Naseljena još od neolita krije svoje legende i priče. U njoj ćete pronaći okamenjene svatove, lekovite ali i đavolje vode, zanimljive ali i đavolje varoši, dve banje i SPA centre, mnoštvo crkvi i manastira, arheološka nalazišta i odličnu hranu!
Poslednjih par godina dosta putujem po Srbiji, uglavnom poslovno, međutim, put me nikada nije naveo u Toplički kraj. Bilo je vreme promeniti to, jednim kraćim putovanjem iz čistog zadovoljstva!
Beograd od Kuršumlije deli 262 km, a od Niša (odakle smo mi krenuli) samo 62 km, ali kada dolazite iz ovog pravca najpre dolazite do Prokuplja.
Prokuplje
Grad se nalazi na reci Toplici, po kojoj je čitav kraj dobio ime.
Kroz Prokuplje sam mnogo puta prolazio ali nikada ga nisam obišao. Međutim, kada na Google-u pokušate da pronađete informacije o atrakcijama u Prokuplju i okolini naići ćete na veoma šture i neažurne informacije. Turistima je to signal da se u Prokuplju nema šta videti i da nema potrebe zadržavati se pa je i turistička realnost Prokuplja je, nažalost, veoma loša.
Prokuplje, koje danas broji oko 27.000 stanovnika, bilo je naseljeno još u kamenom dobu, negde od 7. milenijuma pre nove ere. Kasnije su ovuda gospodarili Rimljani i Turci kada je centralni deo mesta bio na brdu Hisar koje se i najčešće pominje kada pretražujete atrakcije u Prokuplju.
Do Hisara stižete kada prolazeći kroz Prokuplje na putu ka Kuršumliji (iz Niša) na jednoj krivini skrenete levo u malu ulicu koja vodi uzbrdo (evo lokacije na mapi). Odmah tu, sa leve strane, u podnožju Hisara, nalazi se crkva Sv. Prokopija koja je podignuta početkom 10. veka što je čini drugom najstarijom crkvom u Srbiji (odmah nakon Petrove crkve kod Novog Pazara).
U crkvi su smeštene mošti svetog Prokopija po čemu crkva i nosi svoj naziv, a u porti se nalaze i ostaci antičkih termi rimskog grada Hameuma na tlu današnjeg Prokuplja.
Crkva Svetog Prokopija u Prokuplju
Do vrha Hisara nema mnogo, možete doći kolima ili pešačkom stazom. Iako je svih prethodnih dana bilo lepo vreme baš tog dana je duvao izuzetno jak vetar sa jedva pozitivnom temperaturom vazduha te smo mi išli kolima. Pri vrhu se nalazi restoran koji je zbog lošeg vremena bio potpuno prazan.
Ipak, vidi se da restoran ima pristoju baštu i fantastičan pogled na ceo grad. Odlično mesto makar za kafu i uživanje u panorami Prokuplja i okolnih predela.
Pogled sa Hisara na Prokuplje
Do samog vrha Hisara stižete za 5 minuta stazicom koja polazi pored restorana. Na vrhu se nalaze ostaci Prokupačkog Grada, tvrđave oko koje se kasnije razvilo današnje Prokuplje. Tvrđava je zidana u XIV veku ali je građena na osnovi nekadašnjeg rimskog Hameuma.
Iako je ova tvrđava izuzetnog istorijskog značaja sa sjajnom pričom, zajedno sa brdom Hisar verovatno najveća turistička atrakcija Prokuplja stanje u kojem se nalazi je prosto žalosno. Sve je uraslo u travu i šiblje, grafiti na zidovima, nema uređenih staza, info panoa i tabli, a o nečemu više da i ne pomišljamo.
Ostaci Prokupačkog grada na Hisaru
Neumorni vetar nam ne dozvoljava da se duže zadržimo na lokalitetu i krećemo ka Kuršumliji.
