Ukoliko Vas put nanese u Valjevo, kao mene jedne novembarske subote, okupane prijatnim suncem, nemojte propustiti da se upoznate sa svim čarima koje vam ovaj moderni, ali i tradicionalni grad može pružiti.
Ako ste ljubitelj prirode, kao ja, nećete biti ravnodušni prema zelenilu kraj reke Gradac i Kolubare, koja krasi sam centar. Ako ste ljubitelj istorije i tradicije, tu su Tešnjar i Brankovina, koji nesvakidašnje čuvaju davno prohujala vremena.
Ako ste pak, ljubitelji šopinga i dobre zabave, moderni centar grada nudi savršene lokale na obali reke, kafane u Tešnjaru koje bruje uveče od tambure i harmonike, kao i pregršt radnji iz beogradskih šoping centara u kojim ima svih brojeva cipela i odeće. Ja sam od svega pomalo i meni je Valjevo bilo predivno.
Šta sve posetiti u Valjevu?
Nezaobilazne stanice u Valjevu zaista su brojne. Najbolje je da se prvo nadjete u centru grada, i prošetate dugom i širokom pešačkom zonom na levoj obali Kolubare, ulicom Kneza Miloša, koja je uvek živa. Tu su brojni butici, restorani, kafići i poslastičarnice, spomenik Vojvodi Mišiću, okrenut ka Desankinom vencu sa spomenikom Desanki Maksimović,kao i hoteli “Grand” i “Sekulić”, Narodni muzej i još 13 objekata izuzetne arhitektonske vrednosti.
Paralelno sa glavnim trgovinskim i pešačkim centrom, na desnoj obali reke, pruža se Tešnjar. Tešnjar je stara valjevska četvrt izgrađena u srpsko-banatskom stilu XVIII I XIX veka, kojoj je dušu dalo stotinak malih dućana koji se i danas mogu videti ponegde. Bili su tu cuker pekari, ćevabdžije, sarajlije, krojači, obućari… Tu su i danas tkači, grnčari, voskari, bojadžije, krojači I berberini.
Ulica koja je nekad mirisala na alvu i zemičke, danas miriše na tradicionalna srpska jela kafana koje su se tu smestile. Njegov duh i dalje živi, o čemu svedoči i to da je postao filmski grad, nakon što je ugostio brojne ekipe glumaca naših domaćih filmova, poput “Ivkove slave”.
Posebno je lep i živ u avgustu, kada se u Tešnjaru još od 1987. godine održavaju Tešnjarske večeri, sa bogatim muzičkim, dramskim i folklornim programom. Meni je i u novmebru bio neopisivo lep i romantičan.
Tešnjar, Valjevo. Foto: Aleksandra Rajić
Tešnjar, foto: Aleksandra Rajić
Najstarija zgrada u Valjevu je Muselimov konak, koji se takođe nalazi na trgu Vojvode Mišića. Zgrada ima četvorougaoni oblik, prizemna je, izgrađena je s kraja XVIII Veka za potrebe Muselima, turskog upravitelja Valjevske nahije; prizemne prostorije su bile administrativne,a podrum je nekada bio zatvor.
Danas prizemlje krije izložbe Prvog i Drugog srpskog ustanka, a u podrumu se nalazi izložba posvećena Seči knezova. Muzej ne radi jedino ponedeljkom, a ostalim danima, osim subote, otvoren je do 18h.
Muselimov konak, foto: Aleksandra Rajić
Od srca preporučujem za početak večeri restoran “Hemingvej”, gde možete popiti Valjevsko pivo, pojesti picu i uživati u živoj muzici starih narodnih pesama sa ljubaznim i prijatnim osobljem. Restoran se nalazi na samoj obali reke, kraj belog mosta, u čijoj bašti preko dana možete popiti odličnu domaću kafu i uživati uz žubor Kolubare.
Uveče, nakon “Hemingveja”, produžite u Tešnjar preko reke i pronađite muziku i mesto za svoju dušu. Ima za svakog ponešto.
