TOP 5 razloga da doživite Negotin!

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Kao da je neko namerno stavio Negotin tamo „skroz desno na karti“, kako bi ga dobro sakrio i sačuvao.  Uostalom i Hajduk Veljko je radije dao život nego Krajinu. Verovatno ste čuli za Negotin, ali vreme je da saznate mnogo više!

Vreme je da posetite Negotin!

negotin

Dobrodošli u Negotin!

Negotin se nalazi blizu tromeđe Srbija – Rumunija – Bugarska. Granice ovih susednih zemalja se nalaze na svega nekoliko desetina kilometara pa nemojte biti iznenađeni što ćete na radiju više slušati rumunske i bugarske stanice vozeći se Negotinskom krajinom.

Nisam ranije imao prilike da značajnije posetim Negotin, a kamo li njegovu okolinu. Uspomene koje imam iz ranog detinjstva vežu me za negotinski vašar, jedan od najvećih u ovom delu zemlje koji se održava dva puta – na leto i u jesen. Sećam se da sam tada dobio svoj prvi pištolj na kapisle i neviđeno zavoleo lubenice koje se veoma uspešno gaje u ovom kraju i poznate su po svojoj sočnosti i slatkoći.

Negotinska krajina je okružena planinama Miroč, Deli Jovan i Crni Vrh sa jedne i rekama Dunav i Timok sa druge strane. Tu, gde se Timok uliva u Dunav, nalazi se i geografski najniža tačka Srbije, na svega 28 metara nadmorske visine.

negotin park

Ovakav položaj uslovljava veoma specifičnu klimu ovog podneblja sa veoma toplim letima i hladnim zimama, što ne pogoduje samo gajenju ukusnih lubenica već i mnogih drugih voćarskih kultura a posebno grožđu, po kome je ovaj kraj nadaleko čuven.

Iako Negotinska krajina ima izuzetan položaj za gajenje voćarskih kultura to se baš i ne može reći za sam geografski položaj u odnosu na druge veće gradove u zemlji. Od Beograda do Negotina stiže se za nekih četiri sata vožnje kolima. Prednost ovog puta je što ćete proći kroz Nacionalni park Đerdap, pa se i tu možete zadržati koji dan.

Iz Niša se do Negotina stiže nešto brže, za manje od 3 sata vožnje. Sa druge strane, Negotin je jedan od najbližih gradova Evropskoj uniji, a izuzetna blizina rumunske i bugarske granice jesu velika prednost Negotina u turističko-razvojnom pogledu.

Ime Negotin je prvi put zabeleženo u 16. veku. Mesto nije imalo nikakvog značaja sve do 18. veka, kada je postalo važno vojno uporište. Negotin je od 1833. trajno ušao u sastav Srbije i otada počinje njegov ubrzani razvoj. Tada grad dobija glavnu školu, polugimnaziju, žensku školu (jednu od prvih u Srbiji), čitalište, pevačko društvo, crkvu svete Trojice, oko koje se formira gradsko jezgro, koje danas sa starom crkvom iz 1803. čini zaštićenu kulturno-istorijsku celinu.

Danas je Negotin veoma lepo uređen grad, naročito centralni deo, koji je koncentrisan oko šetališta i dve crkve, uz nekoliko parkova i istorijskih spomenika.

Na samom ulazu u Negotin naići ćete na manastir Bukovo. Iako nije sigurno, pretpostavlja se da je manastir krajem 13. veka sagradio kralj Milutin, dok naziv najverovatnije duguje okolnim bukovim šumama. Glavna manastirska crkva posvećena je Svetom Ocu Nikolaju Čudotvorcu.

manastir bukovo

Manastir Bukovo

manastir bukovo negotin

Manastir Bukovo, na ulazu u Negotin

Ipak, da biste se oduševili Negotinom nije dovoljno ostati samo u gradu i ispijati piće u nekom od kafića na šetalištu. Prava lepota Krajine je nešto sakrivenija.

 

1. Gastarbajterska arhitektura

 

Negotin je poznat i kao „gastarbajterski“ grad jer ogroman broj ljudi iz Negotina živi i radi u inostranstvu.

Zbog toga je Negotin leti neuporedivo zanimljiviji u letnjem delu godine, kada svi „austrijanci“ dođu na odmor. Tih meseci u gradu i okolini je sve živo i puno, a devize koje gastarbajteri troše u tom periodu su veoma značajne za život svih u Krajini.

