Veličanstveni Santorini

Santorini je najslikovitije, najpopularnije i turistički najposećenije grčko ostrvo. Bele fasade, plavi krovovi i stolarija, uz tamne vulkanske stene i plavetnilo Egejskog mora čine tipičan kolorit Santorinija koji svaku fotografiju nominuje za razglednicu godine. Santorini je još fascinantniji ako znate nešto više o samom ostrvu – nastanak, istorijat, legende…

Sve navedeno su razlozi moje potpune očaranosti ovim ostrvom, i Santorini je definitivno jedno od mesta koje moram obići dok sam još na ovom svetu :). Već duže planiram da napišem nešto o Santoriniju…

Kako je Santorini dobio ime i gde se nalazi ?

Ime ostrva je nastala srastanjem latinskih reči „Sveta Irena“ (Saint Irene) u vreme mletačke vlasti nad ostrvom. Grčki naziv za ostrvo je Fira, i ovaj naziv se više koristi među stanovništvom u Grčkoj.

Fira je danas i najveće mesto na ostrvu. Stariji nazivi za ostrvo su Stongili („Kružan“) i Kaliste („Najlepši“).

Santorini je se nalazi u južnom Egejskom moru, i pripadada grupi Kikladskih ostrva. Ostrvo je udaljeno 75 km od grčkog kopna i 50-ak kilometara od Krita. Najbliže ostrvo Kikladima je Ios, udaljen oko 20 km ka severu.

Vulkan, eksplozija i legende

Santorini je vulkansko ostrvo. Ovaj vulkan je eksplodirao u izuzetno jakoj eksploziji 1600. p.n.e. i veruje se da je to jedna od najjačih vulkanskih eksplozija ikada, jačine 50 nuklearnih bombi. Santorini je bio inspriacija Platonu da piše i o danas čuvenoj Atlantidi.

Postoje dve pretpostavke… Prva je da se Atlantida, za kojom čitav svet i danas traga, nalazila upravo na Santoriniju. Postoje jaki dokazi da je na Santoriniju živela izuzetno napredna civilizacija za to doba, a da je eksplozija vulkana razlog njenog naglog nestajanja i uništenja.

Atlantida je po Platonu imala oblik koncentričnih krugova, što u potpunosti odgovara nekadašnjem Santoriniju (već pomenuh da je nekadašnji stari naziv ostrva bio Stongili – „Kružni“).

Druga pretpostavka je da je Atlantida bila na Kritu. Krit je, takođe, imao vrlo naprednu civilizaciju, koju mi danas poznajemo kao Minojsku. Međutim, razlog zbog kojeg su naučnici dali taj naziv ovoj staroj civilizaciji je po jednom od kraljeva te civilizacije za kojeg su utvrdili da se zvao Minos. Dakle, to sigurno nije bio pravi naziv tadašnje civilizacije, već je to naziv koji su joj savremeni arheolozi nadenuli, a mi to jednostavno prihvatili (tako se uči i na fakultetima).

Znači, lako se može pretpostaviti da je Atlantida bila upravo na Kritu, kao najnaprednija civilizacija svog doba. A onda je, 1600. p.n.e. samo 140 km severno eksplodirao Santorini. Ovako jaka eksplozija prouzrokovala je seriju jakih zemljotresa koji su podigli talase visine 80 m, koji su potom sravnili tadašnji Krit.

Danas na Kritu postoje geološki dokazi da je ovo ostrvo pogodio ogroman cunami sa severa, i istorijski se taj udar cunamija poklapa sa eskplozijom Santorinija. Dakle, postoje vrlo velike šanse da je Santorini, na ovaj ili onaj način, odgovoran za nestanak Atlantide.

Serija zemljotresa koja je prethodila samoj eksploziji upozorila je stanovništvo na kataklizmu koja se približava. O ovome se zna jer na ostrvu arheolozi nisu pronašli leševe iz tog vremena, niti vredne predmete. Međutim, iako su pobegli sa ostrva, teško je da su uspeli preživeti cunamije koji su potom usledili.

Na mestu nekadašnjeg ostrva stvorena je kaldera (ostatak vulkanskog kratera), a vulkanski pepeo je pokrio šire područje što je onemogućilo ljudski život za duže vreme. Veliki oblak vulkanske prašine se zatim premestio čak do Severne Amerike, gde su klimatske promene izazvale migracije stanovništva na jug.

