Aktivnosti turista u seoskom turizmu

Organizovati sadržajan boravak na selu jedan je od najbitnijih elemenata kvalitetne ponude, od presudnog značaja za ponovni dolazak turista. Međutim, ovo je istovremeno i jedan od najvećih izazova sa kojim se domaćinstva mogu sresti.

Sa lokacijskog aspekta, sve aktivnosti turista na selu se mogu podeliti na: 1) aktivnosti unutar domaćinstva, koje kreiraju domaćini, i 2) aktivnosti izvan domaćinstva a u okviru seoske destinacije, koje mogu opet kreirati domaćini ali i ostala domaćinstva, razna udruženja, lokalne turističke organizacije i sl.

1. Aktivnosti turista u seoskom domaćinstvu

Ovde se mogu izdvajamo tri osnovne vrste aktivnosti:

1)            poljoprivredne aktivnosti

2)            priprema hrane – gastronomske aktivnosti

3)            zanatski radovi

Poljoprivredne aktivnosti

Naša sela su privlačna i atraktivna u sva četiri godišnja doba (mada najmanje zimi) i te klimatske karakteristike treba koristiti kao prednosti za bavljenje turizmom na selu. Kod nas su pretežno domaćinstva kombinovana – prioritet im je bavljenje poljoprivredom, a turizam im je sporedna delatnost, mada u nekim domaćinstvima prerasta u primarnu delatnost.

Seljaci se bave ratarstvom, voćarstvom, stočarstvom, obrađuju zemlju i sl. i ponuda bi trebala da bude prilagođena svakodnevnom životu na selu, ne remeteći ustaljeni tok seoskih aktivnosti.

Selo bi svakako trebalo da zadrži autohtonost i tradicionalan način bavljenja poljoprivredom i baš na tome treba da se formira turistička ponuda sela. Gostima se može omogućiti da aktivno učestvuju u seoskim radovima – branje maline, kupine, višnje, berba kukuruza, skupljanje sena i sl., da rade na polju ili na farmi, kose travu, da gledaju i, ukoliko žele, učestvuju u muži krava pravljenju sira i mleka, da spremaju zimnicu, slatko i džemove, koje bi uz neku nadoknadu domaćici, mogli da ponesu kući. Mogli bi da pomažu domaćinima, da nauče mnoge korisne poslove, stare zanate, tradicionalno pripremanje jela, da prisustvuju prizoru pečenja rakije uz kazan ili prave domaće vino i sl.

Tradicionalan način proizvodnje (npr. organsko baštovanstvo) je sve manje zastupljeno na selima, ali bi trebao da se oživi, jer je on osnova „Zelenog turizma”.

Priprema hrane

Prednost seoske sredine je čista i nezagađena priroda, koja omogućava proizvodnju ekološke i zdrave hrane. S obzirom da se kod nas hrana dosta uvozi, trebalo bi nastojati da domaćinstva sama proizvode hranu za potrebe turista. Zdrava hrana na zapadu je prioritet i stvar prestiža.

Vredne domaćice neguju tradicionalno pripremanje hrane. One bi mogle da organizuju edukaciju u pripremanju gastronomskih specijaliteta domaće kuhinje, kojih je sve manje na gradskim trpezama. Pite (npr. od heljde, zelja, bundeve, sira…), gibanice, cicvara, proja, domaći hleb, specifična jela i pečenja ispod sača, poslastice…, nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Negujući domaću kuhinju stvara se jedinstven ambijent prisnosti i dobrodošlice.

Ritual seoskog ručka ima brojne specifičnosti – posela uz narodnu trpezu, besede, zdravice…, što stvara autentičnu i opuštajuću atmosferu. Zadovoljenje potreba za hranom nije samo puki čin, već kulinarsko-gastronomski „doživljaj” manje ili više uklopljen u sastav vrednosti sa kulturom ishrane za svakog pojedinačnog turističkog potrošača

Zanatski radovi

Deo narodne baštine su i kućne radinosti i zanati, naročito umetnički, izrada suvenira, narodna nošnja i folklor. Pored osnovne pansionske ponude, treba osmisliti dodatne sadržaje koji će zadržati goste, stvarajući dodatan profit i pozitivne ekonomske efekte. Sve je više gostiju koji žele da aktivno provode odmor, da nešto novo nauče, otkriju, saznaju…

Život i običaji u selu se mogu upoznati preko domaće radinosti, narodnog graditeljstva, gastronomije, običaja, folklora i dr. i to čoveku iz urbane sredine omogućava relaksaciju. Postoje stara očuvana sela u kojima kao da je vreme stalo, stare vodenice koje bi trebalo obnoviti, brojni napušteni objekti narodnog graditeljstva… Sve to bi trebalo objediniti i osmisliti način na koji će da ožive kroz turističku ponudu. Svedoci smo da na jednoj strani imamo nova etno sela koja niču na raznim lokacijama, veštački formirana i koja su izgubila elemente autohtonosti i na drugoj strani stara napuštena ognjišta, koja imaju dugu istoriju i tradiciju. Pa šta više vredi?