Gotovo da svaka druga porodica ima nekoga u Austriji ili Nemačkoj. To je još izraženije u nekim selima gde se takav način života odrazio najviše na arhitekturu ovih sela, koja izgledaju potpuno nestvarno.

Suština je da ljudi zarade neke novce u inostranstvu i onda taj novac troše na podizanje velelepnih kuća u najzabitijim selima. Tu ne govorimo o nekoliko kuća, već o gotovo svim kućama u selu. Tako ova sela ne deluju kao sela poljoprivrednika, nego opasnih biznismena, tajkuna, bogataša. Stvarnost je naravno drugačija, ali je ovde najbitnije pokazati se velikom kućom, i uspeh pokazati u svom selu. Izgleda da je merilo uspeha „tamo preko“ upravo veličina kuće koju je čovek sagradio. Gipsani lavovi, labudovi, fontane, nezaobilazni su deo ove negotinske gastarbajterske arhitekture.

gastarbajterska arhitektura

Pejzaži većine negotinskih sela

Ovakav tip gradnje se kod nas ističe kao preterani kič, ali ja mislim da se može reći da su Negotinci razvili potpuno novi pravac i stil gradnje koji svakao morate videti i doživeti.

U ovim ogromnim kućama, nažalost, ne živi niko. Osim u letnjim mesecima, kada porodica dođe na odmor, ove kuće su potpuno prazne, ili u njima živi samo po jedna stara baka koja tu kuću čuva.

 

2. Vratnjanske kapije

 

Vratnjanske kapije su, bez sumnje, najveća atrakcija Negotinske krajine a možda i Srbije!

Vratnjanske kapije ili prerasti Vratne su visoki kameni lukovi koji predstavljaju ostatke nekadašnje velike pećine, koja je hemijskom erozijom i mehaničkim silama došla u svoj poslednji stadijum postojanja,  gde su od nje ostali samo 3 velika kamena luka kapije, koje svedoče o njenom postojanju.

Ove kamene kapije ili prerasti su veoma retke pojave u svetu, a ovde ih samo u kanjonu vratne ima čak tri, dok ih u Istočnoj Srbiji ima više od 10! U Juti i Arizoni prerasti su najznamenitije atrakcije, dok kod nas mali broj ljudi uopšte zna za njih.

Vratnjanske kapije su veoma dobro sakrivene. Nalaze se u kanjonu reke Vratne, koji se nalazi pored istoimenog manastira, nedaleko od istoimenog sela – Vratna. Lokaciju kapija možete pronaći ovde.

Do kapija se stiže označenom stazom koja kreće od uzbrdo kroz šumu kod same kapije manastira Vratna. Do prve, tzv. „Male kapije“ biće vam potrebno 20-ak minuta hoda, kroz teren koji je takođe i lovište muflona i jelene lopatara.

Mala kapija je dugačka 15 metara, široka 30 a visina njenog otvora 34 metra.

Druga ili „Velika“ kapija ima dužinu 45 metara, širinu 23, visinu 26 i dubinu svoda 30 metara. Treća odnosno „Suva kapija“ ima dužinu od 34 metra, širinu 15, visinu 20 i dubinu svoda deset metara. Ova treća je ujedno i najmanje pristupačna ali i najlepša i najizazovnijija za istraživače i posetioce.

Zbog guste vegetacije videli smo najbolje samo Veliku kapiju, dok do treće, Suve kapije nismo išli, jer je do nje potrebno skoro 3 sata hoda uzvodno kroz kanjon.
prerasti vratne

 

BITNA NAPOMENA: Gledajte da, ako je moguće, Vratnjanske kapije posetite u zimskoj polovini godine, kada svo lišće opadne, obzirom da bogata vegetacija izuzetno blokira pogled na prerasti. Mi smo kapije posetili početkom juna, što se ispostavilo kao greška.

Manastir Vratna upotpunjuje atraktivnost ovog prirodnog fenomena i daje mu još jednu kulturno-istorijsku dimenziju. Prema narodnom predanju, podigao ga je arhiepiskop Nikodim (1317—1324) početkom XIV veka za kralja Milutina Nemanjića (1282—1321). Manastir je tokom vekova više puta rušen i obnavljan, a danas je aktivan ženski manastir.

manastir vratna

Manastir Vratna

Nakon izuzetno iscrpljujućeg dana vraćamo se u Negotin. Leto je već tu, i u gradu je prilično živa atmosfera. Moramo nešto pojesti i odlazimo do centra. Šetalište veoma živo, mnogo kafića sa baštama u kojima se prate razne utakmice.

