Nova godina u Beču, dan 3.

Prvi januar a treći dan mog boravka u Beču. Možda je ovaj dan bio najmanje dinamičan, ne dosadan, već nekako opuštajuće miran. Bio je ovo dan kada sam u Beču jeo bečku šniclu, zasladio je čuvenom Saher tortom i probao bečku kafu :).

U ogromnom stanu u kojem sam bio smešten vladala je klasična prvojanuarska atmosfera – prepričavanje sinoćnje proslave u ležećim položajima, promukli glasovi, druga, treća kafa i tome slično. Jedna grupa je planirala obilazak Šenbruna, ali pošto sam to već obišao prvog dana nisam im se pridružio. Nisam želeo ni da provedem dan u kući sa ostalima, spremio sam se i opet izašao solo u obilazak grada. Pa mislim, u Beču sam! Sobu, kuhinju i wc imam i kod kuće :).

Ponovo tramvaj 41, ponovo prvi blicirk. Znam da još puno toga tamo nisam video. Ponovo prvo prolazim prvo pored zgrade Univerziteta koja deluje baš znamenito i tradicionalno. Opet prolazim i pored Rathus platz-a i nastavljam ka Parlamentu, kod koga se nisam previše zadržao prethodnog dana.

Parlament u Beču

Vreme je bilo užasno. Nije bilo padavina i to je bila jedina dobra stvar, ali je sve bilo toliko sivo, tmurno i jednolično. I hladno.  Neverovatno je koliko vreme može uticati na turistički doživljaj neke atrakcije. Video sam Parlament prethodnog dana i na suncu je izgledao fenomenalno, a sada je to već bilo nešto drugo. Prilično nevoljno sam odradio desetak fotografija. Gledam u nebo, sve sivo. Ni traga suncu, kao da se uplašilo od onog sinoćnjeg vatrometa :). Ali dobro, da nije ovakvih tmurnih bezveznih dana, da li bismo se podjednako radovali vedrim i sunčanim danima? 😉

Muzej istorije umetnosti

Nastavljam dalje. Sa po nekoliko fotografija pozdravljam Volkstheater i muzej Quartier. Preko puta muzeja nalazi se trg Marije Terezije. Sjajno mesto. Trg je okviren dvema impozantnim i gotovo identičnim građevinama. Jedna je Prirodnjački muzej, a druga Muzej istorije umetnosti. Neverovatna prostorno-arhitektonska celina. Zaista me je zanimalo šta se sve krije u tim muzejima, naročito u prirodnjačkom, jer sam jednim delom po struci geograf :). Naredio sam sebi da ću pri sledećoj poseti Beču obići ove muzeje.

Prirodnjački muzej

Napuštam trg Marije Terezije, prelazim ulicu, a preko puta još niz novih muzeja i fantastičnih građevina. Prolazim kroz ogromnu kapiju i dolazim do Nojburga (Neue Burg) koji predstavlja jedan deo Hofburga do koga sam došao desetak minuta kasnije, a danas služi kao rezidencija predsednika Republike Austrije. Ovde se nalaze još i Nacionalna biblioteka, Etnološki muzej, Muzej antičkih muzičkih instrumenata i drugi. Već sam uveliko u ogromnom kompleksu Hofburga koji predstavlja carsku rezidenciju u centru Beča. U stvari, to je pravi carski grad u centru Beča. Prolazim i pored čuvene španske škole jahanja, ali nisam ulazio unutra, što je, kako sam kasnije saznao, bila velika greška :).

Hofburg u Beču

Hofburg, Michaelerplatz

Michaelerplatz

Dolazim do kružnog Michaelerplatz-a. Na trgu desetak kočija čekaju svoje mušterije. Nešto kao taxi stanica za kočije :). Trg okružuju građevine koje se prosto utrkuju po veličanstvenosti i lepoti – Hofburg, katedrala St. Michael, zgrada Raiffeisen banke. Na trgu se nalazi i Cafe Griensteidl, u kome sam rešio da popijem kafu i malo se zagrejem.

Cafe Griensteidl

Odmah po prvom koraku u kafé sam shvatio da to nije običan kafé ili restoran, već institucija. Osetio sam se jako neprijatno što sam uopšte u farmericama, ali sam rešio da se pravim englezom i ušao unutra. Kao da sam se vratio u doba klasicizma. Dosta snažno sam osetio vekovnu tradiciju ovog café-a i boemsko-plemićku prošlost Beča. Cene su iste kao i u drugim kafićima a i gosti su potpuno raznovrsni. Naručio sam kafu i opustio se uz sjajan pogled na Michaelerplatz, koji je polako, tonući u mrak, zahvaljujući novogodišnjoj rasveti, počeo poprimati jednu potpuno novu dimenziju. Cafe Griensteidl nisam slikao iznutra jer sam imao osećaj da ću se u slučaju prekornih pogleda osoblja osetiti kao totalni selja :D.