Pločnik
Između Prokuplja i Kuršumlije nalazi se arheološko nalazište Pločnik koje predstavlja naselje iz mlađeg neolita, odnosno potiče negde oko 4. i 5. milenijuma p.n.e.
Često se ove godine shvataju zdravo za gotovo, kao neka obična činjenica. Svi ćemo se složiti da je 100 godina veoma dug vremenski period, a hiljadu godina zvuči već kao večnost.
Da se razumemo, ovde govorimo o naselju koje je živelo pre šest hiljada godina!
Arheološko nalazište Pločnik
Pločnik je izuzetno nalazište jer su arheološka otkrića na ovom lokalitetu dokazala da je to za sada najstarija zabeležena metalo-prerađivačka delatnost u Evropi i jedna od najstarijih u svetu. Stanovnici drevnog Pločnika živeli su veoma dinamičnim životom i prilično civilizovanim za neka naša poimanja kamenog doba.
Neolitski način topljenja rude, dokazano da funkcioniše.
Neolitska vatrica u rekonstruisanoj peći
Dok ljude u kamenom dobu zamišljamo kao neke bradate spodobe, stanovnici Pločnika su zapravo bili uredno ošišani i obrijani (pronađeni nožići za sečenje kose i brijanje), živeli su u kućama od blata (koje su se pravile i u 20. veku kod nas), obrađivali su metal, pravili grnčariju i poznavali su tkački zanat (pronađeni elementi tkačkog razboja).
Žene su nosile kratke i duge haljine sa V izrezom, ukrašavale su kosu, nosile ogrlice i čak su imale i tetovaže (pronađene statuete koje ovo dokazuju).
Obnovljeni neolitski objekti na Pločniku
Za posetioce je najzanimljivije to što je na Pločniku rekonstruisano nekoliko neolitskih kuća i objekata na osnovu arheoloških otkrića. Tako posetioci mogu zaviriti u radionicu kovača Radoja ili keramičarke Vesne, odspavati na krevetu od slame i trske, ili popiti pivo ispred zadruge.
Pivo ispred zadruge 🙂
Mogućnost da zamislimo i vidimo kako su ovde ljudi živeli pre 6.000 godina je velika privilegija. Na lokalitetu je gotovo uvek vodič Dejan Miladinović koji se stara o nalazištu i zna sve o njemu. Ma koliko da je zauzet potrudiće se da vam ispriča što više o lokalitetu i načinu života u doba neolita na tom mestu.
Pločnikom odnedavno upravlja AD Planinka iz Kuršumlije i pozitivni pomaci se odmah vide. Lokalitet je koliko-toliko uređen a mnogo toga se radi. Prave se toaleti i bife za posetioce. U sklopu lokaliteta se nalazi i veoma skromna muzejska postavka, a skromna je zato što se najvažniji predmeti pronađeni na Pločniku čuvaju u Beogradu i Prokuplju.
Postoji inicijativa da se ovi eksponati vrate na mesto gde su pronađeni i gde bi svakako bili najatraktivniji. Ti eksponati su sasvim sigurno i neprimećeni u beogradskom muzeju, a ovde bi zauzimali centralno mesto i bili od velikog značaja za turistički razvoj nalazišta, te stoga ovim putem apelujem na sve koji mogu u ovome pomoći da se uključe, jer očigledno je negde „zapelo“.
Ulazak u Pločnik je besplatan.
Nastavljamo put ka Kuršumliji gde nam se pridružuje kolega turizmolog i moj veoma dobar prijatelj iz studentskih dana. Vodi nas do jednog od najvećih prirodnih fenomena na svetu…
Đavolja Varoš
Nekih pola sata vožnje je potrebno da bi se od Kuršumlije došlo do Đavolje Varoši, o kojoj ne treba previše trošiti reči jer je svima dobro poznata.
