Toskana i Rim

Bili smo u srednjoj školi i saznali da ćemo za maturantsku ekskurziju ići u Italiju, i to čak do Rima. Bio je to početak moje opčinjenosti Italijom…

Danas to možda i ne zvuči preterano specijalno, ali nama je tada zvučalo. Do tada su generacije pre nas uvek išle najviše do Atine. Ekskurzije po Severnoj Italiji su se stidljivo pojavljivale na tržištu, i uglavnom su bile rezervisane za čuvenije beogradske škole.

Međutim, mi nismo hteli „samo“ severnu Italiju, želeli smo da proputujemo što veći deo „Čizme“ i da vidimo Večni grad – prelepi Rim. Preporučujem da nastavak teksta čitate uz ovu pesmu ;).

Počeli smo sa maštanjima o Italiji: espreso, karbonara, Armani, Lamborghini, bolonjeze, Krivi toranj, pica, Toskana, fudbal, Mediteran… Bile su to naše početne asocijacije i nešto što smo svi želeli da osetimo svim čulima. Sva naša druženja od tada su pratile note čuvenih italijanskih muzičara: Eros Ramazzotti, Ana Oxa, Toto Cutugno, Nek,… A tako je ostalo i do danas.

Bilo je to neverovatnih 10 dana, i možemo samo žaliti što tada nismo imali mobilne telefone sa kamerama, fotoaparate sa 12 megapiksela, tablete i ostalo. Zato je ovo vreme kada Italiju ne smete propustiti :). A evo šta možete očekivati od jednog takvog putovanja…

Montekatini

I mi smo ovde imali svoje prvo noćenje. Mesto je predivno, toliko sređeno, čisto, i toliko drugačije od svega što imate prilike da vidite u svojoj svakodnevnici. Ja sam ovde izgubio svoj tek kupljeni fotoaparat pa se Montekatinija i malo nerado sećam i zato bih zaista želeo da ovo mesto ponovo posetim. Inače, termalne vode Montekatinija su nadaleko čuvene u Evropi, a Wellness & SPA ponuda je ovde na zavidnom nivou.

Firenca

Ako ste mislili da su turistički najposećeniji gradovi Italije Rim, Milano ili Venecija, prevarili ste se. Tu titulu nosi Firenca, i to ne uzalud. Da li je dovoljno samo reći da ime ovog grada potiče od reči Florentia, što znači cvetna!? Grad cveća poznat je i kao grad Mikelanđela, Leonarda Da Vinčija, Donatela.

Sećam se da smo se u Firenci (nas sedmorica) potpuno odvojili od čitave grupe. Pitali smo razrednu gde i kada treba da budemo. Pošto je razredna znala italijanski pitao sam je i kako se kažu i neke osnovne fraze i to je bilo sve što nam je bilo potrebno. Obilazili smo grad potpuno sami. Znam da smo kupili neki ogroman sladoled u kornetima, koji smo jedva pojeli. Italijanski sladoled, iz njihovih lokalnih poslastičara, morate probati!

I tako smo lutali Firencom a onda ugledali Katedralu Svete Marije. Impozantna građevina. Bila je to jedna od prvih velikih katedrala koju bilo ko od nas do tada i video uživo. Kupola je delovala fascinantno i izazovno. Raspitali smo se i saznali da se možemo popeti na vrh kupole odakle ćemo imati najbolji pogled na čitavu Firencu. Znam dobro da Marko (jedan iz družine) i danas čuva ulaznicu od 6 eura.

Put do vrha katedrale vodi uzanim spiralnim hodnicima, sa blagim, a zatim i nešto strmijim usponom. Pri vrhu su ova stepeništa toliko strma i uzana da ovo nikako ne preporučujem klaustrofobičnim osobama, kao ni onima koji nemaju dovoljno kondicije. A onda, posle stepenica kojima već mislite da nema kraja, izlazite na vrh odakle se širi pogled od 360 stepeni na prelepu Firencu! Nadam se da će vas poslužiti sunčano vreme kao i nas .

Sijena

Sećam se Sijene po tome što je čitav stari grad opasan srednjevekovnim zidinama sa uskim starinskim kaldrmisanim ulicama. I sve je opet lepo, uređeno i čisto. Mi smo zbog kašnjenja sa satnicom tada u Sijenu došli u sumrak. Uspeli smo da u ovom periodu dana vidimo Katedralu, u pretežno gotskom stilu.

Kažu da ova katedrala ima najlepši i najveličanstveniji pod ikada napravljen, ali nama su tada impozantna i masivna gvozdena vrata bila zatvorena.

Verovatno najlepši deo Sijene predstavlja Trg Kampo. Trg je ogroman, kaldrmisan i nepravilnog kružnog oblika. Na trg obično dolazite iz neke od malih uskih ulica. Okružen je restoranima, koji stolove postavljaju na samom trgu i tako čine jedinstveni gastronomski prsten oko trga. Posmatrao sam tada te ljude, u tim restoranima.

To je taj tipični italijanski ležerni stil života. Jednostavno, ma šta god da se desi, i kakva god da im je životna situacija oni će uvek izaći do restorana na neki zalogaj testenine zaliven toskanskim vinom. Taj obodni deo trga ima i najvišu relativnu visinu, i ako idete prema centru ovog nepravilnog kruga, bićete sve niže.

Na ovom trgu se održava i najpoznatija trka konja u Italiji, ali tada je bilo sve opušteno i prepuno ljudi. Ako su restorani na obodu rezervisani za nešto starije, ovaj centralni deo trga u toku večeri definitivno pripada mladima. Grupice ljudi jednostavno sede na kaldrmi, druže se, pričaju, obično su tu i gitare, vino i dobro raspoloženje koje se oseća.

I tada, a i sada, kada se prisećam, mi jedna misao prolazi kroz glavu – kada bi kod nas grupa ljudi jednostavno sela na trotoaru nekog trga, verovatno bi ostali rekli: gledaj ove klošare, ali negde tamo je to sasvim normalno. To je taj snobizam koji još uvek vlada kod nas. Snobizam bez pokrića… Eto, zato treba putovati!

Rim

Rušen je i spaljivan, osvajan i opet iznova građen. Bio je meta brojnih osvajača, a po legendi ga je jednom prilikom spasilo jato gusaka. Vekovima je bio najmoćniji i najlepši grad sveta, izgrađen na sedam brežuljaka. A i danas je tu, jedinstven i prelep. Zovu ga još i Večni grad!

Rim je na mene definitivno ostavio najveći utisak. I dalje je to najlepši grad koji sam video. Rim se mora doživeti. Jeste Rim prebogat svojom istorijom i kulturom, spomenicima, trgovima, građevinama… Ali ne čini samo to ovaj grad tako jedinstvenim. Savremeni Rim i njegov ritam i stil života se savršeno uklapaju u čitavu istorijsku dimenziju… Atmosfera koja vlada u gradu, nešto što se oseća u vazduhu, to je ono što me je najviše fasciniralo.

Obišli smo veličanstveni Koloseum. Dok ne stanete tamo zaista ne možete osetiti svu energiju tog mesta. Naravno, morate mu prići iz istorijske dimenzije, morate znati šta se tu sve dešavalo. Nekada lepota potiče od znanja… U tome će vam verovatno pomoći vodiči kao i velika platna na kojima se projektuju razne istorijske scene.

Palata otadžbine u Rimu

Španski trg i stepenice u Rimu

Španski trg je isto jedno fenomenalno mesto. Slično kao i u Sijeni i ovde ima neverovatno mnogo ljudi koji, ovoga puta, sede na jednom ogromnom stepeništu, opušteno pričaju uz sladoled ili neki espreso za poneti. Stepenište je okruženo predivnim cvetnim aranžmanima u ogromnim žardinjerama, u podnožiju su fontane, a pored fontane poređani konji sa kočijama. Atmosfera koja se mora osetiti.

Fontana Di Trevi – nezabiolazna za sve posetioce

Jedna od najposećenijih turističkih atrakcija u Rimu je čuvena fontana Di Trevi. Kažu da ako ubacite novčić u ovu fontanu (okrenuti leđima) jednog dana ćete se ponovo vratiti u Rim. A postojala je i priča da ako ubaciš tri novčića možeš poželeti tri želje. Uradio sam i to, i svaki put sam poželeo da se ponovo vratim u Rim – što je sigurno, sigurno je :D. Kažu da grad Rim samo iz ove fontane godišnje prikupi oko 3 miliona eura! Pa vi vidite koliko ljudi želi da se ponovo vrati :).

