Turističke agencije i saobraćajna preduzeća

Poslovni odnos turističkih agencija i saobraćajnih preduzeća reguliše se ugovorima, koji imaju različite sadržaje, obzirom na različite karakteristike prevoznika i ulogu koju agencija ima pri obavljanju posla.

Ugovor koji agencija sklapa sa saobraćajnim preduzećem najčešće ima oblik ugovora o prevozu putnika. U poslovnom smislu moguća su dva slučaja:

– Prodaja voznih karata putnicima
– Poveravanje prevoza različitim prevoznicima.

U prvom primeru potpisuje se tzv. ugovor o prodaji karata između turističke agencije i prevoznika. Turistička agencija je takvim ugovorima ovlašćena da prodaje putničke karte i time je ona zastupnik prevoznika.

Obaveze turističke agencije:

– Prodaja većeg broja putnih karata;
– Poštovanje cena i drugih uslova iz cenovnika prevoznika;
– Poštovanje uslova za prevoz putnika i prtljaga;
– Redovno podnošenje obračuna prevozniku o prodatim kartama;
– Reklamiranje prevoznika i njegovih usluga.

Obaveze prevoznika:

– Plaćanje određene provizije turističkoj agenciji za prodate karte;
– Stavljanje agenciji na raspolaganje određene zalihe voznih karata i druge potrebne dokumentacije za obračun;
– Stavljanje na raspolaganje turističkoj agenciji voznih redova, tarifa, propagandnog materijala…

Takvi se ugovori obično zaključuju na određeno vreme, često na godinu dana, pa podležu obnavljanju.

Ugovori o poveravanju prevoza saobraćajnom preduzeću (Ugovori o zakupu saobraćajnih kapaciteta)

Osim ugovora o prodaji karata, turistička agencija zasniva i druge poslovne odnose sa prevoznikom (najčešće kada je ona organizator putovanja). To su različiti ugovori o zakupu prevoznih sredstava i ugovori o čarteru. Agencija se najčešče obraća profesionalnom prevozniku, ako u okviru svog preduzeća nema prevoznih kapaciteta. Danas mnoge agencije imaju svoje autobuse, ali i brodske flote i avione.

Agencija za svoje putnike prevoz naručuje na redovnim linijama prevoza (po redovnom voznom redu), ali to može učiniti i na specijalnim linijama koje nisu predviđene voznim redom. U poslovnom smislu važno je navesti da prevoznik odobrava agenciji nižu cenu prevoza nego što za istu relaciju dobija individualni putnik.

Odnosi agencija i prevoznika pojavljuju se kod različitih grana prevoza. Među najstarije po nastanku ubrajaju se ugovori koje turistička agencija sklapa sa železnicom.

Kako je železnički saobraćaj u gotovo svim zemljama sveta organizovan jedinstveno, u sklopu jedne organizacije na nivou države, tako agenciji ne preostaje veliki izbor u traženju odgovarajućeg poslovnog partnera.

U brodskom prevozu – pomorskom, rečnom i jezerskom – turistička agencija zakupljuje najčešće čitav brod i pritom sama može utvrditi itinerer putovanja ili prihvatiti redovnu liniju, po redu plovidbe koji je utvrdio brodski prevoznik. Međutim, agencija može zakupiti i deo kapaciteta na brodu, na primer na krstarenju koje organizuje brodsko preduzeće.

U tom poslovnom odnosu turističkih agencija i brodarskih prevoznika ugovara se plaćanje provizije turističkoj agenciji.

Znači, osim kao prodavac karata za pojedine brodske linije u domaćem i međunarodnom saobraćaju, agencija se pojavljuje i :

1) kao prodavac “mesta”, odnosno karata za neku kružnu vožnju brodom (organizator je brodska kompanija)
2) kao zakupac fiksnog broja mesta na krstarenju, koje prodaje na turističkom tržištu vrlo često i u svoje ime.

U drugom primeru je ređa provizija kao naknada agenciji, a češće se zaključuje poseban ugovor između poslovnih partnera (agencije i brodarskog preduzeća), gde je naknada agenciji regulisana formiranom cenom koju joj odobrava prevoznik.

U praksi su vrlo česti i tzv. čarter-zakupi brodova, i to kada je agencija organizator putovanja koje obuhvata i prevoz brodom. Na takvom najčešće kružnom putovanju brodarsko preduzeće se pojavljuje i kao ugostitelj. Uz uslugu prevoza, brodarsko preduzeće pruža i uslugu ishrane i smeštaja. Iz toga proističe važna obaveza za turističku agenciju: ako ne ispuni ugovor mora nadoknaditi štetu brodarskoj kompaniji, ne samo za uslugu prevoza, već i za nepopunjene krevete u brodskim kabinama i ugovorene, kao i za neostvarene obroke na brodu.

U drumskom saobraćaju turističke agencije zakupljuju prevozna sredstva sa vozačem ili bez. Kada govorimo o odnosu autobuskih preduzeća i turističkih agencija, treba reći da je u tom odnosu pored ugovora o prodaji karata, čest i ugovor o iznajmljivanju (zakupu) autobusa.