Erupcija

Što se same erupcije i eksplozije tiče ovo je najprihvaćenija teorija i ja ću pokušati da je približim i pojasnim… :). Kikladi su ostrva vulkanskog porekla. Nastali usled približavanja afričkog kontinenta Evropi (Afrika se inače svakodnevno neznatno približava Evropi, u procesu stalnog kretanja kontinentalnih ploča). Zbog tog približavanja stvorili su se ogromni pritisci i došlo je do pucanja zemljine kore tamo gde je ona najtanja – na okeanskom i morskom dnu.

Usled pucanja zemljine kore, desilo se izlivanje ogromne količine lave i pojave podmorskog (submarinskog) vulkanizma. Vremenom je podvodni vulkanski materijal toliko narastao i izbio na površinu u vidu više ostrva. Tako je prvi put stvorena Kikladska grupa ostrva, a među njima i Santorini. Vulkanski proces tu nije završen, naprotiv…

Santorini je i dalje rastao u visinu, novim izbacivanjem materijala i njegovim taloženjem. A onda je taj proces jednog trenutka prestao. U geološkom smislu, to zaista i jeste trenutak, ali po našem shvatanju vremena to je dosta dug period… Dovoljno dug da ljudi shvate da je ostrtvo bezbedno, da ga nasele i razviju svoju civilizaciju na njemu.

Santorini je tada bio mirno kružno ostrvo, oblika pravilne vulkanske kupe. Međutim, magma je i dalje ključala ispod naizgled mirne površine, i verovatno usled daljeg primicanja Afrike, ponovo je krenula ka površini.

Treba napomenuti da kod vulkana postoje dva osnovna tipa magme (lave) – bazaltna i kisela. Bazaltne lave su žitke, retke, i kreću se dosta brzo, čestu u vidu pravih lavičnih reka. Kisele (silicijske) lave su testave i kreću se dosta sporo. Ispod Santorinija je ključala kisela magma. Nastavak procesa se može podeliti u nekoliko faza koje ću pokušati da ilustrujem svojim krajnje retardiranim skicama iz Paint-a 😀 :

1. Lava kreće da se uzdiže iz svog rezervoara magme, koji se nalazi na neposrednoj dubini ispod samog ostrva, i kreće se uz vulkansko grotlo.

2. S obzirom da je u pitanju jako kisela lava, ona se kreće izuzetno sporo. Tu može doći i do povremenih zastoja u kretanju. Ako se zastoj desi blizu površine kratera, dolazi do brzog hlađenja lave i ona postaje stvrdnuta ohlađena stena.

3. Takva stena je sada jednostavno kod Santorinija stvorila čep, koji nije dozvolio dalje kretanje magme.

4. Usled podzemnog vertiklanog pritiska magma nastavlja da se kreće ka površini duž grotla, ali tu dolazi do novoformiranog čepa koji sprečava njeno dalje kretanje. S obzirom da je čep formiran od jake, tek stvrorene stene, magma sada, polako, počinje da pronalazi svoj novi put kroz unutrašnjost vulkanske kupe koja je izgrađena od lakšeg i rastresitijeg nataloženog materijala. Vulkanska kupa počinje da se deformiše, ali magma je toliko spora da ne može probiti ni ovaj deo kupe i izliti se na površinu.

5. Vremenom dolazi do sve većeg nagomilavanja magme i sve većih pritisaka u unutrašnjosti Santorinija koji sada postaje prava tempirana bomba. Kada su pritisak i temperatura dostigli svoj maksimum desilo se neizbežno…

6. Čitav jedan deo vulkanske kupe je potpuno razoren eksplozijom koja je ekvivalentna eksploziji 50 atomskih bombi bačenih na Japan u Drugom svetskom ratu. Grubo predstavljeno poprečni presek Santorinija danas izgleda ovako:

Sa jedne strane imamo blažu obalu, i to je deo nekadašnje kupe koji je osta sačuvan. Najveći deo plaža se danas nalazi na tom delu ostrva. Sa druge strane, imamo strmu liticu, koja, u stvari, predstavlja grotlo jednog najmoćnijeg vulkana u istoriji. I upravo na ivici tog grotla sagrađeni današnji turistički biseri – gradovi Oia i Fira, koji zahvaljujući ovakvom položaju imaju sve ono što sledi…

Santorini danas

Tamne stene, plavetnilo mora i očaravajuća belina kuća izgrađenih u tipično kikladskom stilu, kreiraju izuzetno fotogeničnu turističku destinaciju.

Topli sunčevi zraci obasjavaju ovo drevno ostrvo tokom većeg dela godine, pa čak i za vreme takozvanog „kišnog razdoblja“ od novembra do marta. Toplo i suvo vreme vlada od aprila pa sve do oktobra, stoga je taj period idealan za potpuno uživanje u slikovitom kraju Santorinija.

