Sportske manifestacije danas svakako predstavljaju najmasovnije i najveće manifestacije uopšte.
Sportske manifestacije se mogu definisati kao događaji koje karakterišu kreativni i kompleksni sadržaji sportskog, rekreativnog i zabavnog karaktera, koji se odvijaju po određenom, unapred pripremljenom programu, a ostvaruju turističke efekte i imaju društveno-ekonomski značaj za mesto ili region održavanja.
Veličina kontraktivne zone i stepen heterogenosti posetilaca uslovljeni su značajem manifestacije.
Vrednost i atraktivnost ponude sportskih manifestacija zavisi i od karakteristika mesta i regiona održavanja. Mesta sa vrednijim turističko-geografskim položajem i većom atraktivnošću i turističkom opremljenošću (infrastruktura, organizovanje prihvata, informisanje, snabdevanje, zabava, aktivnosti,…) poseduju povoljnije uslove za organizovanje sportskih manifestacija.
Sportske manifestacije koje su lokacijski vezane za neku od prirodnih atrakcija (planina i njene staze za skijaška takmičenja) mogu imati izuzotno veliki značaj u promociji samih atrakcija. Primeri su Svetski kup u skijanju na Alpima ili turniri u fudbalu ili odbojci na pesku na Kopakabani. Takvim manifestacijama se, dakle, prezentuju i same turističke vrednosti date destinacije.
Razvitku sporta u mnogome su doprinele i manifestacije. Nijedan sport nije postao popularan bez atraktivnih manifestacija i takmičenja. Naročito je bilo značajno obnavljanje Olimpijskih igara 1896. godine (Atina), jer danas, Olimpijske igre, zajedno sa SP u fudbalu i SP u Formuli 1, predstavljaju najveće (po poseti i značaju) manifestacije uopšte, a posebno u oblasti sporta.
Olimpijada – najveća manifestacija na svetu!
Pored obnavljanja Olimpijade, bilo je u to doba još značajnih datuma: 1877. nastao je Vimbldon, 1891. vožen je prvi Tour de France, 1897. trčan prvi Bostonski maraton… Sve je to doprinelo velikoj popularizaciji sporta.
Sa popularnošću sporta i sve većim značajem takmičenja, došlo je do potrebe za profesionalnijim pristupom u organizaciji ovakvih manifestacija, pa su se formirale organizacije – MOK, FIFA, FIBA, FINA, FIA,…
Sportske manifestacije vremenom dobijaju, osim sportskog, i elemente kulturnog, rekreativnog, i zabavnog sadržaja, što doprinosi i njihovoj većoj posećenosti. Ubrzo su i velike multinacionalne kompanije videle svoj interes i uključile su se u sponzorstvo ali i u organizaciju.
Zadatak organizatora sportskih manifestacija je da pruži odgovarajući smeštaj, ishranu i transport sportista i pratećeg osoblja, kao i novinarskim ekipama i posetiocima (posmatračima). Potrebno je isplanirati i njihovo vanpansionsku potrošnju.
Iskustva su pokazala da sportska publika ima solidnu vanpansionsku potrošnju, koja je specifična, jer proizilazi iz specifičnosti karaktera njihovih potreba.
Sportske manifestacije se mogu podeliti na:
- sportsko-profesionalne,
- sportsko-rekreativne,
- kompleksne sportsko-turističke, i
- sportsko-propagandne.
Prema značaju održavanja sportske manifestacije je moguće razvrstati na:
- lokalne,
- regionalne,
- nacionalne,
- nacionalne sa međunarodnim učešćem,
- kontinentalne,
- globalne.
Po mestu održavanja se mogu podeliti na:
- manifestacije koje se održavaju stalno u istom mestu;
- sportske manifestacije koje se održavaju svaki put u drugom mestu;
- istovremeno u nekoliko naselja ili država.