Intervju: Dalibor Doberšek, menadžer hotela

Dalibor Doberšek je menadžer prodaje u hotelu „Albo“ u Boru. Hotel Albo važi za jedan od najuspešnijih poslovnih hotela u Srbiji, a za takav imidž je, siguran sam, u mnogome zaslužan upravo Dalibor.

1. Kako si se zaposlio u hotelu, koliko ti je vremena trebalo da nakon fakulteta pronađeš posao i da li si radio još negde pre angažovanja u hotelu?

– Nakon diplomiranja sam se relativno brzo zaposlio. U tom trenutku u Boru nije bilo mnogo turizmologa, što je naravno išlo meni u prilog. Već se očekivalo da se zvanično otvori hotel ALBO***. Konkurisao sam, ubrzo sam pozvan na razgovor i primljen sam na poziciji recepcionera, kasnije šefa recepcije. Moji počeci rada u turizmu se vezuju za turističku agenturu gde sam se bavio klasičnom prodajom aranžmana i vođenjem ekskurzija. Vođenjem ekskurzija se i danas bavim, uglavnom za potrebe gostiju hotela, što me je i navelo da se dodatno edukujem i polažem državni ispit za turističkog vodiča.

2. Koliko ti je trebalo da se uklopiš u način rada hotela, i u kojoj meri su ti u tome koristila znanja sa fakulteta?

– U hotelu ALBO*** je bila malo specifična situacija. Budući da je hotel bio nov i tek otvoren, a osoblje i uprava uglavnom bez iskustva u hotelijerstvu, morali smo jako da se potrudimo da sami osmislimo sopstvene sisteme poslovanja. Nismo mogli ni da se obratimo nekome od kolega za savet jer smo bili jedini hotel u okolini. Jedino što smo mogli je da se oslonimo na sopstvena znanja. Ono što se učilo na fakultetu je svakako bilo korisno, ali ipak nedovoljno. Svaki hotel se trudi da ima svoje standarde i vrlo često tu morate da budete dosetljivi. To se na fakultetu jednostavno ne uči.

3. Na koji način si ti, svojom stručnošću, doprineo da hotel Albo bude danas prepoznatljiv kao uspešan poslovni hotel?

– Za prepoznatljivost hotela je ipak zaslužno više ljudi, slobodno bih rekao kompletno osoblje. Svako tačno zna šta je njegov posao. Hrana u restoranu hotela je izvrsna, konobari i recepci neri su jako ljubazni, higijena je na zavidnom nivou, a to su izuzetno bitni detalji zbog kojih je naš hotel na dobrom glasu. Pored toga, trudim se da sve štampane materijale za hotel sam dizajniram te tako hotel dobija neku vrstu ličnog pečata. U ovom delu Srbije, hotel ALBO*** je već pozicioniran kao uspešni poslovni hotel.

4. Koliko ti rad u hotelu, na tvojoj poziciji, daje mogućnosti da napreduješ i usavršavaš se?

– Jako mnogo. Iskustvo koje sam stekao u hotelu komunicirajući sa ljudima iz različitih oblasti, iz različitih kultura sa drugačijim navikama i principima je nešto što se ne može ni sa čim uporediti. Ova činjenica naprosto daje čoveku jednu širinu, a na vama je kako ćete je prihvatiti za sebe. Usavršavanje je proces koji stalno traje. Često samoinicijativno pokrećem razne projekte koji nemaju direktne veze sa hotelom, već uopšteno sa turizmom. Pripremajući te poslove konsultujem druge ljude iz različitih oblasti i na taj način mi je posao jako dinamičan i interesantan, a moja radna pozicija mi to sve dozvoljava ukoliko umem da dobro organizujem vreme. Dakle, mogućnosti za napredak i usavršavanje zavise isključivo od mene samog.

5. Šta je, po tebi, osnov za uspešno funkcionisanje hotela?

– Potpuno sam siguran da su to dobra organizacija i dobra komunikacija. Svaki problem se znatno lakše reši ukoliko su ova dva elementa ispoljena u poslovanju. To se i oseća npr. prilikom ugovaranja poslova, prilikom prijema gostiju, pa je i krajnji cilj – satisfakcija gostiju, daleko lakše ostvariva. Inače, hotel je uspešan kada se ispuni tzv. triglav interesa – kada su zadovoljni gosti, vlasnici i zaposleni. Sva tri elementa su podjednako važna i ukoliko nedostaje ili prednjači samo jedan, niste dovoljno uspešni. Jako je bitan pravilan balans. Generalno, to je posao menadžera u jednoj rečenici.

