Siromašne četvrti velikih gradova, naselja od kartonskih kutija i ljudi koji sakupljaju hranu na deponijama sve više postaju turističke atrkacije jedne nove i diskutabilne vrste turizma.
Turizam siromaštva ili turizam bede na našim prostorima još uvek nije poznat u praksi, a ni u teoriji. Međutim u inostranstvu, a naročito u Aziji, Južnoj Amerci i Africi, ovaj vid turističkih kretanja je uveliko prisutan. Termini koji se koriste su slum tourism, poverty tourism, poor tourism.
Ovakve ture organizuju turističke agencije i potpuno su legalne. Postoje i specijalizovane turističke agencije isključivo za turizam siromaštva i najviše ih ima u Indiji i Brazilu. Turizam bede postaje sve veći biznis…
I do pre 10-ak godina postojale su slične ture, ali je čuveni film Slumdog millionaire sve promenio i doneo novu dimenziju ovoj vrsti turizma. Interesovanje turista da upoznaju kartonska naselja u Indiji ali i drugim zemljama postalo je sve veće. Naravno, postavlja se jako bitno pitanje:
Koliko je ovakva vrsta turizma etički ispravna? Da li su motivi turista sebični ili oni putuju sa dobrim namerama?
Za i protiv…
Svetska turistička javnost je poprilično podeljena kada su ove ture u pitanju. Oni koji osporavaju turizam siromaštva navode da je to vrlo neetički odnos prema profesiji i sramotno prema ljudima koji žive u tim naseljima.
Turisti dolaze i jednostavno fotografišu ljude koji se bore u đubretu da bi preživeli svoje svakodnevnice. Kritičarima to poprilično liči na safari u Africi, samo što su turistima sada dosadile životinje pa žele da fotografišu ljude koji se muče i žive nalik životinjama.
Kritikuju se i sami turisti koji učestvuju u takvim turama, jer time otkrivaju svoj egocentrizam i hrane sujetu. Naime, mnogi psiholozi ističu da ljudi vole takva turistička iskustva jer se time mogu uveriti da postoje ljudi koji imaju mnogo veće probleme od njih ali i da bi se osećali uzvišeno upoređujući se sa ljudima koji žive u kartonskim gradovima.
Sa druge strane, turisti koji su imali ovakva iskustva a naročito agencije koje organizuju ovakva putovanja ističu dobre strane turizma bede i siromaštva.
Agencije koje organizju slum tourism putovanja sarađuju sa lokalnim gradskim vlastima. Kako bi dobile dozvolu za realizaciju ovakvih aranžmana agencije deo provizije ostavljaju lokalnoj kasi koja je, bar formalno, namenjena upravo tim najsiromašnijim gradskim četvrtima.
U nekim gradovima u kartonskim naseljima živi čak polovina populacije i ona se nalaze na 15-ak minuta od uobičajenih turističkih atrakcija, pa turisti žele da vide i taj deo grada, jer će tako zaista upoznati realno stanje, a ne samo delove grada koji su našminkani za turiste.
Dalje, agencije navode kako turisti fotografisanjem ovakvih naselja i postavljanjem tog materijala i njihovih utisaka online, u stvari, podižu svest o problemima u kojima ljudi u tim naseljima žive. Da nije tih turista, danas većina svetske populacije ne bi ni znala da postoje. Po njima, ukazivanje na problem je prvi korak ka njegovom rešavanju.
Slažem se da treba ukazati što više na probleme i uslove života koji nisu dostojni čoveka 21. veka, ali nisam baš ni siguran da su turističke ture pravi način za to…
3 komentara
Zasto da ne? Malo treba izaci iz klisea i stalno pronalaziti nesto novo. Kao sto mogu biti razlicitih zanrova filmovi, muzika,knjige, arhitektura… tako u turizam eto ima neobicne vidove, ekscentricne. Svaka roba ima kupca pa bi mozda i na tlu srbije moglo poraditi na originalnim i neobicnim ponudama. Razmislimo o tome i zasucimo rukave! Akcija!
I osnujmo vec jednom novo udruzenje turizmologa Srbije, zaista strukovno!
Mislim da je u ozbiljnoj turističkoj privredi sve dozvoljeno, naročito obzirom da savremeni turizam može da ima onoliko niša koliko mu se odgovorno pristupi. Pored izuzetno značajne ekonomske dimenzije, turizam ima i socijalnu i ekonomsku, koje sa dobrim pristupom ne moraju biti u koliziji.
socijalnu i ekološku*