Ajmo na livadarenje!

Zašto baš „livadarenje“?

Zato što kada pomenem reč „planinarenje“ mnogi odmah pomisle na jezive litice, sneg ili iscrpljujuće pešačenje. Da, može planinarenje i tako da izgleda, ali za one koji kao ja vole da šetaju i uživaju u pogledu, mirisima i zvucima prirode, livadarenje je prava stvar!

Čuveni vidikovac na Tari, foto: Dragiša Filipović

Pre nešto manje od dve godine postala sam član jednog planinarskog kluba i od tada želim da što više ljudi zarazim planinarskim virusom.  Znam da ovaj blog posećuje puno mladih koji imaju želju da putuju, pa zato hoću da im pokažem kako da te svoje želje ostvare sa što manje novca.

Pre nego što posetite Pariz, Barselonu ili Nicu, učlanite se u najbliži planinarski klub i za početak obiđite svoju najbližu okolinu i Srbiju – mnoge stvari će vas ostaviti bez daha!

Moja prva planinarska akcija bila je “Stazom petruških monaha” i odnosila se na obilazak klisure reke Crnice. Pošto sam u tom trenutku pisala master rad o ovoj oblasti i živim petnaestak kilometara odatle, bio je red da konačno vidim Malu Svetu Goru – kako je u narodu poznat ovaj predeo. Ne možete da zamislite oduševljenje nas Paraćinaca kada smo otkrili šta se sve nalazi u klisuri reke koja protiče kroz naš grad!

Ostaci utvrđenja Petrus sa koga se pruža fascinantan pogled, ostaci crkve Ognjene Marije Petruške na samoj litici, ostaci manastira Sv. Jovan Glavosek,  Namasije sa jednim od najvećih mutvaka za pečenje gline, pećina isposnica… Sve tako blizu Paraćina, a mnogi i jedva da su čuli za ovo! To je bio trenutak kada sam odlučila da planinarenje postane neizostavni deo mog života.

Ostaci manastira Petruša, foto: Željko Banović

U svojoj kratkoj planinarskoj karijeri obišla sam vrhove Južnog Kučaja, Juhora, Gledićkih planina, Tupižnice, Ježevca, Leskovika, Samanjca, Kopaonika,  Ovčarsko – Kablarske klisure, Jelašničke klisure, Treske…, ali dve planine su ostavile poseban utisak:

Tara i njena predivna priroda, grmovi divljih malina i jagoda koje berete na putu do vrha, Zaovinsko jezero u kojem možete da se kupate i ispod čijih slika na Fejsbuku ljudi pitaju na kom moru ste to bili i Rtanj  – mistična piramida o kojoj postoji mogo priča koje razumete tek kada dodjete na Božićni uspon i hodate iznad oblaka, a onda popijete čuveni rtanjski čaj kod još čuvenijeg Popa sa Rtnja i shvatite zašto su vanzemaljci izabrali baš ovu planinu za povremene posete! 🙂

Meandri Zapadne Morave, foto: Željko Banović

Šetnja iznad oblaka, pogled sa Rtnja, foto: Željko Banović

Sem uživanja u prirodi,  tokom planinarenja – livadarenja sam naučila puno o istoriji i kulturi, jer su mnoge akcije posvećene značajnim istorijskim događajima, ličnostima i mestima, npr. obilazak manastira Ovčarsko – Kablarske klisure, pohod Karađorđevima stopama i sl…

včar i Kablar, foto: Željko Banović

Ali planinarenje ipak najviše volim zbog druženja! Upoznala sam mnogo zanimljivih ljudi koji su mi postali prijatelji i sa kojima planiram naredne pohode. Neki su me naučili da prepoznajem jestivo bilje, da se snalazim u prirodi, a neki kako da jednostavno uživam u životu – zapamtite da vam sa planinarima nikada neće biti dosadno!  Posebno su zanimljive višednevne akcije gde se na kraju dana sprema gulaš ili najslađi pasulj na svetu, peva uz gitaru oko logorske vatre i igra limbo dens. Uživanje je zagarantovano!

Sigurna sam da se može jeftino putovati, a na vama je da odaberete svoj način! Ja svoj jesam – LIVADARENJE!