Santorini je sve poznatiji i po velikom broju venčanja koja se tu organiziraju, budući da su bajkoviti zalasci sunca idealna scenografija za romantične duše.

Jedna od tradicionalnih atrakcija Santorinija je jahanje magaraca po strmim stepenicama i uskim uličicama ostrvskih naselja. Ono što većina ne zna kada sedne na magarca je da se ove mirne životinje kreću mnogo brže nego što se čini na prvi pogled.

Santorini – obala i plaže

Dužina obale Santorinija je 69 km, a njegove plaže spadaju u najlepše na Mediteranu: prekriva ih beli, crveni, sivi ili crni pesak, a voda je duboka i kristalno čista. Poznate plaže Santorinija nalaze se uglavnom duž istočne i jugo-istočne strane ostrva, a svaka od njih ima posebne karakteristike.

Većina plaža je jako dobro organizovana, opremljena stolicama, suncobranima, tu se nalaze kafići i restorani, a većina njih pruža i odlične uslove za sportove na vodi. Zanimljive forme okoline, crni, beli i crveni pesak i blistavi kamenčići crne boje nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.

Santorini avionom ili brodom ?

Santorini ima aerodrom, ali je pravi doživljaj na ostrvo stići brodom i videti ga sa pučine, u punoj lepoti. Ukoliko dolazite nekim od večernjih feribota iz Soluna ili Atine, posle noći na brodu iskusićete prvo neopisiv izlazak sunca koje izranja direktno iz mora, a potom će vam se pred očima ukazati veličanstvena crna stena potpuno belog vrha

. Ono što izdaleka izgleda kao snegom pokrivena planina, pretvoriće se posle desetak minuta u ostrvo čiji vrh krase  bele kikladske kućice i crkve s plavim kupolama, zbog kojih se razglednice iz ovog dela sveta izuzetno cene.

Uprkos i dalje aktivnom vulkanu, Santorini je u poslednjih sto godina zahvaljujući turizmu bukvalno procvetao, a na Kalderi, ostacima vulkanskog grotla, Grci su sagradili živopisne hotele, restorane, klubove i barove.

Santorini je sušan i kamenit, a biljni i životinjski svet su takođe osobeni za ovu klimu. Od gajenih kultura dominiraju maslina i vinova loza.

Popularna je rečenica da na prelepom Santoriniju, priča kaže, ima više vina nego vode, više magaraca nego ljudi i više crkava nego kuća.

Na ostvu ne postoji nijedan izvor, niti bunar, a sva voda koja se koristi donosi se brodovima i skupo se plaća. Vina, međutim, ima u izobilju i to veoma dobrog, pošto na ostrvu uspevaju kvalitetne vrste grožđa, a obilazak brojnih vinarija jedna je od najatraktivnijih turističkih ponuda.

Čak i onima s najplićim džepom dostupna su kvalitetna domaća vina, od kojih se na pijacama načešće prodaje crveno i belo desertno vino koje meštani zovu jednostavno gliko – slatko. (story.rs)

Prema poslednjem popisu, na Santoriniju živi nešto više od 13 hiljada stanovnika, a broj magaraca, naravno, nikad nije precizno utvrđen. Da su i oni brojni, sasvim je izvesno jer turisti koji ga svake godine posećuju rado koriste magareći taksi, koji goste strpljivo penju i spuštaju strmim liticama ostrva.

Magarci se ovde smatraju turističkom atrakcijom i čest su motiv na suvenirima koji prezadovoljni stranci ponosno nose kućama za uspomenu. (story.rs)

Venčanja na Santoriniju sve popularnija

Romantici Santorinija svakako doprinosi još jedna legenda – ko se ovde spoji, kažu, nikada se neće rastaviti. Možda je to razlog što je ovo ostrvo, uz Las Vegas, omiljena svetska destinacija za venčanja, a restorani, barovi i klubovi uvek su puni mladih iz čitavog sveta, koji baš ovde pokušavaju da pronađu svoju idealnu polovinu.

Iako je već godinama na listi od deset najposećenijih svetskih destinacija, Santorini ostaje čudesno divlji dragulj Mediterana, ostrvo kontrasta gde se podjednako uživa u ludim noćnim provodima i tihovanju na samotnim plažama.

Odmor na tlu nekadašnje najnaprednije civilizacije, sjajan pogled na Egejsko more gde je svaki i zalazak i izlazak Sunca prava manifestacija, baškarenje u šortsu u krateru jednog od najmoćnijih vulkana u istoriji čovečanstva :). To je Santorini.

Za kraj, preporučujem vam da pogledate ove video klipove koji mogu biti odlično sredstvo za relaksaciju i beg iz svakodnevnice, makar i na 15-ak minuta: