Iz svog iskustva dobro znam da mi 10 dana na moru napuni baterije i održi pozitivnu energiju sve do Nove godine.
Prošlog leta na Antipaxos-u
Ako još uvek nemate isplaniran odmor na moru, nova knjiga morskog biologa Wallace J. Nichols-a, će vas naterati da još jednom ozbiljno razmislite o takvom putovanju.
Knjiga sa naslovom „Plavi um: Iznenađujući naučni dokazi koji dokazuju da vas boravak blizu, u, na ili ispod vode može učiniti srećnijim, zdravijim i boljim u svemu što radite“ (da, toliki je naslov) je rezultat desetogodišnjeg istraživanja koja dokazuje da boravak blizu vode, a naročito mora, podstiče naš mozak da oslobađa takozvane „srećne“ hormone: dopamin, seratonin i oksitocin.
1. Voda nas vraća u naše prirodno stanje
Povezani smo sa vodom mnogo više nego što mislimo. Telo novorođenih beba se sastoji od 75% vode. Kako starimo taj procenat se smanjuje (do 60%) ali 3/4 našeg mozga i dalje čini voda. Čak i naše sadrže 31% vode.
Naš mozak, koji je inače smešten u čistoj bezbojnoj cerebrospinalnoj tečnosti unutar lobanje, veoma dobro reaguje na vodu, jer kako Wallace J. Nichols ističe:
„naši davni preci su nekada davno izašli iz vode i evoluirali od organizama koji plivaju do onih koji puze i hodaju. Voda u našim ćelijama je najpribližnija morskoj vodi“.
Kako ovaj naučnik ističe, ta naša biološka povezanost sa vodom, pokreće momenalnu reakciju u našem mozgu. Kada se nađemo blizu mora ili samo čujete talase, mozak nam kaže “na pravom si mestu”.
2. Na obali se osećamo mnogo opuštenije
Pogledajte fotografiju iznad. Lepa je, zar ne? Sam pogled na nju nas podsvesno smiruje jer kako su neke studije pokazale, delovi našeg mozga zaduženi za ublažavanje stresa se aktiviraju kada posmatramo neke prirodne predele. Dok fotografije urbanih predela i gradova u našem mozgu aktiviraju delove za stresne situacije, fotografije prirodnih predela nas umiruju, daju emotivnu stabilnost i asociraju nas na neke lepe stvari.
A kada su u pitanju prirodni predeli, morska obala definitivno odnosi pobedu. Druga studija, „Human Brain Activation in Response to Visual Stimulation with Rural and Urban Scenery Pictures: A Functional Magnetic Resonance Imaging Study”, je pokazala da scene morske obale imaju mnogo više uspeha u aktiviranju osećaja smirenosti i blagostanja.
Gledanje fotografija je lepo, ali uživo je još bolje. Pokazalo se da su ljudi koji često borave napolju mnogo zdraviji i srećniji, a ukoliko je u pitanju boravak pored mora, efekti su još pozitivniji.
3. Morska voda deluje hemijski i mehanički na naš organizam i mnogo je blagotvornija od jezerske (ili bazenske)
Morska voda je složen jonizovani rastvor koji sadrži katjone natrijuma, magnezijuma, kalcijuma i kalijuma, kao i anjone fosfora, joda, broma i nekih azotnih jedinjenja. U morskoj vodi ima i biogenih stimulatora ljudskog organizma. Zbog toga je kupanje u moru višestruko korisnije od kupanja u slatkovodnim jezerima i rekama.
Kupanje u morskoj vodi, zajedno sa stimulativnim i sedativnim primorskim klimatom je svojevrsna talasoterapija.
Kupanjem u moru i udisanjem primorskog vazduha naš organizam dobija potrebne jone i mikroelemente, koji nam inače nedostaju u našoj svakodnevnici.
Pri kupanju, morska voda na organizam čoveka blagotvorno deluje termički i mehanički. Najpre dolazi do osećaja hladnoće (jeza). To je reakcija organizma na smanjenje gubitka toplote. To deluje podražvajuće na kožu, krvne sudove i nervni sistem. Ubrzava se izbacivanje ugljendioksida i ubrzava cirkulacija krvi.
Nakon tog početnog osećaja hladnoće dolazi osećaj prijatnosti, koju pojačava osećaj da je telo lakše, da srce radi pravilno, a mišići se pokreću bez većih napora.
Veći zdravstveno-rekreativni efekti se naravno postižu kod kupanja u blago zatalasanom moru, jer je za održavanje u vodi potrebno malo više snage, pa jača i muskulatura. Uz sve to, u peni na vrhovima talasa ima mnogo soli, joda, broma i drugih sastojaka korisnih za naš organizam, pa je jasno zašto se kupanje u moru toliko razlikuje od kupanja u slatkoj vodi.
4. Voda podmlađuje naš umorni um
Kaže se da prosečna osoba danas u toku jednog dana primi više informacija nego što bi neko u srednjem veku čuo za ceo život.
Imamo sve više ekrana oko sebe, sve više društvenih mreža na koje moramo baciti pogled, sve više mejlova i sajtova koje moramo pogledati. Našem umornom mozgu je jednostavno potreban restart i obnova. Naučno je dokazano da boravak blizu vode u tome pomaže.
5. Plava boja nam prija
Istraživanja su pokazala da je plava najomiljenija boja na svetu. Jedno od takvih je sprovedeno 2003. godine, kada je na uzorku od 230 ljudi 42% muškaraca izabralo plavu za omiljenu boju, a to je učinilo i 35% žena – plava boja je imala ubedljivo najviše glasova u kod oba pola.
Ovo ne treba previše da čudi jer naše telo je evoluiralo u svetu gde je dominantno plavo more i plavo nebo.
Dokazano je da se, kada smo izloženi plavoj boji, osećamo manje umorno i klaustrofobično, te prijatnije i opuštenije.
Dakle, idete li na more? 🙂
p.s. Fotografije u tekstu su sa mog prošlogodišnjeg letovanja i krstarenja do ostrva Paxos i Antipaxos.
2 komentara
Slazem se u potpunosti sa tekstom. Boravak na moru zaista oporavlja i puni baterije. Ako ste ikako u mogucnosti, trebalo bi da sebi priustite odlazak – Crna Gora, Grcka, Turska… svejedno. Nije bitno ni da letovanje bude veliki luksuz – cista voda, pesak, sunce… to je sve sto vam treba.
Za ljubitelje planina:
1. Cisti vazduh prociscuje mozak i odmara dusu
2. nadmorska visina pozitivno deluje na krvnu sliku
3. na planinama fizicka aktivnost je veca nego pored mora
4. nema buke
5. nema guzve (barem ne kao na moru)
6. uvece se lepo spava
7….