U drumskom saobraćaju učestvuje automobil, sa vozačem i bez vozača koje putnici i turisti često koriste kao prevozno sredstvo. Zato turističke agencije sklapaju poslovno – pravni odnos sa specijalizovanim preduzećima za iznajmljivanje automobila (RENT-A-CAR kompanije), ukoliko nemaju svoje prevozne kapacitete za iznajmljivanje.

Turističke agencije vrlo često koriste avio-prevoz kad organizuju putovanje.

Tada se radi izvršenja prevoza, obraća vazdušnoj kompaniji i sa njom zaključuje dve vrste ugovora:

1) ugovor o prevozu putnika, kad sklapa tzv. grupni ugovor o prevozu putnika, a prema prevozniku nastupa u svoje ime, ali i u korist putnika;
2) ugovor o čarteru, kada preuzima obavezu plaćanja zakupnine za određeni kapacitet u avionu, a avioprevoznik se obavezuje agenciji da stavi na raspolaganje ugovorene kapacitete i usluge njegove posade.

Odredbe ugovora o prevozu putnika u vazdušnom saobraćaju, regulisane su posebno u domaćem vazdušnom saobraćaju (zakonskim odredbama zemlje u kojoj se takav promet odvija) i posebno u međunarodnom vazdušnom saobraćaju (sporazum u sklopu IATA – Međunarodno udruženje avio-prevoznika). Uslove prevoza putnik, može naći na poleđini avionske karte, gde su navedene samo najvažnije odredbe.

Dva osnovna dokumenta kojima se regulišu odnosi putnika, turističke agencije i prevoznika u mađunarodnom vazdušnom saobraćaju su Varšavska konvencija i Konvencija iz Guadalahare.

Kada turistička agencija organizuje putovanje, tada ona nije obavezna navesti putniku cenu prevoza, već je on plaća u sklopu i kao deo jedinstvene cene turističkog putovanja.

Ugovor o čarteru je posebna vrsta ugovora koji agencija primenjuje kad organizuje putovanje. Taj ugovor je svojim sadržajem sličan ugovoru o zakupu hotelskog kapaciteta, jer se agencija obavezuje da će popuniti kapacitet određenog aviona, na određenoj relaciji i u određeno vreme, te da će za tu uslugu platiti unapred ugovorenu cenu vazdušnoj kompaniji (kao prevozniku).

Prevoznik se obavezuje da će turističkoj agenciji u dogovoreno vreme i na određenoj relaciju staviti na raspolaganje avion određenog kapaciteta sa posadom i u njemu pružiti ugovorene usluge (hranu i piće).

Prema tome, bitni elementi ugovora o čarteru u vazdušnom saobraćaju su:

– vreme angažovanja aviona (dan i sat);
– vreme za koje se avion angažuje (dužina leta);
– destinacija na kojoj se angažuje avion (utvrđivanje luke poletanja i sletanja);
– tip aviona;
– broj sedišta;
– vrste usluge za vreme leta;
– cena angažovanja aviona;
– način i pravo otkaza itd.

Osnovna prednost za agenciju i krajnjeg korisnika, koja proizilazi iz ugovora o čarteru, jeste niža cena prevoza od cene koju putnik za istu relaciju plaća u redovnom prevozu. Niže cene postižu se u čarteru zato što se kapacitet aviona bolje popunjava takvom prodajom, pa se tako smanjuju troškovi prevoza po putniku.

Prednost za putnika je vidljivlja, a prednost za agenciju je to što joj takav način prodaje omogućava veće promene cene, ne samo za privlačenje klijenata već i za veće prihode. Vreme prevoza čarter letom, u poređenju sa redovnim vazdušnim saobraćajem, kraće je, nema međusletanja, osim kada to traže tehnički uslovi (tzv.tehničko sletanje, zbog punjenja aviona gorivom ili tehničkog pregleda na dužim relacijama).

Ugovori o čarteru mogu se podeliti u četiri osnovne grupe:

– ugovor o zakupu sati letenja, po kojem turistička agencija zakupljuje na određeno vreme (najčešće za godinu dana) određen broj sati leta određenog aviona prilažući uz ugovor (obično kao njegov aneks) raspored odredišta i vreme izvođenja letova;

– ugovor o lancu čarter letova, po kome agencija zakupljuje avione za određene letove sa većim brojem polazaka, prema tačnoj utvrđenoj učestalosti letova i vremenom polazaka.

– ugovor o iznajmljivanju za određeno mesto (jedan let ili nekoliko letova, najčešće dva)

– ugovor o blok-čarteru, prema kome turistička agencija zakupljuje određeni broj sedišta u avionu na utvrđenoj čarter-liniji koju organizuje avio-prevoznik

U čarter ugovorima cenu zakupa aviona utvrđuje prevoznik i to na osnovu trajanja leta (osnovicu čini sat letenja) i cene usluga aerodroma koji se koriste prilikom leta.

U ugovorima o blok-čarteru cena se određuje po jednom sedištu ili za unapred utvrđeni obavezni broj sedišta u avionu.