Postoje ljudi koji nikada ne osete potrebu da izađu iz kuće. Zadovoljni su gradom u kojem žive, kaučom na koji sede i pogledom koji ih čitavog života okružuje.
A ima i vas, koji ne možete sedeti mirno, obožavate putovanja i uvek imate važeći pasoš, za svaki slučaj. Možete to nazvati ljubav prema putovanjima, sklonost ka lutanju ili radoznalost i istraživački duh, ali činjenica je da na ma koliko putovanja da ste išli, uvek ih želite još.
Glad za putovanjima uvek postoji, i što više putujete sve je jača.
Za vas uvek postoji nešto novo što možete videti, nešto drugačije što možete iskusiti i probati. Često volite da putujete neorganizovano, kupujete karte u jednom pravcu, nemate konačnu destinaciju, jer vam je prosto bitno da putujete, bilo kuda. Uostalom, znate da su putovanja bez preciznih planova uvek mnogo uzbudljiivija.
I oduvek je bilo tako. Od kada znate za sebe jedva ste čekali da vas roditelji nekuda vode. Možda se ponekad zapitate, zašto toliko volite putovanja za razliku od drugih koji radije uživaju na svom kauču.
Prema najnovijim naučnim istraživanjima, ova potreba za putovanjima je možda usađena u vaš genetski kod.
Na jednom blogu o psihologiji rečeno je da neopisiva potreba za putovanjem potiče iz jednog gena koji je genetski derivat gena DRD4-7r, koji je povezan sa nivoom dopamina u mozgu.
Dopamin se prirodno proizvodi u mozgu, a zadužen je za regulisanje našeg raspoloženja i nivoa energije. Ukratko, dopamin je supstanca koja šalje signale zadovoljstva i uzbuđenja mozgu. Poznato je da nizak nivo dopamina uzrokuje depresiju, tugu, lijenost, manjak interesa za određene aktivnosti, želju za hranom, pa čak i hronične bolove.
Sa druge strane ukoliko imamo uredan nivo dopamina onda smo u dobrom raspoloženju, osjećamo se zadovoljno, fokusirani smo i imamo dobar apetit. Postoje različiti “okidači” za stvaranje dopamina – to mogu biti hrana, fizička aktivnost, uspešno obavljanje nekih zadataka, a kod ljudi sa DRD4-7r genom to su putovanja.
Oni koji nose ovaj gen obično imaju nešto zajedničko – potiču od dalekih predaka koji su živeli u stalnim seobama i kretanjima, kao nomadi. Iako većina nas ima takve pretke, ovaj “gen lutalice” danas ima svega 20% stanovništva.
Istraživanje koje je sprovela Nacionalna geografija je pokazalo da su ljudi sa “genom lutalice” skloniji preuzimanju rizika, istraživanju novih mesta i ideja, vole probati nova jela, upustiti se u rizične emotivne veze, često probaju drogu i ne odbijaju priliku za seks. Nosioci ovog gena vole kretanje, promene i avanturu.
I dok ovaj gen može nositi mnogo pozitivne energije i istraživački duh, istraživanja su pokazala da se često može povezati sa tzv. “neandretalskim ponašanjem” i čestim gubitkom kontrole.
2 komentara
ne razumem se u gene, ali poptuno se slazem sa tim da postoje ljudi koji nece apsolutno da mrdnu iz kuce, a postoje i oni drugi. Mislio sam da su i godine faktor, ali upoznao sam coveka od 68 godina koji je iz nemacke BICIKLOM obilazi Srbiju i Balkan. Svaka mu cast, rekao mi je da ga jednsotavno ensto vuce d sedne na bicikl i da krene u avanture. A kakav je saobracaj kod nas i kako se pazi na bicikliste ovo ej stvarno avantura.
Hm, zanimljivo, a i objasnjava neke stvari. 🙂 Mi smo u porodici podeljeni, mladje dete i ja definitivno imamo taj gen, a starije dete i muz mogli bi da ne izlaze iz kuce. Srecom, nalazimo neki komprlomis, a nazalost nemam mogucnosti da putujem koliko bih zelela.