Nismo uspeli da pronađemo nešto autentično negotinski za večeru, pa smo izabrali picu u piceriji na šetalištu. Da li smo bili toliko gladni ili je ova pica stvarno tako dobra – ne znam, ali znam da ćemo je dugo pamtiti.

pica u negotinu

3. Hajduk Veljko

 

U Negotinu ćete na svakom drugom koraku videti neku asocijaciju na Hajduk Veljka, junaka koji je herojski branio Negotin od Turaka. U centru je njegov spomenik, kafane nose njegovo ime, kao i jela koja se služe u njima, a Hajduk Veljko je dobio i svoj muzej.

Spomenik Hajduk Veljku u Negotinu

Spomenik Hajduk Veljku u Negotinu

Muzej Hajduk Veljka nalazi se u centru grada, u kući nekadašnjeg oborkneza Todorčeta. Muzej ima dva nivoa i tematski pokazuje detalje života Hajduk Veljka Petrovića, ali pre svega predmete koji pokazuju način na koji su tada ljudi u Negotinu živeli, šta su nosili i čime su se borili protiv Turaka.

hajduk veljko muzej negotin

Muzej Hajduk Veljka u Negotinu

Lična hrabrost i junaštvo od Veljka vrlo brzo čine jednog od najvećih srpskih heroja o kome se pesme pevaju i već za života ga uvode u legendu. Karađorđe ga imenuje za vojvodu i poverava mu da čuva Negotin gde je junački poginuo braneći Krajinu od Turaka.

Iako su ga mnogi savetovali, čak i Vuk Karadžić, da Negotin ne brani iz grada već da vojsku skloni na okolna brda odakle će lakše kontrolisati situaciju, Veljko je bio uporan da ne beži iz Negotina. Nakon dugih borbi i opsade Negotina, nadmoćniji i daleko brojniji Turci zauzimaju grad a Hajduk Veljko gine u odbrani. Poznate su njegove reči tih poslednjih dana:

„Glavu dajem, Krajinu ne dajem!“

glavu dajem krajinu ne dajem

Grob Hajduk Veljka Petrovića i mnogih drugih junaka nalazi se u staroj crkvi rođenja presvete Bogorodice. Obiđite sva ova mesta i razmislite o tome kakve smo junake i patriote imali nekada, a gde smo sada.

Jednu od svojih rukoveti Mokranjac je posvetio upravo Hajduk Veljku.

 

4. Stevan Mokranjac

 

Ako vas u Negotinu nešto ne asocira na Hajduk Veljka, verovatno će asocirati na Mokranjca. Najpoznatiji srpski kompozitor rođen je upravo u Negotinu, a njegova rodna kuća pretvorena je u muzej. Nažalost, u vreme naše posete kuća nije bila otvorena (zbog nekih radova).

mokranjčeva rodna kuća

Mokranjčeva rodna kuća

U kući se nalazi stalna postavka koja prikazuje život slavnog kompozitora. Kuća se odlikuje skromnijim karakteristikama tradicionalne balkanske varoške stambene kuće. Dvorište je lepo i mirno, uz dodatne detalje o Mokranjcu i sa njegovim bronzanom skulpturom.

Više o kući možete pročitati ovde.

 

5. Rajac i Rogljevo

 

Obilazak Negotinske krajine je najbolje završiti izuzetnim vinima sa ovog podneblja, koja ćete pronaći u čuvenim Rajačkim i Rogljevskim pimnicama.

Rajac i Rogljevo se nalaze na nekih sat vremena vožnje od Negotina. A možda i ne.

Naime, decenijama već put do ovih sela je bio izuzetno loš i predstavljao je osnovni nedostatak razvoja ovih jedinstvenih sela. Tako je bilo i kada smo mi išli ka njima. Međutim, saznali smo da je samo nekoliko dana kasnije krenulo kompletno asfaltiranje puta novim slojem asfalta, pa se sada verovatno do ovih sela iz Negotina stiže i mnogo brže.

