Upoznajte Zemlju na kojoj živite, zajedno sa više od 7 milijardi stanovnika, zahvaljujući tektonskim pločama bez kojih bi se Zemlja pregrejala i život na njoj ne bi bio moguć. Da, ona je jedina planeta Sunčevog sistema koja ih ima, zajedno sa svim pogodnim uslovima za život – vodom, vazduhom, plodnom zemljom, idealnom udaljenošću od Sunca, zvezde koja nam je život i udahnula.
Dok spavamo, mi ne mirujemo, već se okrećemo ka Suncu, ka svetlosti, ka novom jutru, novom danu.
I da, samo da znate, dan ne traje 24h, već 23h, 56 min i 4 sekunde, koliko je tačno potrebno Zemlji da se okrene oko svoje ose. Dan je zaista kratak.
Ova ogromna lopta, blagorodno nebesko telo među 300 000 drugih u Sunčevom sistemu, postoji oko 5 milijardi godina, menja se skoro svakodnevno, usled unutrašnjih i spoljašnjih sila, ali i usled čovekovog uticaja, koji je nekad razorniji od prethodno navedenih .
Do sada je na njoj živelo 106 milijardi ljudi; svakoga dana na njoj rodi se oko 200 000 beba, a svake 2 sekunde preminu 2 osobe.
Koliko je život na njoj raznolik, koliko su živa bića poprimila različitih oblika, usled različitih prirodnih uslova, pokazuje činjenica da je na njoj identifikovano samo 14% svih vrsta. Dinosaurusi su na njoj mogli živeti samo zato što je u doba Jure bilo ogromnih količina kiseonika u atmosferi, pa su reptili mogli toliko porasti.
Usled nepovoljnog uticaja čoveka na životnu sredinu i promena uopšte tokom vremena, samo u narednih 300 godina bi moglo doći do istrebljenja 75% poznatih životinjskih vrsta od kojih su već danas mnoge retke i ugrožene. Ipak, u okeanima postoji čitav novi svet, skoro milion vrsta od kojih nam je poznata tek trećina, iako svake godine opišemo preko 2000 novih morskih stvorenja.
Vodena površina poseban je fenomen i priča. Zauzima 99% prostora za život na Zemlji, a u okeanima se odvija 90% vulkanske aktivnosti. Ironije li.
Napadi ajkula su medijski izuzetno eksponirani, a one mnogo više stradaju od nas samih. Ajkule odnesu život 8-12 osoba godišnje. Ljudi ulove preko 100 miliona ajkula tokom samo jedne godine zbog njihovih peraja. To se ne važi…
Najdublji deo okeana iznosi 10.9 kilometara i naziva se rovom Mariana, pa Mont Everest više nije tako nedostižan. Nedostižno je srce Zemlje, njeno jezgro. Sa porastom dubine raste pritisak i temperatura, sve do 5500 C, jezgra planete, koje je užareno skoro kao Sunce. I baš tu se krije najveća količina zlata – dovoljna da se cela pokrije zlatnim plaštom debljine 46 centimetara.
Šta se sve krije ispod tla po kom gazimo? Retki metali koji tamo dole i nisu tako retki kao nama, na primer, Lutecijum, koji je u Zemljinoj kori uobičajeniji od zlata. Kristal težak 55 tona pronađen je u jednom rudniku u Meksiku. Ispod reke Amazon, treće po veličini na svetu (kao da to nije dovoljno), nalazi se reka Rio Hamza, na pojedinim mestima širine i do 400 km.
Do istog tog Amazona vetar svake godine donese čak 40 miliona tona peska i prašine iz Sahare, njegove sušte suprotnosti.
Suprotnosti su nevažne, suprotnosti se privlače. Vetrovima su povezane. Ništa na Zemlji ne miruje, sve teče, sve se menja. Voda, reljef, klima, temperatura, živi svet.
Kontinenti koje naseljavamo ne miruju. Svake godine pomere se za 2 centimetra.
Na sedam kontinenata broj stanovnika svake godine se poveća za preko 70 miliona, godišnji priraštaj je 20%, tako da će se na pojedinim delovima planete javiti prenaseljenost… Drugi će ostati pusti, usled nepovoljnih prirodnih uslova kojima se teško prilagođavamo.
