Kada se govori o ekonomskim efektima turizma po privredu neke zemlje, naročito se izdvajaju društveni proizvod, nacionalni dohodak, platni bilans, investicije… Krupne reči koje malo nas zaista lično dotiču.
Međutim, šta seoski turizam može doneti, recimo, jednoj lokalnoj seoskoj turističkoj destinaciji?
Seoske sredine obično obiluju značajnim prirodnim i kulturnim razvojnim resursima, ali i pored toga sela prilično zaostaju u razvoju u odnosu na gradska urbanizovana područja. Tu su i migracije selo-grad, koje su obično jednosmerne. Iseljavaju se sve strukture stanovništva, a naročito mladi, koji ne vide svoju perspektivu na selu.
To je i razumljivo jer je domaća poljoprivreda slabo konkuretna i neefikasna, a država svojim merama pomaže samo velike izvoznike, dok obična mala domaćinstva jedva da ostaju “na nuli” posle celogodišnjeg napornog rada. Na selu je lošiji i kvalitet života, najčešće usled nedovoljno razvijene komunalne i energentske infrastrukture, i loše saobraćajne povezanosti.
Seoski turizam se javlja kao potencijalni pokretač ruralnog razvoja. To se često ljudima servira poput neke bajke, pa ljudi previše i ne veruju u to, jer se ne možemo pohvaliti ni preterano dobrim rezultatima u praksi.
Međutim, seoski turizam zaista može promeniti socio-ekonomsku sliku nekog ruralnog područja, a pozitivni efekti su višestruki:
– razvojem seoskog turizma podstiče se razvoj poljoprivrede, kao primarne delatnosti na selu;
– seoski turizam kreira nova radna mesta, ali i čuva postojeća (u poljoprivredi);
– turizmom se mogu plasirati proizvodi domaće radinosti, što podrazumeva razvoj zanatstva;
– razvoj turizma na selu stvara nove poslovne prilike i predstavlja novu šansu za mlade, čime bi se smanjio negativan trend iseljavanja u grad;
– razvoj seoskog turizma pretpostavlja očuvanje prirodne sredine (ekoturizam), ali i lokalne kulture, tradicije i običaja (etnoturizam);
– razvoj turizma bi selu doneo veće šanse za izgradnju boljih puteva i poboljšanje infrastrukture.
Hajde da ispričamo jednu priču…
… Zamislimo da se u jednom poljoprivrednom selu nekoliko domaćinstava počne baviti seoskim turizmom. Nekoliko grupa gostiju stidljivo dođe i budu zadovoljni uslugom, kao i onim što su videli, doživeli i upoznali. Dolaze nove grupe. Postepeno se prosečan boravak sa jednog noćenja povećava na 2-3 noćenja.
Postoje veće potrebe za smeštajem u selu, pa se još 2 domaćinstva pridružuju. Turisti žele sa sobom da ponesu neke suvenire, žele da kupe domaće proizvode, domaću hranu, sokove, rakiju, vino, med. Oni žele da čitavu zimnicu nabave iz sela, jer su kod njih u gradu ti proizvodi skuplji i manjeg kvaliteta. To daje mogućnost ostalim domaćinstvima iz sela, koja se ne bave seoskim turizmom da turistima prodaju svoje proizvode i ostvare dodatne prihode.
U selu postoji nekoliko dobrih poznavaoca okolne prirode. Oni se sada angažuju kao vodiči za turiste. Za turiste se organizuju izleti i raznovrsne aktivnosti koje se dodatno naplaćuju. Lokalna kafana u selu postaje živopisnije mesto, u koje tokom večeri sada navraćaju i turisti, što privlači i ljude iz susednih sela. Prodavnice u selu beleže veći promet, kao i novootvorena suvenirnica.
Seoskom turizmu se okreće još nekoliko domaćinstava, a oni koji su krenuli prvi proširuju svoje kapacitete. Za turiste se kreiraju novi sadržaji, grade se novi objekti. Selo sada može da primi 50-ak gostiju u registrovanim ležajevima. Opština ostvaruje prihode od boravišnih taksi koji postaju sve primetniji.
