Već par nedelja gotovo svakodnevno odlazim u Brestovačku banju, iz poslovnih, ali i privatnih razloga. Svakog dana me sačeka isti prizor…
U banji je trenutno akcija prolećnog sređivanja i čišćenja. Brestovačka banja je poznata po svojim šumama, zbog kojih je ovde dolazio knez Miloš, a kasnije i Aleksandar Karađorđević. U pitanju su listopadne šume, pa je ovo vreme kada je potrebno očistiti opalo jesenje lišće, kako bi nova vegetacija došla do izražaja. Trenutno se to i radi u banji, između ostalog. Pored lišća tu su konzerve, flaše, kese,…, sve ono što ostane sneg skriva u toku zime.
Sve je to sasvim ok, to se mora počistiti. Problem nastaje sa odlaganjem tog materijala. Naime, sav taj materijal se ne odlaže na propisan način, već se od njega u banji prave manje gomile koje se zatim pale. Sve to tako izmešano (lišće, flaše, kese, papir,…) gori već danima, nedeljama, a banjom se širi dim izuzetno neprijatnog mirisa.
Iako ovo ne treba raditi, trudio sam se da nađem razumevanja, misleći da će za par dana završiti sa tim, ali ne… Danas mi je kap prelila čašu. Znam da je nekoliko puta reagovala komunalna inspekcija, i tada je vatra gašena, da bi odmah nakon njihovog odlaska, ona bila ponovo paljena.
Ne znam ko je odgovoran za ovo (da li oni koji čiste, ili oni koji treba da sakupljaju otpad ili neko treći) i ne želim u to previše da zalazim. Znam i da zbog komplikovanog imovinskog stanja u banji, i raznoraznih prepucavanja mnogo toga ne može da se reši. Ima toliko neuređenih i nerešenih stvari, koje su neophodne da bi banja zasijala svojim punim potencijalom, koji je ogroman! Ipak, postoje u Brestovačkoj banji i stvari kojima nije potrebno dodatno uređivanje. To je upravo ono što je i čini banjom – voda i vazduh. Dovoljno je samo ne narušavati to, ali nama izgleda ni to ne polazi za rukom…
Da se razumemo, ne želim ovim nikoga da prozivam, upirem prstima i slično. Možda bih trebao, ali neću. Želim samo da se prekine sa ovakvim ponašanjem, jer najviše trpe gosti banje, kojih, verovali ili ne – ima! Oni ne dolaze ovde zbog Srpske krune ili RTB kluba, oni dolaze zbog vazduha i vode. Pričao sam sa nekima od njih, ni oni ne mogu da se načude više toj vatri. Kažu da im je iz daleka izgledalo kao da se u banji na više mesta okreće ražanj, a onda su videli da, u stvari, gore lišće i flaše.
Mnogo je loših stvari, mada generalno gledam da ne kritikujem previše, ali ja sam Boranin. Volim i Bor i njegovu okolinu. Kao neko ko se bavi turizmom i po struci je turizmolog, zaista mi je teško da mirno posmatram neke stvari. Ovo i pišem iz razloga da bi se nešto popravilo, i dajem jedan konkretan primer, a da li će neko od nadležnih pročitati, to ne znam.
U banji se rade trenutno i neke lepe stvari, postavljaju se saksije i žardinjere sa cvećem, kreči se, čisti… Renovira se i turski „hamam“ koji je i knez Miloš koristio za kupanje.
Da li za ovo postoje dozvole, manje je možda bitno. Bitnije je da se ispoštuje arhitektonski stil ovog objekta, kao i njegova funkcija, a ne da se kao u slučaju Kneževog dvorca (zdanje pod zaštitiom države kao Spomenik kulture) naprave na drugom spratu apartmani za smeštaj, što je, po meni, nečuveno! Tako se ne vodi računa o kulturno-istorijskom nasleđu, niti se ono adekvatno turistički valorizuje.
Ako nešto ne možemo dodatno urediti, ne moramo bar da kvarimo ono što imamo.
Ukoliko želite da saznate više o ostalim banjama u Srbiji, pročitajte naš tekst Banje u Srbiji – gde se nalaze, lečenje i zanimljivosti .