Problemi u Nišu, na najznačajnijim turističkim objektima i lokalitetima

Ukoliko bi pogledali jedan klasičan program razgledanja grada Niša, od 3 do 6 sati, ukupno, ne upuštajući se u godišnja doba ili druge manje ili više ograničavajuće faktore, u toku razgledanja grada, mogu slobodno navesti da se jedan ili grupa turista, u gradu na Nišavi upozna sa sledećim objektima i sadržajima:

–          Antički lokalitet Medijana

–          Ćele Kula

–          Logor 12 februar – Crveni Krst

–          Tvrđava

–          Centra grada, sa Obrenovićevom ulicom i Kazandžijskim sokačetom, kao posebnom celinom

–          Arheološka sala, niškog Narodnog muzeja

–          Brdo Čegar

–          Brdo Bubanj

Problemi kako tehničke, tako i ljudske prirode postoje skoro na svim ovim lokalitetima. Najznačajniji lokaliteti i mesta na ovoj listi pripadaju (i o njima se stara i vodi računa) niškom Narodnom muzeju: Medijana, Ćele Kula, Logor 12. februar, Arheološka sala.

Prvi i osnovni problem je nedostatak ili delimično rešen problem parking mesta.

Da počnem od Ćele Kule, koja se ističe uvek u prvi plan i za koju se uvek ima vremena, čak i kada poseta gradu traje samo sat ili dva. Čudnim rešavanjem saobraćajnih tokova na raskrsnici na Trošarini, sada se Ćele Kuli može prići samo sa bulevara Zorana Đinđića, gde je ispred same zgrade Narodnog muzeja, u kojoj se kupuju karte, ostavljen prostor za parkiralište gradskih autobusa (pošto je Trošarina okretnica za gradsku liniju br.13).

Dakle, ako nema autobusa gradskih prevoznika, postoji šansa da stanete sa jednim, maksimalno sa dva turistička  autobusa. Ali gradski autobusi i kada je nedeljni red vožnje tu dolaze intervalno na 15 minuta i mnogo brže ukoliko je radni dan, tako da je parkiranje na tom mestu prosto nemoguća misija.

Ne mogu, a da ne pitam sve koji su za to odgovorni zašto se nije ispoštovao lokalitet, koji slovi za evropski i svetski unikat, pa da se na prostoru (a ima i dalje prostora i to velikog) ispred same zgrade Narodnog muzeja, uredi parking za turističke autobuse i posetioce lokaliteta? Jel se tako rukovodi vrednostima koji su svetski poznati? Jel se na taj način uvažavaju žrtve i sećanja na Sinđelića i resavce? Jel to tako uopšte može da ostane? Ako ne zna niko iz grada i republike da odgovori na to, neka pogledaju samo kako su druge evropske i svetske metropole rešile te probleme, pa neka usvoje određena rešenja. Ja nisam stručnjak za saobraćaj u gradu, ali onde ima dosta prostora da se tako nešto napravi.

Sitaucija je još gora na Medijani. Prostor koji bi trebalo da bude centralno mesto naredne 2013. godine, sada ima novu zgradu, na samom ulazu na lokalitet, lepo uređenu i sasvim pristojno opremljenu suvenirima, fotografijama i ostalim stvarima neophodnim da se privuče pažnja jednog turiste.

Problem je što je zgrada napravljena tik uz bulevar Cara Konstantina, koji vodi prema Niškoj banji, ne ostavljajući ni pedalj prostora za bilo kakav parking ispred ulaza! Neko će sada reći postoji staza na koju se autobusi mogu parkirati, koja spaja bulevar i ulaz na lokalitet. I to je tačno, ali ta staza nije predviđena za autobuse i u krajnjoj liniji, tu bi autobusi morali biti parkirani jedan iza drugog, nikako drugačije. A gde onda ljudi da voze bicikle ili da šetaju? Čemu onda ta staza, koja je ponovo asfaltirana i osvežena, služi? I kako da se na nju pređe autobusima koji dolaze iz centra grada?