Razvoj seoskog turizma počinju da prate i mediji. Iako čitavu deceniju čekaju na nov asfaltni put, ove godine opština u budžetu izdvaja sredstva za tu namenu, kao i za nov vodovod, a u selu se otvaraju ambulanta i kancelarija pošte. Slučajnost? 🙂
Domaćini koji se bave seoskim turizmom sada osnivaju udruženje i zajednički istupaju na tržište, kao jedna destinacija, sa udruženim budžetima za promociju. Sada se u selu može smestiti i jedna manja ekskurzija. Deca nižih razreda osnovnih škola dolaze i uče o tradiciji, istoriji i nasleđu, dok borave u nezagađenoj prirodnoj sredini. Sve više škola počinje da se interesuje za ovakav vid ekskurzivnih putovanja. Uporedo sa učenicima (koji dolaze radnim danima), vikendom dolaze porodice iz nekoliko gradova.
Prosečna zarada domaćinstva od seoskog turizma sada sa 200 eura mesečno raste na 440 eura mesečno. Mnoga od tih domaćinstava svoje poljoprivredne aktivnosti smanjuju na čisto simboličnu meru, jer više nemaju vremena za bavljenje poljoprivredom, kada veći finansijski efekat ostvaruju kroz turizam. To dovodi do potražnje za hranom, koju će nabavljati kod svojih komšija. Te komšije više ne moraju da odvoze svoje proizvode svakog jutra do 30 km udaljene gradske pijace, već svoje proizvode prodaju komšijama koji se bave seoskim turizmom.
Proizvodi ostaju svežiji, kvalitetniji i jeftiniji (jer je cena umanjena za vredonst transporta robe do pijace i cenu tezge na pijaci). Mladi ljudi ne napuštaju selo, jer ne žele da rade 14h dnevno u gradu za mizernu platu. Ostajaće na svojim ognjištima (gde zarađuju mnogo više), dočekivaće goste i baviće se poslom koji ih čini zadvoljnim i srećnim.
Meštani susednog sela, povučeni iskustvom iz prvog sela, kreću sa istom pričom, još intenzivnije. Gostima nude i neke drugačije sadržaje. Odlučuju se da privuku mlade ljude, kojima će pružiti mogućnosti da se u toku dana bave različitim ekstremnim sportovima u okolini sela, a uveče će se priređivati raznovrstan muzički program. Dva sela se sada međusobno mogu posmatrati kao konkurencija, i tu će započeti stagnacija njihovog razvoja.
Ali, dva sela mogu stupiti u partnerske odnose, udružiti resurse i potencijal i oformiti ruralnu destinaciju koja bi donela jednu potpuno novu, i nama danas nezamislivu dimenziju razvoja seoskog područja.
Lepa priča koja se iz trenutne perspektive može izjednačiti sa bajkom. Ipak, ova priča predstavlja miks nekoliko istinitih slučajeva iz svetskih seoskih destinacija i njihove puteve razvoja.
Ruralni (seoski) turizam se oslanja prvenstveno na domaću tražnju iz urbanih područja, tako da bi njegov intenzivniji razvoj mogao da doprinese prelivanju dohotka iz privredno razvijenijih urbanih regiona u nedovoljno razvijena ruralna područja (turisti svoj novac zarađen u gradu troše na selu).
Tako bi seoski turizam doprineo bržem privrednom razvoju ruralnih oblasti, što bi uticalo na smanjivanje postojećeg jaza u stepenu razvijenosti ruralnih i urbanih područja.
Povezani tekstovi:
2 komentara
[…] – Značaj seoskog turizma […]
Telečka malo mestasce u Vojvodini se krece putem opisanim u gore navedenom tekstu ….nadamo se da ce se i kraj price obistiniti 🙂 a da bi se to desilo potrebni ste nam Vi postovani ljubitelji eko i etnoturizma …dodjite i posetite tri privatna muzeja i dve etno kuce