Interesantno je kako često stremimo ka nekim udaljenim egzotičnim destinacijama, a da upravo tu, u našoj neposrednoj blizini, imamo odlične materijale za izradu kataloških fotografija.
Vrelo Mlave je od Beograda udaljeno 173 km, od Niša 180 km, a od Bora, odakle smo i mi krenuli oko 45 km. Dakle, idealna udaljenost za jednodnevnu posetu (ako krećete iz Bora), naročito u sunčanim majskim danima. Ovih 45 km mogu i da zavaraju, jer ovaj pravac obiluje krivinama pa se ne može voziti nešto brže. Ipak, to i nije tako loše s obzirom da ćete voziti kroz izuzetno prijatne pejzaže Crnog Vrha i Homolja, mada oni koji znaju da osete mučninu u vožnji možda se i neće baš nauživati po ovim krivinama :).
Baš kada su krivine počele polako da nam hodaju po nervima, spustili smo se sa homoljskih proplanaka u Žagubicu. Žagubica je mala opština, sa manje od 20.000 stanovnika i sa jednom od najmanjih gustina naseljenosti u Srbiji. Po ulasku u Žagubicu iz pravca Bora treba nastaviti samo pravo, i nakon prolaza kroz centar ovog mesta, skrenuti u ulicu levo. Ta ulica nosi naziv Vrelska ulica, i tu, na kraju te ulice, ispod severnih obronaka planine Beljanice izvire reka Mlava, u vidu vrela.
Gde se nalazi vrelo Mlave?
Vrelo je smešteno u prirodnom amfiteatru i ima prečnik oko 25 metara. Fascinantu lepotu celom pejzažu daje smaragdno zelena boja vode, koja je posledica okolne vegetacije i velike dubine. Naime, dubina vrela još uvek nije ispitana. Ronilačka ekipa je 2008. godine ispitivala vrelo. Stigli su do dubine od čak 72 m, a dalje nisu mogli usled jakog strujanja vode i male bezbednosti.
Trebalo bi, inače, napomenuti da voda u vrelima obično nije vrela :), već je dosta hladna, jer dolazi iz dubine koja je dovoljno velika da bi sprečila zagrevanje vode pod uticajem Sunca (odnosno od stena koje apsorbuju sunčevu toplotu), a opet i izuzetno mala da bi se ta voda zagrevala pod uticajem toplijih zemljinih slojeva u unutrašnjosti i izbijala na površinu kao termalna. Dakle, iako će vam možda voda delovati jako primamljivo, naročito u letnjim mesecima, nemojte se nepromišljeno bacati u nju ;).
Ono što ćete vrlo brzo primetiti kada se približite vodi je da se u njoj nalazi popriličan broj riba (uglavnom pastrmke). Dečici možete dati komadiće hleba koje će bacati sa mostića i njihova zabava je zagarantovana ;). Nekih stotinak metara nizvodno od vrela, nalaze se i ribnjaci pastrmke. Upravo ta pastrmka će vam biti spremljena u restoranu motela koji se nalazi u neposrednoj blizini vrela.
Ne znam kako je ostalim danima, ali tog dana je taj restoran zaista lepo radio. Trebalo bi pomenuti da je bio vikend i izuzetno prijatan majski dan. Veliki broj ljudi i prijatna atmosfera. Jedan sto pored reke bio je naše sledeće odredište :).
Iskustvo koje nosimo je takvo da ručak u ovom restoranu preporučujemo. Konobari su svakog minuta prolazili noseći naručena jela. Uglavnom je to bila pastrmka, ali i karađorđeva šnicla, koja je verovatno ovde poznata kao specijalitet. Mi smo se odlučili za pastrmku. Pa mislim, ipak je ribnjak na par metara, a ne Karađorđe :D.
Posle palačinki (koje dobijaju prelaznu ocenu) i kafe krenuli smo u kraću šetnju okolinom. Čitavo okruženje ovog spomenika prirode je lepo uređeno – od korektno urađenih informativno-edukativnih markera, pa do ograde, mostića, klupica, manjeg parking prostora, uređenog rečnog korita… Ovome dodajemo i kraću stazu za šetnju koja počinje iznad motela, i koja predstavlja odličan izbor ukoliko želite da izbegnete tzv. „horizontalu” posle ručka ;).
Ukoliko planirate višednevno putovanje, u svoj itinerer možete ubaciti i Krupajsko vrelo ili vodopad Veliki Buk, sa jedne, odnosno Borsko jezero, Samar prerast ili Brestovačku banju, sa druge strane.
Što se naše posete tiče, ona je nakon šetnje završena. Krenuli smo nazad ka Boru, izuzetno zadovoljni provedenim danom na vrelu Mlave. Ne morate uvek stremiti ka nekim udaljenim destinacijama i tajnovitim mestima, jer se takva mesta nekad nalaze upravo tu, iza ćoška.
Putopis je originalno postavljen na portalu Discover south-east Serbia.