Nova godina u Beču, dan 1.

Ovu 2013. godinu dočekao sam u jednoj od kulturnih prestonica Evrope i sveta, u gradu koji je već čitavu deceniju prvi na listama najkvalitetnijih i najpoželjnijih gradova za život, po svim parametrima. U Beču su živeli Hajdn, Mocart, Betoven, Šubert, List, Brams, Štraus (mlađi i stariji). Pozorišta, opere, muzeji, galerije, spomenici, katedrale, sacher torta, kafa, pivnice,… 🙂

Šenbrun / Schönbrunn, foto: Milan Stojković

Vratio sam se oduševljen gradom, a naročitno načinom na koji je Beč organizovao proslavu Nove godine i doček za više stotina hiljada stranih turista. Zbog brojnih utisaka rešio sam da novogodišnji putopis iz Beča pretočim u nekoliko članaka, odnosno po danima boravka.

Napomenuću da sam u Beč otišao gotovo besplatno i da mi je dosta toga više-manje već bilo plaćeno. Kako to obično biva, kada je nešto besplatno sigurno nije najbolje. Bilo je puno propusta u organizaciji i mnogi ljudi iz grupe (bilo nas je oko 40) su bili vidno razočarani od samog početka, a kasnije i prilično besni. Meni je sve to možda i najmanje smetalo. Već unapred sam bio pripremljen na takve stvari, tako da me to nije pogodilo. Nije mi bilo toliko bitno kakav će mi biti smeštaj, jer došao sam da vidim Beč. Bio sam i jedan od najmlađih u grupi i sam (bez roditelja, žene, devojke, dece…) pa mi je verovatno i bilo najlakše da se adaptiram. Uostalom, na trenutke mi je to sve delovalo simpatično, jer me je čitava situacija u nekim trenucima podsećala na studentske dane (kad se svi skupimo kod nekog u stanu, tu prespava ko gde stigne, svi na jedno kupatilo, kuvanje kafe u 5 tura i sl.) :). Toliko o tome, da pređem na ono bitnije i lepše…

Šenbrun / Schönbrunn

U Beč smo stigli oko 7h ujutru, 30. decembra. Usledio je dugotrajan proces smeštaja, a onda je nekoliko nas krenulo do Šenbruna. Raspitali smo se malo i shvatili da možemo ispred zgrade uzeti autobus koji staje na ulazu u Šenbrun. Ulazimo u bus i želimo da kupimo karte: four tickets please. Vozač: turistiše? Potvrdno klimamo glavom a on nam pokazuje da prođemo i da su karte tokom praznika besplatne za turiste. Sjajan potez gradske uprave.

Nakon 10-15 minuta dolazimo do Šenbruna. Nismo imali sreće sa osvetljenjem, jer je ionako slabo sunce počelo da zalazi.

Šenbrun / Schönbrunn, foto: Milan Stojković

Šenbrun je nekada služio kao letnjikovac austrijskih dinastija, a danas je jedna od najznačajnijih turističkih atrakcija u Austriji. Tokom istorije je menjao svoj izgled i arhitekturu jer je svaki od vladara želeo da doda nešto svoje. Po nalogu carice Marije Terezije palata je urađena u rokoko stilu koji je zadržala i danas. Pored ove fenomenalne palate tu su i brojni drugi objekti, ali se po lepoti znatno ističu okolne bašte i vrtovi.

U prostranim vrtovima Šenbruna nalazi se i lavirint. Ulaznica u vrt omogućava ulaz u lavirint, kao i pristup jednom broju ostalih zagonetki na otvorenom, uključujući matematičke igre i seriju fontana.

Šenbrun / Schönbrunn, foto: Milan Stojković

Veliki je nedostatak posetiti Šenbrun u toku zime, jer je to sigurno najlošije izdanje njegovih veličanstvenih vrtova. Ipak, novogodišnja atmosfera dala je čitavom ambijentu neku dodatnu draž. Velika jelka ispred ulaza u palatu, desetine malih trgovina kod kojih možete kupiti tradicionalne austrijske specijalitete, točeno pivo, kuvano vino, punč, suvenire, slatkiše…

Mnogo ljudi, svi očarani palatom, fotografisanje na sve strane, miris kuvanog vina i dobro raspoloženje :).

Šenbrun / Schönbrunn, foto: Milan Stojković

Ulaz u palatu se naplaćuje i košta 25 eura, a unutra je zabranjeno snimanje i fotografisanje. Na samom ulazu, sa leve strane nalaze se wc i suvenirnica, u kojoj smo kupili neke sitnice. Probali smo odličan zimski sladoled, neke austrijske nudle, i punč. Punč je koštao 3.5 eura a šolja na kojoj je iscrtan Šenbrun ulazi u cenu.

Odličan suvenir koji nam je istovremeno i zagrejao ruke. Kada je sunce potpuno nestalo novogodišnje osvetljenje je dobilo svoj puni sjaj, ali je i postalo izuzetno hladno, pa smo krenuli nazad.

Rezervišite odmah svoj smeštaj u Beču!

 Prater

Kasnije te večeri krećemo u nezaobilazni zabavni park Prater. Ovo je jedan od najpoznatijih lunaparkova u Evropi i u njemu se mogu provesti sati u različitim aktivnostima. Međutim, kada je temperatura prilično ispod nule, dosta toga ne radi :). Simbol Pratera je veliki panoramski točak sa kojeg se pruža fantastičan pogled na Beč, a vožnja će vas koštati 50 eura.

Beč je inače podeljen na krugove, odnosno prstenove, koji se nazivaju blezirk (blicirk).

Prater, foto: Milan Stojković

Prater se nalazi u drugom blicirku i dobro je povezan gradskim prevozom sa ostalim delovima grada. Ispred parka uvek je parkirano desetak taxi vozila, a vožnja od Pratera, do recimo 18. blicirka (u kojem smo mi bili smešteni) izlazi oko 17 eura. Startna cena taksija u Beču je 4.5 eura. Uglavnom vas neće vozati zaobilaznim putevima, jer su im kazne za to veoma rigorozne, ali ukoliko naletite na nekog našeg Balkanca, vrlo je moguće da će vam ‘bratski’ razgovor naplatiti koji euro više :).

Prater se zatvorio u 23:00 pa krenusmo na počinak :).

Prater, foto: Milan Stojković

Sledećeg dana reših da sam krenem u obilazak Beča jer nisam želeo da mi opet pobegne lepo vreme i dnevna svetlost. Krenuo sam sa namerom da se izgubim u prvom blicirku, u kome je skoncetnrisan najveći broj znamenitosti. Ovo mi je definitivno bio i najbolji dan, ali o tome u narednom članku.

Kompletnu galeriju slika prvog dana možete pogledati OVDE.