Valjevo ima odlične duvan čvarke kao i sladoled od malina, koje su ovde posebno krupne i slatke. To je ono što sam ja probala; u centru grada, u Karađorševoj ulici možete čak naići i na picu na parče za 50 dinara; parče je sasvim pristojne veličine. Najbolja kafa je u caffe piceriji “Corner”, koje ima na više lokacija u Karađorđevoj ulici. Dobijete ukusan karameizovan kolačić uz tursku kafu.
A sada – pravac u prirodu…
Ne postoje reči kojima mogu opisati lepotu reke Gradac, jedne od najčistijih reka Evrope, inajveće pritoke Kolubare. Prolećno zelenilo se odsvuda tu preseli i u novembru tu spava. Ni poplave koje su nas zadesile ove godine nisu uništile njenu lepotu – parkirajte auto čim od kružnog toka skrenete desno i uživajte u šetnji dugoj par kilometara, kraj izuzetno čiste i hladne šumske reke… Gradac će vam čas biti sa desne, čas sa leve strane.
Na samom početku reke nalazi se hotel “Tadića mlin”, koji vas može smestiti ili ugostiti na ručku. Poseban specijalitet hotelskog restorana je pastrmka iz ribnjaka hotela, uvek sveža. Klisura reke Gradac puna je ribnjaka, vodenica, kao i kupališta i izletišta, poput Livadica, Ploče, Anatema, Krive vrbe.
Reka Gradac, foto: Aleksandra Rajić
Igrom slučaja, moj brat kod kog sam ovaj put bila u poseti, na obali reke ima divan vajat koji je kupio, montirao i sredio sa svojim drugom. Vajat je u moravskom stilu, sav od drveta, prepun starudija poput petrolejki, veženih krpa, starih časovnika, tikvi, grnčarije, a tu su i stara kola, točkovi, sto i stolice, ćilimi… Slike će vam govoriti više od reči.
Napravili su sebi pravi mali raj, beg od gradske gužve, beg u prirodu, u neka stara dobra vremena, kojima se nesumnjivo svi rado vraćamo.
Tu smo se okrepili nakon duge šetnje.
Vajat… foto: Aleksandra Rajić
Okolina Valjeva obiluje kulturno istorijskim i sakralnim spomenicima. Brankovina, kao rodno mesto Desanke Maksimović i Nenadovića, Petnica, sa sportsko-rekreativnim centrom i odličnim bazenima, Petničkom pećinom i Petničkom crkvom, manastiri Lelić, Ćelije, Jovanja, planina Divčibare…
Još mnogo predivnih mesta za videti, za koja je vikend bio isuviše kratak, koja ću ostaviti Vama da ih upoznate pa da o njima pišete i ispričate, kao ja sada ovu kratku priču o Valjevu, gradu koji buja u novembrum i kom ću se sigurno po divnom sećanju rado vratiti.
5 komentara
Nase Valjevo ima jos puno istorijskih znamenitosti, poput one da su Valjevci zapravo digli prvi srpski ustanak, kao i da su svi ustanci na Balkanu u novijoj istoriji, kao i presudne bitke, odigrane bas u valjevskom kraju zapadne Srbije. Nezgodan narod 🙂
No lepo si napisala tekst, ko god sa strane da je dosao u Valjevo, vrlo se prijatno iznenadio.
Valjevci su smoreni Valjevom i smatraju ga najgorim mestom za zivot gde nema gde da se izadje, svaki dan su u njemu, ali ako neko slucajno uvredi Valjevo, moze vrlo lako da dobije po nosu 🙂 a i sire! Tako ti to ide, takav je to svet.
Lepo napisano i opisano. Nisam bila u Valjevu, ali verujem da, kao i vecina mesta u Srbiji, ima sta da ponudi. Uvek mi je primetna u manjim gradovima ta neka lakoca zivota, bar je meni takav utisak. A nije ni daleko, 2 sata voznje od Beograda.
gradac je pravi, bio nekoliko puta, rostiljanje i uzivanje.
Fenomenalan tekst, prelepo i istinito opisan ovaj zivopisan srpski grad, prepun tradicije. Pozdrav iz Kragujevca.
Još malo pa suprug i ja krećemo da za vikend istražimo Valjevo . Vec vidim da ce nam dva dana biti malo. Al uvek se može ponoviti. Hvala na članku.