Doživite Stolac – istinski muzej pod vedrim nebom!

„Ako je Bog želio igdje stvoriti Svijet onda ga je stvorio u Stolcu“

Ivo Andrić

Kako predstaviti Stolac? Gradić na jugoistoku Bosne i Hercegovine koji se vraća u život punih dvadest godina i za koj nove generacije nikada nisu ni čule, a posebno videle, osim ako nisu morale. Šta je onda Stolac? Usputna stanica onima koji žele što pre stići od Mostara i Sarajeva do Dubrovnika ili dalje u Crnu Goru bez puno procedura?

Zapravo ga većina tako doživljava.

Ali nemojte prestati čitati jer ovo gore nije ništa. Krenućemo ispočetka i reći šta je Stolac: Skrovište pračoveka, utvrđenje Ilira, antički municipij, srednjevekovni grad, počivalište stećaka, odmaralište begova, posed Austrougara i puno više od toga… Stolac je lepota prirode, maslina i vina, reka i slapova, sakralnih objekata četiri religije i opet, mnogo više i od toga.

Stariji 5.000 godina od najstarijeg grada u Evropi

Gravura iz Badnja

Krenimo od epipaleolitiskog razdoblja (14 000.-12 000. p.n.e.). Negde u koritu modre reke Bregave, u potkapini, u steni, 45 m iznad samog toka pračovek je pronašao skrovište, pećinu Badanj.  Svidela mu se  i pružala je sigurnost pa je ostavio trag, gravuru, figuru konja gledanog s desnog boka napadnutog strelicama.

Onima koji ne uočavaju važnost samo da istaknemo kako je to prvi nalaz ove vrste na istočnoj obali Jadrana i najstariji prikaz „likovne“ umetnosti u Bosni i Hercegovini.

I tako su Stolac i njegova okolina postojali, negde u hercegovačkom kršu, tada i mnogo posle toga. Zapravo, svideo se on i Daorsima, helenizovanom ilirskom plemenu  koji su živeli od 300. do 50. godine p. n. e. u dolini reke Neretve, a glavni grad im je bio u Stocu, po njima nazvan Daorson.

U njemu su bili smešteni svi važniji upravni, javni i verski objekti. Preuzeli su grčki jezik i pismo, te su bili u stalnim trgovačkim vezama s Grcima.

Daorson, foto: Flickr/Karin

Pronađeni su ostaci brojnih amfora,  fina keramika,  bronzana kaciga, a natpis na njoj je sličan natpisu na kacigi pronađenoj u Makedoniji, ostaci granitne skulpture Kadma i Harmonije te ilirski reljef s trinaest zmija i pet pari orlovih krila.

Danas, više od 3500. godina kasnije, Daorson svojim megalitskim zidinama svedoči o nekadašnjoj moći, a važnost mu povećava to da je postojala ideja da se predloži na popis sedam novih svetskih čuda pre nekoliko godina.

Daorson

Sve gore navedeno je sasvim dovoljno za opravdanje naziva muzej pod vedrim nebom, a zapravo nismo još rekli ni polovinu.

Vremeplov nas dovodi do srednjeg veka i područja samoga grada Stoca koji je tada pripadao župi Vidoši. Stari grad Vidoški smešten je na uzvišenju iznad današnjeg središta Stoca i predstavlja odbrambeni objekt koji po svojoj veličini spada u red najvećih bosanskohercegovačkih gradova.

Stari grad Vidoški

Kraljica Vida je sagradila kompleks u srednjem veku, ali sredinom 15. veka dolaze Osmanlije i osvajaju ga, te Stolac postaje deo osmanlijskog sultanata. U 17. veku, grad je imao 13 kula i bio je najbolje utvrđen grad u Hercegovini. Opevan je i u epu ,,Smrt Smail–age Čengića“ gde Ivan Mažuranić započinje:

,, Sluge zove Smail-aga, Usred Stolca kule svoje, a u zemlji Hercegovoj…“

I dalje smo u srednjem veku, na večnim počivalištima pripadnika crkve bosanske, na dve nekropole. Radimlja i Boljuni, mestima s buduće liste UNESCO-ve svetske baštine, trećem mestu u državi koji je to uspeo, posle Mostara i Višegrada.

Nekropola Radimlja

Foto: Flickr/Dan

U ove dve nekropole broji se preko 400 stećaka (nadgrobnih spomenika), iako ih ima mnogo više, raspoređenih na više lokacija. Što više o njima reći, nego citirati Miroslava Krležu:

„Neka oprosti gospođa Evropa, ona nema spomenika kulture. Pleme Inka u Americi ima spomenike. Egipat ima prave spomenike kulture. Neka oprosti gospođa Evropa, samo Bosna ima spomenike, STEĆKE. Šta je stećak? Oličenje gorštaka, Bosanca! Šta radi Bosanac na stećku? Stoji uspravno! Digao glavu, digao ruku! Ali nigdje nikad, niko nije pronašao stećak na kome Bosanac kleči ili moli, na kome je prikazan kao sužanj.“

Pretpostavljamo da sve više upoznajete grad i okolinu, a divite se sigurno. Šta biste tek rekli da prošetate tokom reke Bregave, pređete barem tri veća kamena mosta, zavirite u mlinice i naučite nešto o stupama.

Reka Bregava

Reka Bregava

Jednom, za vreme posete gradu, Ivo Andrić je rekao:

„Ako je Bog želio igdje stvoriti Svijet onda ga je stvorio u Stocu“.

I bio je u pravu!  Ako ste u gornjem delu grada i upravo ste ostali očarani mlinicama i mostovima produžite do Begovine. Ona predstavlja stambeni kompleks kapetanske porodice Rizvanbegovića, a svrstana je u jedan od najlepših i najznačajnijih rezidencijalnih kompleksa u Bosni i Hercegovini.

I za kraj, ovo nije kraj. Stigli smo u 20. vek i upoznali samo ono najveće. Pomenućemo da je i austrougarska vladavina ostavila spomenike (gradske bazene i vodovod koji je još u funkciji). Ovde se nalazi još i grob sarajevskog rabina Moshe Dannona, katolička Crkva, pravoslavna Crkva i Sultanova džamija te od prirodnih lepota nezaobilazna reka Bregava i njeni slapovi, te park prirode Hutovo blato (upisan u listu močvara od međunarodne važnosti po metodologiji Ramsarske konvencije i registrirano je pri UNESCO-vom Direktoratu u Parizu).

I samo još ovo, svi spomenici kulture gore navedeni i oni koji nisu navedeni, a ukupno ih je 30 u ovoj opštini, nalaze se na popisu nacionalnih kulturnih spomenika Bosne i Hercegovine. Sa svime ovime zaključujemo da imamo puno toga vrednog za razvoj turizma koji će tek pokazati svoje pravo lice i nadamo se kako će se tek za nas čuti.

DOĐITE I ODUŠEVITE SE!!!

Ovaj tekst je nastao kao želja za promovisanje celokupnog turističkog bogatstva opštine Stolac od strane JU Radimlja koja se stara o razvoju turizma i zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa.