Nova godina u Beču, dan 2.

Dan kada sam se namerno izgubio u centru Beča koji me je u tročetvrtinskom taktu proveo kroz svoju novogodišnju atmosferu; dan kada sam trčao Bečki novogodišnji maraton, obišao brojne znamenitosti, probao bečke kobasice i zalio ih odličnim lokalnim pivom; dan kada sam upoznao sjajne ljude sa svih krajeva planete, koje verovatno više neću videti :); dan kada sam dočekao Novu godinu uz najbolji vatromet koji sam do sada video, i uz pesmu „Show must go on” :).

Posle dosta zanimljivog prvog dana i ne preterano dugog sna, rešio sam da tog 31. decembra, obiđem Beč na svoju ruku. To je podrazumevalo obilazak klasičnih turističkih atrakcija, ali i malo skretanje sa ustaljenih turističkih tokova i zalažanje u neke, za turiste, skrivenije delove grada koje vole da posećuju lokalci.

Smatram da se neko mesto najbolje može upoznati kada radite ono što uobičajeno rade lokalni meštani tog mesta, kada probate njihovu lokalnu hranu (a ne Mcdonalds), slušate lokalnu muziku, pričate sa običnim ljudima koji tu žive. Putovanja će vam tako biti mnogo zanimljivija.

Saznao sam od nekih naših gastarbajtera da mi je najbolje otići u prvi bicirk (bezirk). Tu su, rekoše mi, smeštene brojne znamenitosti na malom prostoru, i da sada tamo vlada odlična novogodišnja atmosfera. Tramvaj 41 ti  ide  do prvog blicirka, izlaziš na poslednjoj stanici. To mi je bilo dovoljno. Sačekao sam na stanici tramvaj.

Evo kako je u Beču na svakoj stanici označeno koje linije tu staju (sa leve strane) i za koliko minuta dolazi sledeći tramvaj (desno). 

Informacije se ažuriraju na pola minuta. Isti je princip i za autobuse. I tačno u minut, eto ga tramvaj. Vožnja je trajala nekih 15-ak min. Cena je 2.20 eura, ali je tokom praznika gradski prevoz bio besplatan za turiste.

Poslednja stanica je podzemna. Penjem se i izlazim na ulicu i prvo što vidim su više stotina ljudi koji trče ulicom. S obzirom da pratim ta dešavanja i da sam već trčao nekoliko polumaratona, setio sam se: Bečki novogodišnji maraton.

Neki obučeni sportski, a neki u kutijama. Neki trče sa svojim psom a drugi guraju bebi kolica, koja nisu prazna :). To me je podsetilo na onu scenu iz Mi nismo anđeli 1, kada Nikola Kojo učestvuje u sličnoj trci :).

Stojim tako sa strane više od 15 min, masa trkača ne jenjava, a morao sam da pređem ulicu. Sačekao sam da dođe neka sporija grupa i krenuo sam da polako prelazim ulicu, da im ne zasmetam, kad me u tom trenutku spaziše štrumfovi :D. Desetak nenormalno pozitivnih ljudi maskiranih u crtane junake me je nateralo da trčim sa njima. Pokušao sam da im objasnim da nisam učesnik, ali uzalud :).

Rekoše mi da moram do sledeće raskrsnice sa njima. I tako sam trčao i Bečki maraton ;).

Možda su bežali od Gargamela 🙂

Pozdravio sam se sa štrumpfovima i krenuo svojim putem dalje. Prvo što sam video je zgrada Univerziteta, a zatim ogroman park koji krije u svom centralnom delu neku fantastičnu građevinu. Saznao sam kasnije da je u pitanju gradska skupština a ceo kompleks nosi naziv Rathus platz i jedna je od znamenitih turističkih atrakcija Beča.

Rathus platz, Gradska skupština

Ispred je postavljena bina, a muzičari su već krenuli sa novogodišnjom svirkom, iako je bilo tek 13h. Primetio sam iste male kolibice, kao ispred Šenbruna prethodnog dana. Opet kuvano vino, punč, peciva, kobasice. Sve fenomenalno miriše, a oči ogladnele :). Uzeo sam tradicionalnu austrijsku kobasicu i neko pivo na točenje. To je izašlo oko 7 eura, a čaša od piva ostaje kao suvenir.

Od priloga možete staviti samo kečap i senf, jer bi previše dodatnih začina i priloga nedopustivo promenilo ukus tradicionalne austrijske kobasice

Mnogo ljudi, svi nasmejani, dobro raspoloženi. Nazdravio sam čuvenom Burgteatru, koji se nalazi odmah preko puta Rathus platz-a.

Za velikim stolom mi se pridružila jedna grupa mladih Italijana. Uglavnom studenti medicine i govore engleski :). Lepo smo se ispričali. Ja sam prepričavao ukratko svoju matursku eksurziju po njihovoj zemlji. Posle sporta i nekih svakodnevnih tema pitali su me da nastavim sa njima, i da dočekamo Novu kasnije zajedno, ali sam ja već imao isplaniran doček, a i želeo sam da obiđem još puno toga.