Kada sam napustio kafé već se spustio mrak, nestalo je ono dnevno sivilo i sada je Beč ponovo sijao svojim punim sjajem. Narednih pola sata sam jednostavno lutao ulicama i uživao u poslednjim trenucima novogodišnje atmosfere. Došao sam do sjajne poslastičare Zenoni & Zenoni koju sam već naciljao prethodnog dana. Tu sam probao čuvenu bečku Saher (Zacher) tortu i bečku kafu. Probao sam ovu tortu ranije, u Srbiji. Ni približno ovome što sam ovde imao prilike da okusim. Možda bi eventualno @GagaGrne mogla da napravi nešto slično ;).

Saher torta

Bečka kafa

Bečkom kafom već nisam bio preterano oduševljen ali kada sam u Beču probaću ovdašnju kafu. Tursku ću ostaviti za Istanbul, ili možda Brazil ;). U ovoj poslastičari je izuzetno teško naći mesto, iako je objekat na tri nivoa i ima stotinak stolova! Torte su im odlične (probao sam još jednu 🙂 ), kao i ostali kolači, sendviči, ali i osoblje. Toplo preporučujem ovi poslastičaru, nećete se pokajati. Cena jednog parčeta torte je 3.5 eura. Ako nekome želite da poklonite autentičan bečki suvenir možete mu kupiti sjajno upakovanu manju Saher tortu, u drvenoj kutiji sa crvenom mašnom :), koja ostaje kao suvenir i kada se torta iz nje pojede ;). Takav suvenir košta 15 eura i isto se može kupiti u ovoj poslastičari. Bečka kafa će vas koštati 3 eura, a mineralna voda 2 eura.

Nekoliko sati kasnije, pošto sam se vratio sa samostalnog obilaženja, otišao sam na večeru sa prijateljem u lokalni restoran. Restoran nosi naziv Centimeter, kasnije smo saznali i zašto. Ambijent restorana podseća na tipičnu austrijsko-bavarsku pivnicu u kojoj se služi i dobra hrana. Pri naručivanju opet se vodim istim principom – kada si u Beču probaj bečku šniclu! :). Uzeli smo i veću porciju grčke salate i dve krigle domaćeg piva. Razmišljali smo i o čorbi ali se konobar nasmejao rekavši nam da je već i ovo previše.

Bečka šnicla

Dolazi pivo a desetak minuta kasnije i šnicle. Htedoh reći šnicletine! 🙂 Lako smo sada povezali naziv restorana sa porcijama :). Hrana je bila odlična, ali nije bilo šanse da sve pojedemo. Konobar nas je pitao da li želimo da ponesemo ostatak (što je bilo više od polovine). Doneo nam je po dva parčeta aluminijumske folije i dve kese :). Po principu „stavi šta god želiš i ponesi”. Dve bečke šnicletine sa pomfritom, ogromna grčka salata i dve krigle odličnog piva izašle su 30 eura. Dakle, jeftinije nego u Beogradu.

U borbi sa šniclama 🙂

Kasnije smo u toku noći ponovo obilazili grad, ali je bilo izuzetno hladno i sve je bilo dosta pusto. Kao da se čitav grad već umorio od svega. Mnogobrojna rasveta bila je pogašena. Napravili smo nekoliko noćnih fotografija i prilično zaleđeni ušli u taksi.

Ovo je poslednji deo mog novogodišnjeg putopisa iz Beča. U Beču sam bio prvi put, što se verovatno i dalo zaključiti iz samih tekstova. Oduševljen sam gradom i načinom na koji je grad organizovao doček Nove godine, o čemu ću napisati jedan poseban tekst, ali iz turizmološkog ugla.

Ako odlučite da posetite austrijsku prestonicu definitivno nećete pogrešiti, a ukoliko postoji šansa da tu dočekate narednu Novu godinu, nemojte tu priliku nikako propustiti :). Živi bili i srećna vam Nova godina! 😉

Pogledajte sve fotografije trećeg dana (83 fotografije)

Pročitajte i kako je bilo prvog i drugog dana.