Međutim, i pored toga što svi znaju šta je Đavolja Varoš, verovatno je tek svaki 30. čovek kojeg sretnete na ulici nekada i posetio ovaj prirodni fenomen. Šta više, kolega mi je rekao da ogroman broj ljudi iz Kuršumlije nikada nije posetio lokalitet, što mi je bilo potpuno neverovatno.
Na parkingu vas čekaju suvenirnice sa poznatim „đavoljskim“ motivima. Ulaz se plaća 350 dinara po osobi. Krećete uzbrdo, lepo uređenim stazama pored kojih protiču lepi ali i čudesni potoci sa često crvenom vodom i crvenim zamljištem svuda oko njih. Atmosfera pakla, kao opomena da ulazite na đavolju teritoriju.
Đavolski doček na putu ka varoši…
Usled mineralima bogatog zemljišta vulkanskog porekla ove vode imaju visoku mineralizaciju, a potiču iz dva izvora: „Đavolja voda“ i „Crveno vrelo“.
Lagano smo napredovali stazom i pričali o nekim potpuno drugim temama, ne primetivši da okamenjeni svatovi već gledaju u nas. Pogled ka njima je prekinuo svaku priču. Bio je to onaj „WOW!“ trenutak. Usledilo je fotkanje.
Prvi pogled na Đavolju Varoš
Đavolja Varoš
Đavolju Varoš čine 202 zemljane figure nastale erozijom, visine od 2 pa čak do 15 metara i širine od 0,5 do 3 metara, sa kamenim „kapama“ na vrhu, rezultat su erozivnog procesa koji traje vekovima.
Upravo su te kamene kape na vrhu omogućile svakoj od kula da se razviju jer su štitile materijal ispod njih od kiša i erozivnih voda, koje su mogle spirati samo materijale oko kule, ali ne i ispod nje. Procesom koji traje i danas odnosi se materijal oko osnove kula te one postaju sve više i više.
Naravno, neke vremenom izgube svoju „kapu“ i tako postanu direktno izložene kiši usled čega se polako uništavaju, ali se na drugom kraju može videti i „rađanje“ novih kula.
Kule bliznakinje 🙂
I mi smo dodali jednu kulu… 🙂
Đavolja Varoš nije jedini fenomen ove vrste u svetu kako se to često govori u njenoj promociji, ali svakako jeste najmarkantniji. Atraktivnost Đavolje Varoši leži u strukturi zemljanih figura, u njihovom sastavu. Dok su u nekim drugim krajevima sveta ovakve pojave izgrađene od čvrstih i jakih stena, u Đavoljoj Varoši kule su izgrađene od izuzetno krhkog i rastresitog materijala.
U pitanju je vulkanski materijal koji je izašao na površinu zemlje u davnim prastarim erupcijama na ovom prostoru. Upravo ta krhkost i rastresiti materijal čine Đavolju Varoš fascinantnom. Iako deluje da se svakog časa mogu srušiti ove kule stoje postojano vekovima.
Poruka za one koji Đavolju Varoš nisu posetili:
Da li ste svesni koliko je ovaj fenomen fantastičan i neverovatan? Da li ste svesni da jedan zemljotres može sve obrisati kao gumicom? Požurite i posetite Đavolju Varoš što pre!
Mistika Đavolje Varoši je vekovima pobuđivala maštu ovdašnjih ljudi, pa su nastale i mnoge legende. Najpoznatija govori o pobožnim ljudima koji su živeli na ovim prostorima. To je smetalo đavolu, koji im pripremi „đavolju vodu“, pa oni poludeše i rešiše da venčaju brata i sestru.
Videvši to, Bog okameni sve svatove kako bi sprečio rodoskrnavljanje, te od tada okamenjeni svatovi ovde stoje.
Za organizovane veće grupe dobija se popust i pratnja vodiča, ali mislim da je loše što za ulaznicu od 350 dinara obični posetioci ne dobiju makar kratku priču prodavca karata. Inače, Đavolja Varoš je osvetljena noću pa kažu da je potpuno drugačiji doživljaj posetiti je pod zvezdama.