Nekoliko fotografija pre srdačnih pozdravnih zagrljaja i nastavio sam dalje.

Rezervišite odmah svoj smeštaj u Beču!

Gustim kaldrmisanim uličicama sam došao samog centra. Svi najpoznatiji brendovi na jednom mestu. Iza svakog ugla je postavljena nova bina, ali tako da nikako ne možete čuti muziku sa više njih istovremeno, već samo sa jedne. Sve ukrašeno, opet hrana i piće na sve strane, kao i suveniri. I reke ljudi.

Dolazim do čuvenog Stephansplatz-a sa impozantnom katedralom. Na trgu postavljena još jedna bina na kojoj se svira bečki valcer. Na video bimu pored bine se prikazuje atmosfera sa trga, i tek tada sam shvatio da se na trgu masovno pleše bečki valcer.

Ostao sam bez reči. Ljudi sa svih strana sveta igraju uz čuveni ritam i svi su deo neke fantastične atmosfere koja se ne može opisati rečima, fotografijama ili snimcima. Jednostavno, mora se doživeti. U tom trenutku mi je kroz glavu prošla misao na naše trgove, i uz kakvu će se muziku u našim gradovima dočekati Nova godina… Osetio sam se poražavajuće…

Rešio sam da se malo udaljim od ovih centralnih mesta i od reke turista. Lutao sam nekim uskim ulicama i naišao na trg na kome se nalazi spomenik svim žrtvama holokausta od 1938. do 1945. godine. U Beču je za vreme Drugog svetskog rata streljano preko 65.000 jevreja. Mesto na kome se nalazi spomenik naziva se Trg jevreja.

Na ovom trgu se nije mogao čuti ni najmanji decibel novogodišnje muzike. Vladala je tišina i mogli su se čuti samo koraci. Tako se i u najveselijoj noći ne zaboravlja na ružne i tužne stvari, na žrtve koje se uvek moraju poštovati.

Spomenik svim žrtvama holokausta od 1938. do 1945.

A na trgu se nalazi i jedna pivnica :). Ulazim unutra, ocenjujem atmosferu više nego prelaznom ocenom. Probao sam dve vrste piva. Jednu mi je preporučio barmen a druga važi za beer of the house :).

Beer of the house 🙂

Na jednoj staklenoj pregradi su izlepljene novčanice iz svih krajeva sveta. Svako ko ostavi novčanicu napiše svoje ime i datum na novčanici, i još nešto po želji. Od našeg cenjenog dinara stoji novčanica od 100. Pitam barmena da li mogu da im doniram novčanicu i vadim 200 dinara. On oduševljen poziva kolegu: „vidi šta ima brat!” :). Koliko god da ima naših ljudi u Beču, vidi se da im je drago kada vide nekog novog.

Jedan od njih je bio iz Bosne, živeo je u Pančevu, studirao u Novom Sadu, a već nekoliko godina živi u Beču. Definitivno čovek od koga se puno toga zanimljivog može čuti.

Pošto sam se slatko ispričao sa njima, popio još jedno pivo na račun kuće, ponovo sam izašao do Stephansplatz-a. U međuvremenu je pao mrak i novogodišnji Beč se pokazao u punom sjaju. Sada je na ulicama bilo toliko ljudi da smo se jedva mimoilazili, ali to nikome nije smetalo. Krenuo sam nazad ka Rathus platz-u, koji je sada izgledao fenomenalno. Došao sam do bine, upoznao opet neke sjajne ljude iz Ukrajne i Sarajeva :).

Uzeo sam jedan orange punch i uživao u atmosferi koju ponovo ne mogu preneti rečima.

Imao sam organizovan doček u nekom klubu i već je bilo vreme da krenem nazad. Našao sam relativno brzo mesto gde staje tramvaj 41.

U klubu smo bili oko pola 10. Uglavnom su tu bili samo naši ljudi. Nisam bio oduševljen atmosferom. Nije to moj način proslave, ali sam želeo da ispoštujem ostale i ostao sam tu sve do pola 12. Blizu kluba je bio Prater, na kome se tradicionalno, svake Nove godine održava jedan od najboljih novogodišnjih vatrometa na svetu. I tu je bila postavljena jedna bina, i opet neverovatno mnogo ljudi i sjajna atmosfera.

Vatromet je trajao 15-ak minuta i definitivno nisam video ništa slično do sada. Nisam tip koji se, inače, oduševljava vatrometom, ali ovo je bilo nešto neverovatno. Snimio sam klip od nekih desetak minuta, ali zbog neplaniranih problema sa čitanjem memorijske kartice nisam ga još uvek postavio. Našao sam ovaj klip na netu koji je snimljen gotovo sa istog mesta sa kojeg sam i ja snimao 🙂

Sledećeg dana nisam dugo spavao. Opet sam krenuo u obilazak Beča, i u toku dana i uveče. Probao sam čuvenu Sacher tortu, bečku šniclu i bečku kafu :). O tome u sledećem, posledenjem delu ovog putopisa.

Sve fotografije drugog dana možete pogledati OVDE (130 fotografija).