Mogu li se muzeji prilagoditi novim tehnologijama? Selfie u muzeju?

Da li učiniti sve postavke muzeja dostupnim onlajn? Da li dozvoliti fotografisanje u muzeju? A selfie?

Muzeji su kulturne institucije, autoriteti kulture. Oni su čuvari nasleđa i informišu posetioce o prošlosti ali i sadašnjosti pa i budućnosti.

Nove tehnologije predstavljaju veliki izazov za muzeje. Mnogi muzeji u regionu i svetu nemaju kvalitetne sajtove, niti aktivne naloge na društvenim mrežama.

Neki jednostavno još uvek tehnološki kasne, dok se drugi boje ovih promena, jer ako ono najvrednije što muzej ima stavimo dostupnim na internetu, zašto bi neko posetio taj muzej i platio ulaznicu?

Mnogi muzeji, palate i hramovi ne dozvoljavaju fotografisanje i snimanje iz straha da će ogromna količina digitalnog materijala na internetu doprineti manjoj zainteresovanosti turista da ih posete.

Međutim, vremena su se promenila.

Kao što turisti više ne žele putovanja u kojima su samo pasivni posmatrači tako i posetioci muzeja žele uzeti aktivno učešće u obilasku muzeja i galerija.

Posetioci danas žele interaktivnost, uzbudljivo iskustvo i žele to fotografisati i šerovati. Žele napraviti selfie sa muzejskim eksponatima.

Treba li im to dozvoliti?

Odgovor nije jednostavan i nikako ne može biti univerzalan. Sigurno je da se muzeji moraju prilagoditi, ili bar moraju pokušati. To nije lako, i u mnogim slučajevima nije moguće. Niko od nas ne bi želeo da vidi selfie turista u Ćele kuli.

Neke se vrednosti moraju poštovati, ali postoje slučajevi gde se uz primenu inovacija, malo drugačijeg razmišljanja i kreativnosti  mogu stvoriti izuzetna muzejska iskustva.

Posetioci danas ne žele samo da čitaju sa prospekta ili slušaju kustosa. Oni traže mobilne aplikacije kojima će i sami zaviriti u prošlost, žele projekcije na platnu, 3D ili 5D kratke filmove, zvuke, holograme i sl.

Već sam u ranijim tekstovima naglasio da turisti više ne putuju da bi videli već da bi doživeli.

Muzeji ne smeju više biti mesta na kojima će turisti samo videti postavku.

Muzeji moraju postati prodavci doživljaja!

Nije više dovoljno samo imati postavku i čekati da posetioci dođu, ispričati im jednu istu priču na uštogljen i dosadan način, a zatim ne dozvoliti posetiocima da to fotografišu.

Muzeji koji posetiocima ne nude doživljaje opravdano se plaše šerovanja fotografija na internetu, jer ako se u njima ne može doživeti ništa što se već ne vidi na fotografijama, posetioci i nemaju zašto doći. Ovakve muzeje ne očekuju baš svetli dani.

Međutim, kada muzej nudi interaktivne posete, pune iskustava i doživljaja, posetioci će silno želeti da sve to fotografišu i podele sa drugima. Upravi muzeja to neće smetati jer znaju da time dobijaju najbolju moguću reklamu a da ništa ne gube jer da bi se sve to zaista doživelo čovek mora lično doći u muzej.

Ma koliko se muzeji i galerije plašili digitalizacije njihovih prostorija i postavki to već postaje realnost, a na njima je da se prilagode. Jedan od dokaza za to je i Google Art Project.

Suština, međutim, nije uopšte u tome da li će muzeji dozvoliti fotografisanje ili ne, već koliko će dobar proizvod oni ponuditi turistima.

Internet, nove tehnologije i društvene mreže će, kao i u mnogim drugim oblastima turizma (naročito u hotelijerstvu), samo naterati uprave muzeja da osmisle, poboljšaju i ponude mnogo bolje proizvode od ovih do sada.

Ako je doživljaj koji se nudi u muzeju odličan, oduševljeni posetioci će to šerovati na internetu i društvenim mrežama čak i ako ne mogu to ilustrovati fotografijom. Ukoliko je, međutim, doživljaj dosadan i sve je svedeno na uštogljenu priču kustosa, posetioci tu neće ništa fotografisati čak i ako im dozvolite.

Sve tehnološke promene nije lako uvesti, jer nisu ni svi posetioci isti. Dok je sve više onih koji traže tehnološke inovacije u doživljaju muzejskih postavki, još uvek ima mnogo drugih koji vole muzej obići na klasičan način – u miru i tišini.

Mogu li muzeji balansirati između ove dve grupe?

To zavisi, pre svega, od same postavke u muzeju, odnosne njene pogodnosti da bude prezentovana nekim novim metodama i uređajima. Takođe, bitna je i ciljna grupa muzeja, ali veština same uprave muzeja.

Neki muzeji u svetu koriste mnoštvo najrazličitijih digitalnih materijala na svojim sajtovima. Tu se mogu videti razne animacije, „oživljavanje“ prošlih vremena i ličnosti i sl., dok se u samom muzeju nove tehnologije ne primenjuju naročito i posetiocima se ostavlja mogućnost da sami dožive eksponate sa kojima su se pre toga digitalno upoznali na sajtu.

Sličan pristup imaju i neke galerije, koje pre izložbe određenog autora daju mogućnost posetiocima sajta da diskutuju sa umetnicima i pružaju detaljne informacije o izložbi. Tako se povećava interaktivnost sa posetiocima pre nego što uopšte i dođu u galeriju, a zatim se na samoj izložbi posetiocima prepusti da sami, u miru, pogledaju umetnička dela.

Dosta dobar primer sam video, verovali ili ne, upravo kod nas, u Felix Romulijani gde je juna prošle godine predstavljena aplikacija „Predstavite se caru Galeriju kako običaji nalažu“. Aplikacija daje mogućnost posetiocima da se sami, šetajući lokalitetom, upoznaju sa svim segmentima svakodnevnog života antičke Romuliane, uz bogate vizualne prezentacije građevina koje su predstavljene u svom punom sjaju kako su nekada izgledale.

Na Romulijani se i dalje radi na uvođenju novih tehnologija te će posetioce uskoro očekivati hologramske projekcije i mnogo toga još. Ovo je svakako izuzetno pozitivan primer i možda putokaz za ostale ustanove i lokalitete.

Dok neki od najpoznatijih muzeja na svetu zabranjuju fotografisanje, ima i onih koji čak i motivišu posetioce da fotkaju.

Jedan od takvih je Art in Island u Manili, koji je specijalno prilagođen današnjim posetiocima, sa fotografijama koje možete dodirnuti pa i ući u njih.

Recept je u eksperimentisanju

Uvoditi tehnološke promene nije jednostavno, a često se ne može pretpostaviti kako će posetioci na to reagovati. Zato sve treba testirati, praviti male prototipe i realizovati male pilot-projekte.

Muzeji se moraju promovisati tamo gde su potencijalni posetioci, a to su internet i društvene mreže. Posetioci sve više traže uzbudljiva interaktivna iskustva i doživljaje, a muzeji im to mogu i pružiti – ukoliko su voljni da eksperimentišu.

Da li ste nedavno posetili muzej, galeriju, lokalitet koji je uveo određene tehničke inovacije kako bi pojačao doživljaj posetioca?