Prolom Banja
Đavo nas je lepo dočekao i ispratio iz svoje varoši, od koje je Prolom Banja udaljena 20-ak minuta vožnje. Prolom Banja je jedna od tri kuršumlijske banje (Lukovska i Kuršumlijska, koja nije u funkciji) i najčuvenija je po svojoj Prolom vodi.
Obzirom da Prolom vodu i kod kuće konzumiramo najpre smo se, naoružani praznim flašama, uputili ka izvoru. Osim ispijanja vode u Banji se možete prepustiti hidroterapijama (kupanje, podvodne masaže, lokalne kupke, biserne kupke), blatnoj terapiji i elektroterapiji.
Prolom Banja
Lekovitost Prolom vode medicinski je ispitana i dokazana nebrojano puta u praksi. Svi koji imaju problem sa bubrezima i mokraćnim putevima, organima za varenje, kožom i reumatizmom neka dobro razmisle o poseti ovoj banji.
Od smeštajnih kapaciteta ističe se hotel Radan koji pored osnovnih hotelskih funkcija gostima nudi i medicinske i Wellness tretmane.
SPA i Wellness programi su idealni za one koji nemaju zdravstvenih problema i „resetovaće“ vas u potpunosti. Kako reče jedna starija gospođa „zdravlje se čuva dok si zdrav“.
Crkva u Prolom Banji
Obišli smo Banju i krenuli do Etno krčme. Priče o jagnjetini i ostalim specijalitetima ispod sača koji se ovde pripremaju učinile su da ovo bude najiščekivanija aktivnost tog dana. Međutim, kao da je đavo umešao prste – zakasnili smo. U ovom periodu godine (april) krčma radi svega do 16:00 časova.
Otišli smo do hotelskog restorana i nismo se ni malo pokajali. Preporuka za teleće medaljone!
Teleći medaljoni u Prolom Banji
Kako smo već opasno probili naš zamišljeni plan putovanja bilo je krajnje vreme krenuti ka Lukovskoj Banji u kojoj smo bili smešteni.
Lukovska Banja
Od Kuršumlije do Lukovske banje ima 36 kilometara, ali zbog izuzetno lošeg puta vožnja će trajati kao da su u pitanju 60 km. Upravo je ta loša povezanost možda i jedini nedostatak ove Banje koja zbog svoje izolovanosti pruža idelani beg od urbanih celina i pruža spajanje sa neverovatnom prirodom na istočnim padinama Kopaonika.
Lukovska Banja nalazi se na 650-700 metara nadmorske visine što je čini najvišom banjom u Srbiji! Upravo ta visina i okruženost četinarima čine vazduh u Banji izuzetnim. Osećaj je kao da se pluća ponovo otvore, kao da ranije niste ni disali. Zbog toga Lukovska Banja nosi epitet i „vazdušne banje“.
Ulaz u Lukovsku Banju i pogled na hotel Jelal
U Banji se ističu dva hotela, Kopaonik i Jelak i oba su u sastavu AD Planinka. Bili smo smešteni u hotelu Jelak, koji se sagrađen 2009. godine. Zanimljivo je da u ovim hotelima radi isključivo lokalno stanovništvo iz Lukova pa je jasno da je turizam ovde najveći generator radnih mesta i osnovna delatnost ljudi.
Postoji i zvanični program koji garantuje svakom mladom bračnom paru koji se ovde doseli siguran posao u nekom od hotela i besplatnu svadbu.
Jelak je sasvim pristojan hotel. Iako je relativno nov, zbog velike popunjenosti kapaciteta tokom svih godina od kako je otvoren, vide se manja oštećenja kao što je naprsnut lavabo, ogreban radni sto ili blago oštećena tuš kabina. Ipak, to su sve minimalne zamerke i sve ostalo je na prilično zavidnom nivou.