Ja znam kako, znaju i moje kolege: zaustavlja se saobraćaj iz suprotnog smera, dok autobus lagano silazi (pošto je nivo staze znatno niži od nivoa kolovoza bulevara) na stazu i staje suprotno smeru u kome posle treba da nastavi da se kreće. Staza je izgrađena, zgrada je napravljena, tu nema više pomeranja i šteta je već naneta. Ali i tu postoje rešenja. Jedno, najprostije bi bilo iskoristiti deo parkinga Elektronske industrije koji je preko puta ulaza na Medijanu i tamo parkirati autobuse i zatim, ponovo zaustavljati saobraćaj na prometnom bulevaru, kako bi turisti (a većinu njih čine deca osnovnih škola) prešli na suprotnu stranu i ušli na lokalitet. Samo taj parking treba srediti, obeležiti i osposobiti za ulazak autobusa, pošto je trenutno potpuno neuslovan. I naravno, obeležiti bolje pešački prelaz i čak ako treba postaviti i semafor za prelazak pešaka.

Veliki logor na Crvenom Krstu, koji nosi naziv 12. februar i koji je po mom skromnom mišljenju, bez premca, najveća niška turistička atrakcija, ima identičan problem. Prilaz autobusima sa bulevara 12. februar je onemogućen postavljanjem autobuske stanice za gradske autobuse. Iza stajališta, a ispred logora je ogroman prazan zeleni prostor, koji je zapušten i neupotrebljiv, osim što se na njemu nalazi par žardinjera bez ukrasnog bilja, oronula staza i zelena površina, koja se koliko toliko uređuje tokom letnjih meseci. Sa desne strane, gledajući sa bulevara, su privatne kuće i tu se ništa ne može uraditi. Kako se logoru prilazi uopšte ukoliko dolazite autobusom (autobusima)? Pa morate da skrenete u Beogradsku ulicu, pa odmah nakon skretanja, levo na prazan prostor ispred srednjih mašinskih škola, građevinske škole i visoke tehničke škole ili da se autobusima „uđe“ u jedan mali sokak ispred privatnih kuća uglavnom romskih porodica, koje tu žive. I odatle pešaka, lagano, pored srednjih škola 12. februar i 15. maj, pa do ulaza u logor. Jel vam sada jasno? Onome ko dođe na lice mesta, možda bude malo jasnije. Postoje rešenja, samo treba neko da o njima malo misli, izađe na teren ili najbolje pođe samnom, kada krene tura, sve će mu biti jasno. Neiskorićen, zapušten prostor ispred zidina logora, prema bulevaru 12. februar sam nudi rešenje. Ali treba para, treba želje, treba volje. Vremena ima, kada je logor ovoliko čekao, neka čeka još malo.

Arheološka sala deli istu sudbinu sa Tvrđavom i centralnim gradskim jezgrom. U centralnim delovima grada i oko tvrđave ne postoji uređen parking prostor za turističke autobuse. Ako dolazite do Tvrđave, onda postoji šansa, da stanete preko puta restorana Gusar, ako nije pijačni dan, a vidi čudom, vikendom, kada ima najviše grupa su pijačni dani! Takođe postoji šansa da stanete isped samog ulaza u Stanbol kapiju, ali je to stajalište gradskih autobusa. Policija reaguje odmah, rešava takve probleme za 5 minuta. Javno, vandalsko divljanje po centru grada ne može da reši nikada, ali za autobuse koji dovode turiste u grad, da nešto vide, kupe, ostave pare ovde, su uvek revnosni i rade po zakonu. Pa gde onda? Iza tvrđave, na parking prostoru koji je predviđen za ljude koji rade na Mašinskom, Građevinskom ili Arhitektonskom fakultetu ili možda u srednjoj školi Nikola Tesla? Može, odatle do prve značajnije znamenitosti unutar tvrđave ima više od 1 km. I još nešto: kako je neko mogao da raščisti prostor od teniskih terena, prema tvrđavskom zidu i da tu postavi natpis privatni parking – naplata 100 din dnevno? Kome je to dato na korišćenje? I kako se to plaća? Jel može preko računa? Koja je firma? Bojim se da tu nema odgovora. Tako je i sa centrom grada. Postoje alternative, na Trgu Kralja Aleksandra, ali to sve pod uslovom da nema gradskih autobusa, da ima dovoljno mesta, što je svojevrsna lutrija. I tako u krug…..