Fontanu smo posetili pri sunčevom zalasku. U jednom trenutku, dok nismo gledali u fontanu, čuli smo istovremene uzdahe više stotina ljudi. Upalilo se osvetljenje fontane, i sada je ona dobila jednu potpuno novu dimenziju, kreirajući prizor koji ostavlja bez reči.

Kažu da ćete se sigurno vratiti u Rim ako okrenuti leđima bacite novčić u fontanu Di Trevi 🙂

Inače, nismo bili smešteni u samom Rimu već u Netunu (nisam baš siguran za naziv), mestu nedaleko od Rima. To je bilo nešto što nam se nije svidelo, sve dok nismo došli u to mesto :). U pitanju je tipično turističko primorsko mesto, na obali Tirenskog mora. Voda je mnogo gušća u poređenju sa Jadranskim ili Egejskim morem na primer, pa gotovo da možete i zaboraviti na održavanje .

Vatikan

Drugi dan u Rimu je bio posvećen Vatikanu. Unutar Rima, kao što verovatno mnogi već znaju, se nalazi i jedna država, doduše najmanja na svetu. Vatikan je poznat kao papska država i centar svetskog katoličanstva. Vizuelno je prepoznatljiv po bazilici Svetog Petra, ispred koje se pruža impozantni kružni trg Sv. Petra, sa svojim kolonadama koje se sastoje od 284 stuba poređanih u četiri reda, a na kolonadama su pak 162 statue svetaca.

Tu je i Sikstinska kapela, čiju je čuvenu tavanicu oslikao Mikelanđelo.

Poučeni pozitivnim iskustvom iz Firence, želi smo da „osvojimo“ i vrh kupole bazilike Sv. Petra, zamišljajući kakav ćemo pogled na Rim imati. Ako je uspon do vrha u Firenci bio dug i naporan, ovaj je trajao bar tri puta duže. Toliko smo se puno penjali da smo upoznali i mnogo ljudi iz inostranstva i poprilično se ispričali sa njima. U jednom trenutku smo imali prilike da sa podnožja kupole, u njenom unutrašnjem delu, gledamo na unutrašnjost ove fenomenalne bazilike.

Kupola je sa unutrašnje strane obložena raznoraznim najfinijim mozaicima. Trebalo je popeti se sada i na vrh kupole, i tu je tačka gde, ako krente napred, uz stepenište, ne smete da se vratite nazad. Nastavili smo sa penjanjem, ovoga puta uz još strmije stepenište u sve uzanijim hodnicima. Nakon još penjanja, ovoga puta uz samu kupolu, gde je i najstrmiji deo, došli smo do vrha. Taj prizor mi se urezao u sećanju, jer je to bilo nešto najlepše što sam ikada video!

Ovo je jedan od najlepših pogleda i vidikovaca na svetu, i ako budte u prilici da posetite Rim i Vatikan, ovo ne smete propustiti!

Evo jednog klipa koji vam samo malo može približiti to iskustvo:

Nakon ovoga smo dvojica drugova i ja zadali popriličnu glavobolju vodiču i profesorima :). Otišli smo sami na Olimpico, čuveni fudbalski stadion. To je bilo vreme kada su za rimski Lacio nastupali Mihajlović i Stanković, i to prilično uspešno. Gledali smo prenose sa tog stadiona svakog drugog vikenda i želeli smo da vidimo taj stadion uživo.

Problem je nastao kada nam je vodič rekao da je Olimpiko na drugom kraju grada, i da nećemo imati vremena da idemo i da se vratimo na vreme. Ali ipak smo otišli i vratili se (taksijem) sa samo 20-ak minuta zakašnjenja :), što i nije bilo toliko strašno.

Bilo je tu još puno mesta o kojima vredi pričati, ali bi to ovaj tekst učinilo predugačkim. Internet je danas svako mesto na svetu učinio i vizuelno dostupnim. Ali ne posetiti ta mesta već ih samo gledati na netu je isto kao i tuširati se u vodootpornoj odeći :D. Ovo naročito važi za Italiju, koju morate osetiti svim svojim čulima!

Koja ste vi mesta posetili u prelepoj Italiji i šta je na vas ostavilo najveći utisak ?