U hotel smo došli oko 22:00, smestili se i pravac napolje u bazen sa termomineralnom vodom, koji je i najveća atrakcija ovog hotela. Iako je napolju bilo svega par stepeni u plusu, prirodno termalna voda u bazenu je sve to lako neutralisala.
Topla voda deluje relaksirajuće na sve mišiće u telu pružajući nam idealno opuštanje nakon izuzetno dinamičnog dana. Pola sata kupanja u ovoj toploj vodi je i više nego dovoljno (ne sme se preterivati i nije preporučljivo za srčane bolesnike).
Noćno kupanje u Lukovskoj Banji
Pored toga što je dobra za svakoga, voda u Lukovskoj Banji naročito pogoduje kod lečenja reumatizma, osteoporoze i gihta i ginekoloških oboljenja. Hotel Jelak takođe poseduje Wellness centar, a pored bazena gostima su na raspolaganju sauna, đakuzi, slana soba i biserna kupka.
Vraćamo se do sobe i ubrzo smo u veoma udobnom krevetu, koji uz opijanje svežim vazduhom i opuštanje u termalnoj vodi pruža vrhunski kvalitet sna!
Ujutru, nakon ne baš kvalitetnog doručka, krećemo u obilazak Banje, gde se od znamenitosti ističu kupatila od kojih se za jedno veruje da ga je koristio još kralj Milutin.
Kupatilo kralja Milutina je moderno sagrađeno kupatilo na mestu drevnog kupatila које је po legendi koristio kralj Milutin. Kupatilo je koncipirano za primenu hidroterapije. Nalazi se na samom izvoru vode specifičnog hemijskog sastava i temperature do 45 °C. Hidroterapija se može primenjivati i u kombinaciji sa raznim lekovitim biljem.
Milutinovo kupatilo u Lukovskoj Banji
Oku najzanimljivije su bigrene firgure koje nastaju taloženjem bigra koji se nalazi u termalnoj vodi ovdašnjih izvora, dokazujući visoku mineralizaciju vode. Zanimljivo je da ove figure izuzetno podsećaju na one zemljane figure u Đavoljoj Varoši.
Bigrene figure u Lukovskoj Banji
Relaksacija u Lukovskoj Banji
Manastiri Stefana Nemanje u Kuršumliji
Čitav Toplički kraj obiluje manastirima i crkvama. Odlučili smo da posetimo dva istorijski najznačajnija manastira u Kuršumliji koja je podigao Stefan Nemanja, otac prve srpske države.
Manastir presvete Bogorodice je najstarija zadužbina Stefana Nemanje koju je podigao između 1158. i 1166. godine. Obzirom na starost i stalne nemire i burna dešavanja na ovim prostorima jasno je zašto je manastir danas u ruševinama, a možda je pravo čudo što je i ovoliko sačuvan. Lokaciju manastira možete pogledati ovde.
Manastir presvete Bogorodice
Smatra se da je Nemanja podigao ovaj manastir za svoju suprugu Anu, koja se kasnije zamonašila i bila nastojnica manastira kao monahinja Anastasija.
Manastirska crkva bila je pokrivena olovom, kao i sve crkva manastira Svetog Nikole, zbog čega je Kuršumlija u srednjem veku bila poznata kao Bele Crkve, zbog belog odsjaja Sunca na olovnim krovovima. Turci su kasnije, međutim, skinuli sve olovne krovove kako bi olovo pretopili u municiju, odnosno kuršum, te odatle današnji naziv Kuršumlija.
Manastir Svetog Nikole je, takođe, sagradio Stefan Nemanja. Nalazi se na uzvišenju koje se uzdiže gradom, iznad ušća Banjske u Toplicu, odakle se pruža pogled na ceo grad. Lokaciju manastira možete pogledati ovde.
Crkva Svetog Nikole
U unutrašnjosti crkve otkriveni su fragmenti živopisa iz XIV veka, ali na veoma maloj površini, samo oko prozora koliko smo primetili, a sam manastir bio je prepisivački centar Nemanjićke Srbije. Manastir je gotovo potpuno obnovljen osim jednog zvonika.
Turizmolozi iznad Kuršumlije 🙂
Šta još posetiti?
Mi smo posetili samo deo onoga što Toplički kraj može ponuditi turistima. Za one koji planiraju duži boravak evo još nekoliko znamenitosti koje vredi posetiti:
- Vodopadi i sige u Lukovskoj Banji
- Crkvu Lazaricu u Prolom Banji
- Kosaničku baziliku
- Ivanovu kulu iznad Đavolje Varoši
Moram još jednom pomenuti i AD Planinka iz Kuršumlije, državno preduzeće koje radi sjajan posao na revitalizaciji, održavanju i unapređenju razvoja turizma na ovom prostoru. Retko je danas videti državno preduzeće koje ulaže toliko truda u razvoj domaćeg turizma.
Iako obiluje brojnim crkvama i manastirima, može se reći da je Toplica zaista đavoljski dobra destinacija, idealna za najmanje vikend, koji lako može prerasti u nedelju dana boravka jer toliko vam je najmanje potrebno kako biste obišli sve znamenitosti ovog kraja, nadisali se vazduha, napili vode i nauživali se u ovdašnjim banjama.
Jeste li posetili neke od ovih lokaliteta, kakvi su vaši utisci?
12 komentara
lepa reportaza, ovo je kraj koji obiluje lepotama, ali je dosta zapusten. Manje vise redovno posecujem Lukovsku Banju, vidi se narpedak ali josh uvek nije kako sto treba. Drzava treba da pomogne sto se tice puta do nje, a ostalo je na domacinima. Interes za ovu Banju postoji, treba ga iskoristiti
Toplicki kraj je bogat istorijskim i kulturnim dogadjajima treba prezentovati preko medija i interneta sta ovaj kraj nudi turistima.
Poštovani,
Svaka čast za napor da promovišete Toplicu, no, kad pišete o lokalitetima, potrudite se da imate TAČNE informacije. U delu o Pločniku ima dosta materijalnih grešaka i netačnih konstatacija, valjalo bi da to popravite. TO je samo sugestija, teško mi pada odokativno datovanje, priča koja nema stvarnu podlogu.
Pozdrav,
Julka Kuuzmanović Cvetković, arheolog u Narodnom muzeju Toplice, autor Arheo parka Pločnik i „skromne“ muzejske postavke.
Poštovana Julka, sve informacije u vezi Pločnika smo dobili od vodiča na samom lokalitetu, nismo mi izmišljali ništa, ne bavimo se time.
Poštovani,
Ako pokušavate da pišete ozbiljno, probajte da nadjete i pravi izvor informacija. Usput, niste razgovoarali s vodičem nego sa čuvarom. Nemam nameru da Vas učim vašem poslu, prosto, nije dobro kad krećete s pogrešnim informacijama.
Pozdrav i svako dobro
Julka Kuzmanović Cvetković
Poštovana Julka,
mi ne pišemo naučne radove, već turističke putopise. To znači da sve lokalitete prilikom pisanja obilazimo turistički, ne najavljujemo se nikome jer želimo da vidimo pravo stanje stvari, ništa ne ulepšavamo. To znači da fotografišemo ono što vidimo i pišemo ono što čujemo ili pročitamo na samom lokalitetu. Materijale ne tražimo u bibliotekama i naučnim radovima već od onoga što dobijemo/čujemo na samom lokalitetu, jer tako čine i svi turisti.
Zašto nema više informacija na samom lokalitetu? Zašto nema stručnog vodiča na lokalitetu, a ne da informacije daje čuvar (koji je bio izuzetno ljubazan)? Mislite da će turisti koji svrate u Pločnik čeprkati po naučnim radovima kako bi pronašli tačne informacije?