Jedina dva lokaliteta koja mogu da se pohvale uređenim parking prostorima za turističke autobuse su Čegar i Bubanj. Ali tu dolazimo do drugog problema koji je ovde podjednako veliki kao i ovaj prvi o kojem sam do sada pisao, a to je ljudska briga i nemar. Za Čegar se to uistinu nikako ne može reći, on je jedini primer pravog, uređenog turističkog lokaliteta. Po tim kriterijumima, Bubanj je na samom dnu. Lokalitet koje je usko povezan sa logorom, koji govori o stradanju hiljadama i hiljadama ljudi u II Svetskom ratu, stoji u prostoru i vremenu pušten na milost i nemilost nesavesnim ljudima i grupama koje svoje umetničke i razaračke sklonosti i sposobnosti upravo ovde testiraju i ispoljavaju. Svaka politička epoha nosi svoje omiljene objekte iz prošlosti, pa se tako vremena kod nas drastično menjaju. Nekada uzor i ponos grada, Bubanj danas služi kao mesto za brz seks posle grada, deponiju smeća, idealnu lokaciju za pokazivanje sile na parternom mobilijaru, kao i mesto umetničih duša, koje vole da na velikim površinama provere kako bi njihovi grafiti izgledali. Ukratko – mesto za izbegavanje. Tužno i žalosno.

Treći veliki problem su javni toaleti i toaleti na lokalitetima. Ovi prvi do skoro uopšte nisu postojali. Sada postoje ukupno tri: jedan ispod tvrđavskog mosta (upotrebljiv samo na pešačkoj turi, autobus tu nema gde da stane), jedan iza Narodnog pozorišta (zar to još radi) i jedan, novi, koji je građen decenijama, a koji sada ponosno stoji na Trgu Kralja Aleksandra i do koga se može doći, ako nađete parking mesto za autobuse. Toalet u Tvrđavi nije u funkciji godinama, ne zna mu se sudbina, onaj jedan toalet ispred MAK benzinske pumpe više ne radi. Kako se snalazimo? Pa na svu sreću u gradu i na prilazima gradu niču lepo uređene benzinske pumpe koje pružaju neko rešenje. Toaleti na lokalitetima postoje, ali su u očajnom stanju. Najbolji je onaj na Ćele Kuli, na Medijani je u funkciji čučavac, kao i u logoru. Tople vode nigde nema.

Ovde ne mogu, a da ne spomenem čuveno radno vreme niškog Narodnog muzeja. Naime, Ćele Kula i arheološka sala u Nikole Pašića rade do 20h, svakog dana sem ponedeljkom, što je i normalno. Ali zato Logor i Medijana imaju čudna radna vremena. Radno vreme je radnim danima i subotom do 16h, a nedeljom do 14h, ponedeljkom ne rade.

Kada sam o ovome i ranije skretao pažnju nadležnima, kolektivni odgovor bi bio, dečko, ljudi nemaju hleba da jedu, a ti misliš o tamo nekim turistima i njihovim „problemima“. Taj odgovor ću opet da dobijem od većine njih, ali ne mogu, a da se ne zapitam, ako je Alfons De Martin još polovinom XIX veka prepoznao značaj i veličinu Ćele Kule rečima: …. neka (Srbi) čuvaju ovaj spomenik! On će učiti njihovu decu koliko vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući im koju su cenu, njihovi očevi za nju platili…. kada će to naši ljudi shvatiti!? I koliko će još vode Nišavom proteći….?

Nenad Rokvić
Turistički vodič