Rajac i Rogljevo su čuveni po svojim pimnicama ili pivnicama. U pitanju su kuće koje su stare i po 200-300 godina, od kamena i blata, polu-ukopane, u kojima ljudi nikada nisu živeli.

rajac i rogljevo

Ove kuće nisu pravljene da u njima stanuju ljudi, već vino. Tako su nastala potpuno neverovatna naselja koja se sastoje samo od pivnica u kojima se čuvalo vino, jer tako građene kuće imaju idealne uslove za čuvanje i sazrevanje vina.

Ovih pivnica ima i u Štubiku, Tamniču i Smedovcu, ali su one u Rajcu i Rogljevu za sada nešto uređenije, očuvanije i afirmisanije. Kroz Štubik smo prošli ali nismo nigde videli tablu ili putokaze ka pivnicama, dok je put do Tamniča, blago rečeno užasan (najiskrenije se nadam da će i taj deo biti rekonstruisan).

Najpre dolazimo u Rogljevo koje deluje potpuno sablasno. Gotovo sat i po smo tumarali među  rogljevskim pivnicama ali ni jednog čoveka nismo videli. Bila je subota, jun, lepo vreme i ovakvo sablasno stanje zaista nisam očekivao. Samim tim nismo mogli da uđemo ni u jednu od pivnica.

pivnice

Bio je red da naziv „pivnice“ dobije svoj smisao. 🙂

Vraćamo se na glavni put i ubrzo dolazimo i do sela Rajac, odakle uzbrdo nastavljamo do samih pivnica koje su, kao i u Rogljevu, izdvojene nešto dalje od ostatka sela. U Rajcu je već druga priča. Dok su pivnice arhitektonski slične kao u Rogljevu (samo što ih ima mnogo više), ovde ima i domaćina i posetilaca i turista. Sve je živo, vidi se da „biznis“ funkcioniše.

Sve je doduše nekako neorganizovano, ali možda i to daje neku čar. Ulazimo u nekoliko pivnica, i iz svake izlazimo sa par litara kupljenog vina. Veoma dobro vino možete kupiti već za od 200-500 dinara po litru.

Na samom ulazu u selo, sa leve strane, nalazi se pivnica u kojoj možete probati i kupiti crnu tamjaniku, koja spada u specifične muskatne sorte i veoma je retka u čitavom svetu, te koliko je poznato se uzgaja još samo na području Italije i Portugalije. Izuzetnog je ukusa i morate je probati, naročito ako volite slađa vina.

Iz nekoliko pivnica dolazi muzika, u nekoliko njih smo progvirili ali nam nisu dali da fotografišemo. Na stolovima prasetina, živa muzika, i vino na sve strane. Ovde često dolaze organizovane grupe prijatelja koji uživaju u hrani, vinu i privatnosti, te nikako nisu želeli da budu fotografisani.

Nedaleko od pivnica nalazi se staro seosko groblje koje je podjednako atraktivno. Iako zvuči morbidno, u pitanju je veoma staro groblje, na kojem spomenici predstavljaju prava umetniča dela sa velikom istorijskom vrednošću.

Inače, kada ste u Negotinskoj krajini, obavezno probajte i ovdašnje pivo. Kada se u Istočnoj Srbiji spomene pivo misli se isključivo na Zaječarsko! Ovo pivo se proizvodi još od 1875. godine i zaista jeste jedan od sinonima Istočne Srbije.

Bilo je dosta vina i piva, vreme je da krenemo nazad iako bismo u Rajcu ali i Negotinskoj krajini ostali još najmanje nekoliko dana.

Negotinska krajina se ne može obići u jednom danu, pa će vam smeštaj biti neophodan. Mi smo boravili u Vili Delux, koja nudi verovatno najbolji smeštaj u gradu, a koju možemo najtoplije preporučiti, u pitanju je izuzetno kvalitetan smeštaj, sa bazenom i lepo uređenim dvorištem i komfornim i udobnim sobama.

vila delux u negotinu

Vila Delux u Negotinu

Vozeći nazad razmišljamo kako je život čudan. Negotincima je Bog dao sve – izuzetnu prirodu i klimu za život, blizinu Dunava, Timoka i dve evropske zemlje, plodnu zemlju, izuzetno vino, a oni uporno odlaze odavde tražeći bolji život hiljadama kilometara daleko u tuđim zemljama, teško zarađujući novac kako bi sagradili ogromne kućerine u svom Negotinu u kojima žive svega par nedelja godišnje.