Ne poričem da ima grešaka u tekstu, ali smo mi dobili informacije koje bi dobio i svaki turista. Nije dovoljno samo napisati tačne podatke o lokalitetu u nekim publikacijama, potrebno je te informacije približiti običnim posetiocima! Priču o Pločniku treba približiti običnim ljudima, jer Pločnik je nešto neverovatno za šta treba svi da čuju. Međutim, sve dok se prave informacije kriju u naučnim publikacijama dešavaće se propusti. Eto, i Vi upornono kritikujete da ima grešaka u tekstu, ne navodeći koje su. Potrebno je da nam samo te sugestije pošaljete na mail, i mi ćemo rado izvršiti korekcije u tekstu.
Bez obzira šta pišete, dragi druže iliti gospodine Stojkoviću, pre nego nešto napišete InformišitE SE KOD KOMPETENTNIH OSOBA, koje će vam dati tačne informacije!!! Odbacite EGO niste u pravu 🙂
To vam govorim za u buduće, još ste mladi 🙂
Jedno je turista, koji je na odmoru, on nema kontakt sa toliko ljudi sa koliko će imati ovo što ste napisali 🙂
Setite se u kojoj zemlji živite i biće vam jasno zašto nema vodiča, brošura, to košta, nažalost. Potrudimo se da promovišemo ovaj deo Srbije na pravi način, mi sami, svako na svoj način. Tako ćemo ovaj kraj tako značajan, tako lep, a zapostavljen možda uspeti da predstavimo u punom svetlu.
Srdačan pozdrav
Osim toga „pravi turista“ se dobrano informiše pre nego ode na destinaciju koju je odabrao 🙂 čak se raspita o klimi, navikama naroda, restoranima itd.
Ljudi tako obilaze svet. Mislite da po Vijetnamskim selima ima obučenih turističkih vodiča??? Ne, a Angkor Wet je čuven u svetu. U svojim pisanijima biste mogli i da „podučite“ turiste koji vas slede kako da se pripreme za put. To je postalo zanimanje kojim se bavimo kad smo na odmoru.
Milanče odličan članak, kao i inače, samo jedna mala sugestija. Ukapirao da vršiš promociju Zaječarca, to je ok, samo se podrazumeva da do svih ovih lokaliteta stižeš vožnjom auta, a na svakoj trećoj slici se pojavljuje limenka, ili flašica, pa to onda ostavlja pogrešan utisak što se tiče vožnje i alkohola. Tako da bi na kraju svakog teksta mogla da se nadje makar rečenica, o bezbednoj vožnji, poštovanju ograničenja brzine, odmoru… Nešto tako da popravi utisak. 😉
Ko bi svetu ugodio?
Potpuno ste u pravu da odgovarajuca turisticka promocija Prokuplja I toplickog kraja zapravo ne postoji I hvala vam na clanku.Putujuci za Prolom Banju , Kopaonik I Nis par puta sam prosla kroz Prokuplje I ucinio mi se kao ljupki i zivopisni gradic cak sa mediteranskim odlikama medjutim trazeci na netu ili bilo gde da kasnije pogledam neke dodatne slike koje bi potvrdile moj utisak nisam nasla nista osim vaseg clanka.
Cudno je sa koliko gorcine, da ne kazem besa, se Dragana i Jelka okomljuji na coveka koji je napisao tekst sa najboljim namerama. Ako su domacini u Toplickom kraju tako grubi i daju lekcije ljudima koji prvi put dolaze da vide kraj, sigurno nece takvim ponasanjem unaprediti turizam.
A zadatak arheologa nije samo da napise kljigu nego i da infomaciju o tom lokaltetu napravi dostupnom na licu mesta. O neljubaznosti i da ne pricamo.