2. Aktivnosti turista izvan domaćinstva

Turisti nisu više samo mirni posmatrači (iako je i ta grupa brojna) već akivni učesnici u svakodnevnim aktivnostima. Više nije dovoljno samo videti destinaciju, to nam je omogućio internet, potrebno je doživeti destinaciju. Turisti su gladni novih doživljaja, a doživljaji se stvaraju aktivnostima u destinaciji.

Aktivnosti turista izvan domaćinstva a unutar destinacije predodređene su pre svega od tipom aktraktivnih motiva za koje se vezuju, odnosno da li su u pitanju prirodni ili antropogeni (kulturni) motivi.

Tako se za prirodne motive vezuju pretežno rekreativne aktivnosti koje podrazumevaju fizičke aktivnosti posetilaca. Za planine, kao prirodne geomorfološke motive, vezuju se sledeće aktivnosti: pešačenje, treking, hajking, alpinističke aktivnosti, biciklizam, skijanje i zimski sportovi, paraglajding, lov, 4h4 avanture džipovima i sl.

Sa druge strane za antropogene (kulturne) motive vezuju se više fizički pasivne aktivnosti kao što su upoznavanje, razgledanje, posmatranje, fotografisanje (neke crkve, spomenika, manastira,…). Da bi se antropogeni motivi adekvatno doživeli potrebno je da gosti imaju određeno predznanje pre posete.

Na osnovu svega rečenog dolazi се do zaključka da se sve aktivnosti izvan domaćinstva mogu svrstati u dve grupe: rekreativne i kulturne aktivnosti.

Rekreativne aktivnosti

Za goste je svaki vid aktivnosti nov doživljaj i njima su atraktivne i šetnje pokraj malinjaka, kroz šljivike, pored potočića i rečica, kroz šume i pašnjake…

Većina sela ima školu i u okviru škole sportske terene, koji se mogu ponuditi gostima za rekreaciju.

Tokom zimskih meseci, snežni pokrivač stvara idiličnu sliku sela tako da bi se, prema terenima, mogla osmisliti ponuda za zimske sportove – skijanje i sankanje, mogli bi se osmisliti sadržaji da se gosti vozaju saonicama koje vuku konji i sl.

Postoje brojni ljubitelji ekstremnih sportova (npr. džipovi, biciklisti, planinari, prolaženje kanjona…) koji žele da što više vremena borave u nedirnutoj prirodi. U mnogim opštinama su staze prilagođene za sportsku rekreaciju, neke su pravilno obeležene turističkim putokazima. Ponudu za ovakav vid turizma trebala bi da prati adekvatna mapa, po kojoj su staze obeležene, sa korisnim informacijama i podacima.

Lov i ribolov su specifični vidovi sportskog turizma. To je posebna ciljna grupa gostiju, koja ima posebne zahteve prilikom boravka, a koje su vezane za boravak u prirodi u blizini lovišta ili reka bogatih ribom u vreme lovne sezone. U formiranje ponude svakako bi trebalo uključiti lovačka i ribolovačka udruženja i Srbija šume, jer se te aktivnosti moraju uskladiti sa kalendarom odstrela i ribolova.

Gostima se može ponuditi i korišćenje lekovitih voda u okolnim banjskim centrima, a ponuda može da se iskombinuje sa preventivnim lečenjem, oporavkom i rehabilitacijom.

Kulturne aktivnosti

Za kulturne aktivnosti izvan seoskog domaćinstva vezuju se uglavnom posete i obilasci manastira, spomenika, ambijentalnih celina i sl. U ovu grupu spadaju učestvovanje u folklornim običajima u okviru raznovrsnih manifestacija. Kulturna ponuda izvan domaćinstva se može obogatiti i organizovanjem tzv. vinskih tura ili gastro tura za goste.

Turistima su naročito atraktivni običaji u selima za vreme određenih praznika. Seoska slava, vašari, tradicionalne pesme i igre…, kroz koje se provlači duh prošlih vremena, prednosti su seoske sredine za bavljenje turizmom. Takve manifestacije bi trebalo marketinški prezentirati i približiti budućim turistima, jer baš one mogu biti podsticaj za njihovo kretanje.