Turisti, međutim, i te kako znaju da cene sve ono što Negotin nudi i rado se ovde vraćaju. Zato je vreme da i vi dođete i upoznate ovaj kraj!

pozdrav iz negotina

Pozdrav iz Negotina

Bilo da vas zanima istorija, priroda, lov, ribolov, planinaranje, dobra hrana i vrhunsko vino ili samo želite da se upoznate sa kulturom istočne Srbije, uživo na licu mesta, posetite Negotin i javite nam kako ste se proveli.

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+
Milan Stojković
Autor bloga Turizam i putovanja. Razvija turizam internetom. Osnivač agencije Tourism Management and Consulting, edukator, bloger, profesor turističke grupe predmeta, pokretač više turističkih onlajn projekata.


6 komentar "TOP 5 razloga da doživite Negotin!"

  1. Katarina  5. jula 2016. at 12:15

    Pozdrav iz Negotina! Odlican tekst, svaka cast 🙂

    Odgovori
  2. verica  5. jula 2016. at 20:03

    Bravo i hvala za ovako lep prikaz naše lepe krajine i grada Negotina

    Odgovori
  3. Ika  5. jula 2016. at 22:04

    Na veoma lep nacin prikazan Negotin..bravo!

    Odgovori
  4. Aleksandra  6. jula 2016. at 17:00

    Hvala vam na ovako divnom predstavljanju naseg mesta. I ako mnogo ljudi odavde odlazi veoma smo ponosni na nase rodno mesto. Malo njih zapravo zna o kulturi Negotinske Krajne i koje su se istorijske licnosti ovde rodile i zivele. Zato u vecini slucaja turisti zaobilaze nas grad misleci da nema sta pokazati. Najcesci turisti ovde su ekskurzije osnovnih skola sirom Srbije. Pozdrav iz Negotina! 🙂

    Odgovori
  5. ruzica zlojutro  22. jula 2017. at 12:03

    dje me nadje!
    ja nisam negotinka, ali sam tamo zivela 2,5 godine i tamo maturirala(roditelji vojna lica – cergari). tamo sam i maturirala i tamo mi ostade i srce i dusa i celo moje bice. i svake godine idem bar jedanput na sastanak generacije, presrecna, da poletim i ja i kola, ali se vracam neraspolozena. a moj rodni grad je beograd! poznajem celu negotinsku krajinu, popunjavam i potvrdjujwm planinarskim pohodima. imam zbirku pesama o krajini. kad dodjem nadomak negotina, ili sa strane bukova ili od kladova, ja dobijem tahikardiju! i to se prenese i na moja kola. stalno sam na vezi sa negotinom, zajecarom, borom,kladovom, rajcem, smedovcem…eh, krajino, sto mi dusu uze…

    Odgovori
  6. Slađana  7. septembra 2017. at 12:17

    Negotin… Puno ste rekli o njemu, ali ima još više. Samo da nije zaboravljen od svoje domovine, pre svega, a posle i od svojih stanovnika.
    To je grad sa toliko razlika koji čine jednu celinu i ne remeti harmoniju grada. Dve kuture, vlaška i srpska, su u simbiozi, neraskidivih veza i isprepletene na način da deluju kao jedna. I to čini ovaj grad posebnim. Nažalost, više se zna o negativnim, da ne kažem glupim, običajima (magija), nego o činjenici da se u srpskim i vlaškim kućama i kad je bila najveća komunistička potera za vernicima, slavila krsna slava. Vlaška domaćinstva imaju i više slava. Ja imam dve, a moje dete će imati i treću, koju nasleđuje od oca. To je zbog činjenice da su većina brakova jedinaca, pa spajanjem imanja, spajaju se i nasleđe slave.
    Udaljih se od teme.
    Okolna brda oko Negotina obiluju istorijom, lepotama i životinjama. Na par kilometara su divnu obale i plaže na Dunavu i Timoku. Mokranjske stene su zapuštene i nedovoljno istražene. Sa Rušenskog Brda i sa brda Badnjevo i Bukovo puca pogled na Krajinu, Bugarsku i Rumuniju do samih Karpata. i još puno toga. Nažalost TO Negotina ulaže jako malo energije, volje, novca i truda da takav spoj lepote, tradicije i raznovrsnosti ponude približe ostatku sveta.
    Srdačan pozdrav, Slađana Đorđević

    Odgovori

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti prikazana.