6. Navedi neku dobru i lošu stranu svog posla.

– Raditi u bilo kom sektoru koji ima veze sa turizmom podrazumeva da ste stalno predusretljivi, nasmejani i vedri. Nekada je to jako teško a razloga za to može da bude mnogo. Zamislite samo kako izgleda da ste 8h svakog dana nasmejani po službenoj dužnosti. Nimalo lako. Upravo iz ovog razloga se biraju ljudi koji prosto imaju takav karakter, vedar. Često treba ispuniti jako nerealne prohteve probirljivih gostiju, a desi se i da slušate kritike, naravno sve to uz osmeh na licu. Ipak, ukoliko ste po prirodi gostoljubivi uvidećete da je raditi u hotelu zapravo lep posao. Lično jako uživam u suretima sa ljudima od kojih mogu čuti nešto zanimljivo i korisno, a to je apsolutno svakodnevno.

7. Kako vidiš sebe u profesionalnom pogledu za 5 godina?

– Moje ambicije neprestano rastu. Verovatno ću iza sebe imati još projekata, a verujem da ću i ostvariti neke koji mi se već sada pojavljuju kao ideja. Ono što sam naučio u hotelijerstvu ću sigurno iskoristiti u budućim poslovima u turizmu. Takođe, nadam se da ću u tome imati više razumevanja i podrške od opštinskih vlasti. U svakom slučaju, siguran sam da ću sarađivati sa odličnim timom, jer se već sada pojavljuju sposobni turizmolozi koji među sobom imaju kvalitetnu saradnju.

8. Da li je teško pronaći dobre ugostiteljske radnike u Istočnoj Srbiji?

– Izuzetno teško. Zato morate sami da ih stvorite. To se najlakše radi tako što uzmete nekoga ko je apsolutno bez iskustva i naučite ga vašem stilu i manirima. Naravno da mora da ima neko školsko predznanje, da razume terminologiju. Sve ostalo se može naučiti.

9. Kada angažuješ nove radnike, na šta najviše obraćaš pažnju: obrazovanost, znanje, iskustvo, ličnost…?

– Neko bi verovatno rekao da je najbitnije da kandidat bude obrazovan i da ima iskustva. Mladi ljudi vrlo često imaju pogrešnu predstavu da su im sva vrata otvorena zato što su sedmi stepen, ili zato što imaju master, još ako imaju iskustva u nekom hotelu smatraju da su nepobedivi kandidati. Velika zabluda. Vrlo dobro znam da obrazovanje nije isto što i znanje, pa tako više volim da znam šta kandidati realno umeju, i još bitnije, kako su do tog znanja došli. Ukoliko su do onoga što znaju došli samoinicijativnošću, dugim, predanim i vrednim radom, znam da ih je na to naterala upravo njihova ličnost i to je druga osobina koju pokušavam da uočim u svakom od kandidata. Uvek ih pitam šta su njihova interesovanja pored sopstvene struke, i uglavnom čujem da nemaju interesovanja. Čovek koji nema veliko srce i veliku volju jednostavno ne može da radi dobro. Mislim da je to pravilo za bilo koji posao.

10. Imaš li neku poruku i savet za studente na turističko-ugostiteljskim smerovima, ili srednjoškolce koji planiraju da se usmere ka turizmu?

– Svakako im poručujem da moraju stalno raditi na samoedukaciji. U današnje vreme mogućnosti za tako nešto su neograničene, i samo od širine njihovog znanja, ali u pravom smislu te reči, zavisi i njihovo buduće angažovanje. I moraju biti jako strpljivi i istrajni. Svakako im mogu poručiti da ni jednog trenutka nisam zažalio što sam se posvetio turizmu, a oni koji me znaju tvrde da je to ipak zbog mog karaktera. Dakle, treba pogledati unutar sebe, biti iskren prema samom sebi i tek onda odlučiti šta će biti nečiji životni poziv. Ja svakako nisam pogrešio.