da kafa košta 40 dinara. Međutim, mnogo je bitnije da je ambijent u bašti restorana idiličan, u hladovini, okružen naravno brezama koje dominiraju na Vlasini, sa blagim povetarcem i pogledom na jezero.
Usluga je takođe veoma dobra, osoblje veoma ljubazno. Tu smo kasnije došli i na večeru pa mogu potvrditi da je i hrana prilično dobra.
Saznali smo za još dva restorana: Narcis (koji nismo posetili) i restoran hotela Vlasina u kojem smo sutradan popili kafu pred polazak. Ovaj restoran je ostavio loš utisak: iako je bio prepun (verovatno zbog najbolje lokacije i pogleda na jezero, iznad glavne plaže), konobar je bio veoma nezainteresovan, mrzovoljan i neuslužan, a cene ne baš atraktvivne.
Ako posećujete Vlasinu potrudite se da obavezno posetite bar neki od vidikovaca. Mi smo bili na onom kod crkve Sv. Ilije, do kojeg se stiže neasfaltiranim putem na koji skrećete nedaleko od pijace. Idete pravo uzbrdo a zatim na račvanju skrenite levo i doći ćete do crkve Sv. Ilije:
A dvadesetak metara dalje vas očekuje ovakav pogled:
Idealno mesto za poziranje…
Pomenuh već da smo se uspavali. I vi ćete, osim ako ne navijete telefone sa maksimalno pojačanim zvukom. Na Vlasini se spava kao na oblaku, nema vrućine a prijatni vetrić pirka čitave noći (slobodno leti ostavite odškrinut prozor).
Čuli smo da mnogi koji ovde redovno dolaze ne piju ništa osim vode i to preporučujemo i vama. Kada je probate shvatićete zašto.
U povratku nemojte zaboraviti da kupite suvenir sa Vlasinskog jezera kojim možete upotpuniti kolekciju na frižideru:
… ili koji ćete pojesti:
Iz ugla struke mogu reći onu već izlizanu frazu: Vlasina ima ogroman turistički potencijal koji je neiskorišćen. To lako mogu da tvrdim iako nisam obišao ni desetinu onoga što se može videti pa ću se sigurno ponovo vratiti.
Vlasini je potrebno više sadržaja za turiste, kreiranje strategije i dobar marketing ka ciljnim grupama turista. Vlasina je idealna za ekoturiste, ali je ponuda njima potpuno neprilagođena. Potrebno je ozbilno pooštriti izdavanje građevinskih dozvola, pristupiti uređenju prostora na sistemski i arhitektonski dugoročno planiran način.
Kao i sve ostalo, Vlasinu je potrebno promovisati na internetu, i napraviti aranžmane koji će obuhvatiti ovo jezero i učiniti ga dostupnijim grupama turista.
Vikend na Vlasini nam je doneo sve što smo želeli: pobeglsi smo od gradske vreline i letnje učmalosti i zamenili je predivnom Vlasinom koja vam nahrani dušu i napuni baterije. Nismo u povratku još ni ušli u Niš a već smo se pokajali što nismo ostali još nekoliko dana. Nekako je poražavajuće kada pogled na predivno jezero i prirodu zameniš pogledom na zgrade i vreli asfalt, a onaj prijatni vlasinski povetarac klima uređajem.
Zato, bilo leto ili ne, krenite do Vlasine, makar na nekoliko dana, pa nam prenesite svoje utiske komentarima ispod ovog teksta.
6 komentara
Bila sam jednom sa planinarima na Gramadu, pa i na Vlasinsko jezero posle uspona, jako je lepo! Još je bolji pogled na jezero sa visine 🙂 Mi smo putovali preko Zaplanja do Crne Trave. To je možda najlošiji put, ali su prizori najlepši 🙂
Uh, jos kad citam ovakve putopise po vrelom danu na beogradskom asfaltu… sad bih se spakovala 🙂 Oni jestivi suveniri mi posebnoprimamljivo deluju. A priroda i ceo kraj divni su na slikama, uzivo verovatno jos i lepsi.
Postoji i restoran best na pola puta ka promaji (to je raskrsnica za surdulicu) koji takodje ima smeatajne kapacitete i sjajan pogled…
Vlasinsko jezero je prelepo narocito leti pravo je osvezenje i spas od gradskih vrelina. Svima topla
preporuka za prijatan i miran odmor. Bili smo letos, smesteni u apartmanima „Vlasinski Vrtovi,“ prezadovoljni.
Bili u Vlasinskim vrtovima 2 puta i sve pohvale. Preporucujem svima: cisto, uredno, lepo, dvoriste besprekorno, lokacija odlicna
Upravo sam na Vlasinskom jezeru, potpisujem sve iz gore napisanog putopisa, u Beogradu, odakle dolazim je ovih dana preko 40 stepeni, a ovde neverovatno prijatno i sveze uz prelepu prirodu. Pravi odmor, spavam kao beba , 10sati dnevno i to kvalitetno. Ono sto bih stvarno hteo da podelim sa vama jeste, kao i kolega koji je napisao clanak, zapanjenost losom uslugom i nekvalitetnom hranom u Hotelu “ Vlasina“. Sinoc sam vratio ceo naruceni obrok, na koji sam cekao preko 40 min,hladna i ubedljivo najbljutavija teleca corba koju sam u zivotu probao, uzas!!! Salata, gnjecava, sitno isecena, oocigledno reciklirana vise puta. Da neduzim, i me nabrajam, cista katastrofa. Normalno, sve sam uredno platio, priuceni konobar je nesto mucao o tome kako me razume ali sef nije tu itd…
PS. Opsti utisak prirodom i potencijalom dobar, ljudski resursi izuzetno “ tanki“..
PS1. Mobilna mreza i internet su luksuz i teskodostupni, bar u “ Narcisu“,gde sam odseo i gde je sve, imajuci u vidu cenu smestaja od 1000RSD, za noc, sasvim ok…