Istra u jednom danu: Pazin, Rovinj, Pula i Rijeka

Negde u februaru sam naleteo na stare fotografije roditelja. Bile su to fotke iz Poreča, Rovinja i Pule. Sećam se da sam se baš zadržao na jednoj, gde moj ćale pozira ispred Arene u Puli, i ljubomorno razmišljao da li ću i ja nekada imati prilike da obiđem te gradove…

Već koju nedelju kasnije kapiram da ću najverovatnije ići na Tvitomaniju, koja se održava u Hrvatskoj, u Novom Vinodolskom, što i nije tako daleko od Istre. S obzirom da ću u Novom biti 4 noći, znao sam da moram obići nešto i izvan tog mesta, a potajno sam se nadao da to može biti Istra.

Imao sam puno sreće da na Tvitomaniji bude i Milan Todorović, vlasnik turističkog portala tt-group.net. Druge večeri dobijam ponudu koju nikako nisam mogao da odbijem :). Ovom prilikom se još jednom zahvaljujem momcima iz Pirota, jer su oni i te kako zaslužni za ovaj putopis.

Na raspolaganju smo imali samo jedan dan, a želeli smo da obiđemo što više. Zato smo u mestima provodili najviše po dva sata, što je premalo da bi se svako mesto upoznalo, ali je i dovoljno da se oseti i opipa sve ono što Istra ima da ponudi.

Sledećeg dana (10. maj) posle doručka pravimo plan putovanja i krećemo. Prva destinacija je Pazin, grad u kontinentalnom delu Istre, koji nosi epitet „Srce Istre“, a razumećete i zašto ako pogledate mapu. S obzirom da je malo izdvojen od turistički najatraktivnijih mesta Istre, koja su na obali Jadrana, bio sam oduševljen što ću videti grad u kome se zaista može osetiti iskonski duh Istre, sačuvan od masovnog turizma.

Prolazimo kroz Rijeku i skrećemo ka Pazinu. Nedugo zatim nailazimo na tunel Učka, dug 5062 metara, odlično sređen i opremljen svom signalizacijom. Put do Pazina je jako dobar, a pejzaži Istre ovde po malo podsećaju na Toskanu.

Pazin

U Pazinu prvo odlazimo u turistički info centar, kako bismo dobili informacije šta je najbolje posetiti u gradu, jer nemamo puno vremena. Preporuka je Kaštel, odnosno srednjovekovna tvrđava u starom delu grada, koja se izdiže iznad jedne kanjonske doline, tzv. Pazinske jama. Dobili smo preporuku da obiđemo taj kanjon, ali nismo imali vremena.

Na putu ka tvrđavi prolazi se pored zvonika župne crkve Svetog Nikole, koja potiče iz 13. veka, dok je sam zvonik dozidan 1705. godine.

Zvonika župne crkve Svetog Nikole, Pazin

U tvrđavi su smešteni Muzej Pazina i Etnografski muzej Istre. Ulaz je 18 kuna, što je oko 250 din i prilično je mala cena za ono što ovaj muzej nudi. Sve je perfektno uređeno a sama tvrđava i njene prostorije predstavljaju savršen izložbeni prostor. Muzej je ogroman, na nekoliko nivoa, i tokom obilženja se prolazi kroz nekoliko razdoblja.

U mnogim prostorijama reprodukuju se video projekcije filmova koji imaju veze sa postavkama u toj prostoriji.

Soba sa zvonima u muzeju

Etnološki muzej Istre, Pazin

Upisali smo se i u knjigu utisaka 😉

Nakon tvrđave pravimo kraći predah uz espreso i sladoled, a zatim krećemo ka Rovinju. Razmišljali smo i da odemo do Motovuna, malog mesta u kome se održava Internacionalni filmski festival, ali smo preračunali da bi to bilo preveliko skretanje sa puta.

Na putu ka Rovinju sunce su zamenili jako gusti oblaci, a mestimično je bilo i kiše. Oblačno vreme nas je pratilo u nastavku dana, što je baš bilo bezveze, naročito ako se uzme u obzir da je ovo jedno od najsunčanijih mesta u Evropi.

Rovinj

Pri pomenu Rovinja uvek mi je u glavi bila slika koju sam često viđao na internetu ili u nekim katalozima i magazinima:

Rovinj

Rovinj i Poreč beleže najveći turistički promet u Istri. To i ne čudi, jer je ovaj gradić nenormalno lep. Iako se priča da još uvek nije sezona, mi smo imali izuzetno veliki problem da nađemo parking mesto. Ne treba vam puno vremena da shvatite da je Rovinj omiljena destinacija Nemaca i Italijana.

Prolazeći pored bašti restorana i kafića, čujem da svi konobari tečno govore i italijanski i nemački.

Rovinj, ulaz u stari deo grada

Najveće atrakcije Rovinja su pristanište i kej duž kojeg su poređani ugostiteljski objekti i stari deo grada, koji uzdiže na jednom brdu i završava tvrđavom.

