„The best way to predict the future is to create it!“
Peter Drucker
Turističko tržište jedno je od najnestabilnijih. Toliko puno stvari može poremetiti uspostavljene turističke tokove, trendove, saznanja. Ugostiteljstvo ne zavisi isključivo od turizma, ali budimo realni – ugostiteljstvo u retkim slučajevima može opstajati bez pratećeg turističkog razvoja. Poznato je da od ukupne turističke potrošnje na ugostiteljstvo (smeštaj, ishrana i piće) odlazi 60-65%.
Na mnoge faktore koji utiču na turbulentno turističko tržište ne možemo uticati, ali naravno da postoje i one stvari koje zavise samo od nas. U uslovima sve jače konkurencije, pravi je luksuz prepuštati slučaju ono što samo od nas zavisi. Tu pre svega mislim na stalno kontinuirano obrazovanje, edukaciju i učenje. Uvek možete naučiti nešto novo, ukoliko želite. Ukoliko ne radimo na tome da budemo bolji, ostajemo isti, a vremenom će nas mnogi prestići. Unapređujući sebe, unapredićemo i organizaciju u kojoj radimo. Kažu da danas nije dovoljno biti samo aktivan, već proaktivan.
Jednom prilikom su u vozu gospodina Vriglija (vlasnika kompanije Wrigleys) pitali zašto toliko reklamira svoje žvake, kada ionako skoro ceo svet žvaće Orbit, odgovorio je: Recite mi da li znate koliko brzo ide ovaj voz? – Pa oko 75 mph. – Šta mislite da bi se desilo ako bismo isključili pogon?
I kada mislite da ne možete više napredovati, morate ići dalje, jer će vas u suprotnom neki novi konkurenti pregaziti. Zamislite da u narednih nekoliko godina ne vidite reklamu za Orbit, a da istovremeno budete obasipani promocijom nekih drugih žvaka. Da li bi i dalje većina konzumirala Orbit? Isti je slučaj i sa kompanijom Coca-cola, koja čak 90% svoje dobiti ulaže u marketing.
Kada stičete nova znanja, vrlo je verovatnije da će se javiti i nove ideje. Ideje su jako dobre, jer ideje pokreću svet. Ipak, na idejama se mora raditi, kako bi ta ideja eventualno prerasla u nešto što bismo mogli nazvati inovacijom.
Savremeni uslovi poslovanja u ugostiteljstvu zahtevaju da svaka ugostiteljsko poslovna jedinica stalno razvija i podiže kvalitet svojih proizvoda i usluga.
Poboljšanje uslužnog procesa uslovljava, pre svega, njegovu idustrijalizaciju, tj. uvođenje tehnoloških inovacija, ali isto tako i potrebu uvođenja društvenih inovacija.
Inovacije ne moraju, dakle, uvek biti isključivo tehničko-tehnološkog karaktera (novi rezervacioni sistem, aplikacija za mobilne telefone, uvođenje zelene energije,…). Naprotiv, itekako su značajne i inovacije društvenog karaktera: obrazovanje zaposlenih, motivacija zaposlenih, nagrađivanje zaposlenih.
Inovacija može biti neka nova ideja o stimulisanju zaposlenih. Jedan od primera su insentivi (Incentives), odnosno podsticajna putovanja na koja se šalju zaposleni koji su ostvarili zapažene rezultate. Ta putovanja predstavljaju nagradu za dobar posao, ali i podsticaj da se bude još bolji po povratku. Insentivi su se u jednom trenutku pojavili kao društvena inovacija. Sada više nisu nešto novo, barem u razvijenijim zemljama, ali se u okviru ovih putovanja rađaju neke nove ideje, kao što npr „team building” koji se sastoji iz niza igara i zadataka, a ima za cilj da ojača timski duh zaposlenih koji su poslati na insentive. Neretko kompanije šalju na ovakva putovanja zaposlene koji nisu u dobrim međusobnim odnosima zbog čega trpi šira organizacija i njen uspeh. Aktivnosti i zadaci u kojima učestvuju su takvi da zahtevaju usku saradnju inače neće uspeti u njihovom rešavanju, što kompanije mogu i da kazne.
Da se vratimo na središte priče :). U literaturi, ali i u praksi postoji nešto što se naziva proces inovacije. Inovacije bi trebale da prođu kroz tri faze:
1. Početna ideja ili invencija. Ideja je osnov i početni zamajac svake inovacije.
2. Ukoliko ideja ne ostane samo to, ako se krene sa njenom realizacijom i sve to i ostvari, tada invencija prelazi u inovaciju. Inovacija bi trebalo da reši neke postojeće probleme, da olakša ili poboljša neke stvari, tj da bude korisna. Ukoliko napravite nešto što nikome ne koristi to se baš i ne može nazivati inovacijom.
3. Kada (i ako) inovacija postane opšte prihvaćena i korišćena, kada se javlja u više oblika, od različitih proizvođača, tada govorimo o difuziji. To je vreme kada je početna ideja, odnosno invencija, preko inovacije, našla svoju potpunu masovnu primenu, i kada više ne predstavlja ništa novo… Invencija, inovacija i difuzija sačinjavaju pomenuti proces inovacije.
Cilj svakog inovatora je da početnu ideju što lakše i brže sprovede u inovaciju, a da zatim što je moguće više odloži njen prelazak u difuziju. U tom periodu su zarada i dobitak od inovacije najveći. Kada inovacija pređe u difuziju tu se javlja više proizvođača, a inovator sve teže može dokazati svoja prava. Imamo najsvežiji primer u IT industriji, gde Apple i Samsung vode spor. Dok se oni sude oko iPhone-a 5, nešto slično izbacuje i Nokia, i to tako ide…
Svaka ugostiteljsko-poslovna jedinica će se lakše odlučiti na inovaciju ako oceni da su ugostiteljski potrošači spremni da je prihvate. Otuda postoji veliki rizik kod svake inovacije. Razlika je samo u stepenu rizika i stepenu sposobnosti ugostitelja da preuzme taj rizik.
U osnovi, svaka inovacija treba da vodi:
1. poboljšanoj ekonomiji rada, i/ili
2. zadovoljenju potrošača novim ugostiteljskim proizvodima i uslugama.
Da li ste proaktivni i inovativni? 🙂