U Libiji je 1922. godine izmerena najviša temperatura na površini Zemlje ikada, 57.8 C.
Na Anktartiku je 1983. godine izmerena još fascinantnija temperatura od -89.2 C. Najniža ikada zabeležena.
Antarktik je poseban i po svojoj količini leda, jednakoj količini vode u Atlantskom okeanu. Zamislite da se otopi! U njegovom najsuvljem delu nijedna kap vode nije pala već 2 miliona godina.
A u nekom drugom delu planete, u Turkmenistanu tačnije, postoje Vrata Pakla, rupa koja je puna gasa i neprestano gori već 40 godina. Pakao nije religijska stvar.
Oko Zemlje postoji posebno fascinantan svet. Sunčev sistem, naša galaksija. Stalno je želimo zamisliti, osvojiti, pokoriti, naseliti. Već smo se čvrsto tamo nastanili, sa izgradnjom Međunarodne svemirske stanice, koja je najskuplji objekat čija se vrednost procenjuje na 150 milijardi USD. Od 1957. godine i lansiranja Sputnjika u svemir, čovek je napravio 38 000 objekata koji kruže oko Zemlje i budno je vrebaju.
Većinom su u pitanju danas neaktivni sateliti, od kojih je svega 5% aktivno. Ipak, bez adekvatne opreme, možemo provesti svega 2 minuta u svemiru, zbog Sunčeve radijacije, ekstremnih temperatura i nedostatka kiseonika.
Najotpornije poznato stvorenje može izdržati čak 10 dana u kosmosu i zove se Tardigrade, nama poznatiji kao sporohodač ili vodeni medvedić. On toliko može da uspori svoj metabolizam u ekstremnim uslovima da mirno podnese krizu sve dok uslovi za život ponovo ne budu povoljni.
Kineski zid ne vidi se iz svemira. Vidi se ogromno zagađenje vazduha, usled prenaseljenosti i velike koncentracije stanovništva na jednom mestu. Čovek sam sebe ugrožava. Od ukupne količine vode na Zemlji, samo 1,9% je sveža voda za piće. Mi ipak ne čuvamo vodu onako kako bi trebalo.
Utešno je što se bar ozonska rupa sužava (2012. bila je najmanja u poslednjih 10 godina), iako se mi širimo i širimo zagađenja sa sobom. 90% smeća u okeanima čini plastika, koju sigurno ne proizvode morska stvorenja.
Ipak, svemir nam svakog dana šalje komadić iz svog beskraja, tvrdi NASA. 100 tona meteorita, uglavnom fragmenata svemirske prašine i otpada, svakoga dana uđe u Zemljinu atmosferu.
Meteorska kiša Perseidi, koja se za nas prospe negde između jula i avgusta svake godine, između ponoći i zore, jedan je od najlepših prizora na vedrom letnjem nebu, posebno ako se posmatra sa uzvišenja izvan grada, daleko od veštačkih svetlosti.
Mnogo je magičnih činjenica, momenata, na dragoj nam planeti. Samo treba da ih otkrijemo, jer naša radoznalost nema granica, mada i u mnogim drugim stvarima ne znamo za granice… Našom nebrigom planeta je dovedena u visok stepen zagađenosti, o čemu se mnogo više mora voditi računa, da bi se sprečila potpuna katastrofa kao što je uništenje civilizacije.
Dovoljno velika da za svakog od nas bude mesta, bez ugrožavanja uslova za život i ograničenje mogućnosti budućim generacijama, planeta Zemlja pruža nam jedinstvo raznolikosti. Neverovatna, fascinantna, od Arktika do Antarktika, od Amerike do Azije i između… U svakoj državi od 193 nezavisne jos 31 politički zavisne kojima je dom. Jedan dom za sve nas.
A ipak, ne poznajemo je u celini. Zato i imamo potrebu da putujemo, da istražujemo, da je otkrivamo.
A ustvari…
Treba samo da otkrijemo kako da joj pomognemo i kako da je sačuvamo od nas samih, pre svega. Za nas i buduća pokolenja koja dolaze.
Onda ćemo imati svo vreme sveta da obiđemo svet.