Do tvrđave vode uske kaldrmisane ulice u kojima svaka kuća i zgrada predstavlja muzej za sebe. Tipični stari mediteranski tip naselja, koji obožavam. Kretali smo se jako sporo, jer smo želeli da fotografišemo gotovo sve što nam oči vide :).

Da odmorim malo 🙂

Sa vrha ovog starog grada pruža se pogled na grad, ostrvo Sveti Nikola i pučinu. Brodići i jahte kruže u podnožiju. Trenutak kada poželiš da otvoriš neko dobro istarsko vino, sedneš i ne pomeriš se čitavo popodne. Ali treba videti i Pulu :).

Pogled sa tvrđave, Rovinj

Rovinj nas je fascinirao i nekako smo priznali sebi da to nismo očekivali. Ima li išta bolje nego kada neka destinacija premaši vaša očekivanja?

Pula

Posle nešto više od dva sata napuštamo Rovinj i krećemo ka Puli. Ponovo dosta dobar put, ali ponovo i kiša, koja je na sreću prestala kada smo stigli. Parking nalazimo pored mora, a neposredno ispod Arene, pa zato i nije bilo pitanje šta ćemo prvo obići.

Šta kaže wikipedia?
Pula ima svoju aktivnu istoriju dugu preko 2.000 godina! Moderni razvoj grada započinje u 19. veku kada Pula, radi prirodnih pogodnosti i smeštaja u dobro zaštićenom i lako branjivom zalivu postaje glavna ratna luka Austrougarske. Danas je pula poznata po svojoj blagoj klimi, mirnome moru i netaknutoj prirodi. Gard je uz brodogradnju i turizam poznat po dugoj tradiciji vinarstva i ribarstva.

Dolazimo do Arene, najčuvenije turističke atrakcije grada, i jednog od simbola Istre i Hrvatske. Sagrađena je između 100. i 200. godine nove ere. Ovo je jedan od najočuvanijih rimskih amfiteatara u svetu. Danas se ovde organizuju koncerti, filmski festival, i ostala kulturna dešavanja. Toliko sam priča čuo i o Puli i o Areni da sam bezbroj puta poželeo da posetim ovo mesto i ovaj grad. U inat ćaletu, morao sam da imam jednu ovakvu fotku 😀

Ispred Arene u Puli

Pored Arene obišli smo još neke znamenitosti Pule, a sledeći je bio Slavoluk Sergijevaca,

Slavoluk Sergijevaca, Pula

i Apolonov hram

Apolonov hram, Pula

Slavoluk Sergijevaca i Apolonov hram povezuje pešačka zona, odnosno šetalište gde se nekako oseća prijatna atmosfera, i opušten mediteranski duh ljudi koji ovde žive.

Imali smo još vremena da obiđemo Mletačku tvrđavu, koja se nalazi na uzvišenju. Znao sam da pogled sa njenog vrha vredi vremena, ali i 20 kuna, koliko košta ulaz i samu tvrđavu.

Unutrašnjost Mletačke tvrđave

Ponovo gubimo trku sa vremenom, i moramo krenuti ka parkingu, iako smo svesni da smo samo napipali vrh ledenog brega svega onoga što se u Puli može videti i doživeti. Nedaleko od Pule nalaze se Brioni, čuveni Nacionalni park, do kojih se stiže trajektom. Ipak, Brioni će morati da sačekaju neku drugu priliku. Nadam se da će je biti. Krećemo ka Rijeci.

Iako smo proleteli kroz mesta koja smo obišli, opet smo kasnili sa planiranim rasporedom, i morali smo da žrtvujemo posetu Opatiji.

Rijeka

U Rijeku stižemo u sumrak, i za obilazak imamo samo nekih pola sata, što je premalo i za obilazak nekog seoceta, a kamo li ovako značajnog grada i turističkog centra. Kratko smo obišli zgradu i park oko Hrvatskog narodnog kazališta i nastavili ka glavnoj pešačkoj zoni, koja je po svemu podseća na beogradsku Knez Mihajlovu i ostala slična šetališta.

Hrvatsko narodno kazalište

Međutim, ono što je izdvaja je ponovo atmosfera, koja je daleko lepša i prijatnija. S obzirom da sam bio u gradu svega 40-ak minuta, zaista ne mogu da opišem zašto mi se Rijeka toliko dopala. Ostaje mi samo nada da ću imati prilike da ovaj grad upoznam mnogo bolje.

Pre nego što smo krenuli na ovaj jednodnevni izlet po Istri, imao sam u planu da pričam sa lokalcima, upoznam neke ljude, vidim neka njihova razmišljanja i njhove svakodnevne probleme. Nisam imao vremena.

Želeo sam da probam čuvenu istarsku primorsku kuhinju, za koju znam da je vrhunska, ali nam je sat-dva u restoranu bio preveliki vremenski luksuz koji nismo sebi mogli dopustiti.

Kad bolje razmislim, možda je i bolje što nisam imao vremena za sve. Možda je i bolje što nisam video Poreč, Brione, Opatiju… Sada znam da i te kako imam razloga da se Istri vratim.