Budva i Boka Kotorska u oktobru

Prvog oktobarskog vikenda sam još jednom uživao u jutarnjoj kafi sa pogledom na Jadran i po prvi put obišao čuvenu Boku Kotorsku.

Pogled sa terase hotela Maestral

Sve što je lepo kratko traje, a ovaj vikend je čini mi se bio jedan od najkraćih. Povod mog odlaska do crnogorskog primorja bila je Infofest konferencija na kojoj sam bio jedan od predavača, tj. učesnik panela o digitalnim medijima u turizmu. Poziv sam dobio od Nacionalne turističke organizacije Crne Gore i Ministarstva turizma i održivog razvoja Crne Gore.

Panel o digitalnim medijima u turizmu

Panel o digitalnim medijima u turizmu

Pomenutom panelu nažalost nije prisustvovalo mnogo ljudi ali je diskusija bila odlična, a meni je bila čast da sedim sa ostalim panelistima. Retko se dešava da slušam druge ljude kako pričaju o marketingu u turizmu i da mi to zvuči kao da slušam sebe i svoja razmišljanja, kao što je to sada bio slučaj.

Konferencija se održavala u hotelu Maestral, u Miločeru, nedaleko od Budve, u koje smo i mi bili smešteni (prijatelj i ja). U pitanju je jedan od luksuznijih hotela na crnogorskom delu Jadrana, usluga je odlična, osoblje ljubazno.

Mala zamerka je što od recepcije do sobe morate proći kroz lavirint i često ćete se gubiti prvog dana, iako je sve dosta lepo obeleženo. Gosti hotela su uglavnom straci, a učinilo mi se da najviše ima Italijana, ili je bar tako u oktobru.

Detalj iz sobe u hotelu Maestral

Spoljašnji bazen hotela Maestral

Obaveze na konferenciji su završene u petak uveče, što je značilo da imamo slobodan vikend pred nama. Petak veče smo iskoristili za odlazak do Budve i večeru u starom delu grada. Umor od desetočasovne vožnje do Crne Gore (nisam se nikako uklapao u red letenja) u kombinaciji sa par piva je učinio svoje – krevet nam je bio mnogo privlačniji od bilo kakvog kluba i izlaska.

Subota je osvanula nekako siva i dosadna. Plan je da obilazimo Boku Kotorsku. Nakon doručka se pojavljuje nešto sunca, da bi već do 10h bilo izuzetno sunčano, kada smo pili drugu jutarnju kafu u Budvi, nakon što smo, ovog puta po danu, ponovo obišli stari grad ovog letovališta.

Budva, Stari grad

Budva, Stari grad

Budva, Stari grad

Kada mi je neko do sada pominjao Kotor prva asocijacija je bila spot za pesmu „Kotor“ grupe Galija, koji je bio aktuelan na tv-u kada sam bio 5. ili 6. razred osnovne škole. Bilo je krajnje vreme da u glavu ubacim neke nove asocijacije na ovaj prelepi grad…

Kotor

Kotor me je oduševio. Stara mediteranska luka, i Stari grad su me odmah podsetili na glavni grad ostrva Krf, koji sam posetio par meseci ranije. To i ne čudi, jer su za arhitekturu i izgled oba grada odgovorni Mlečani, koji su gotovo 400 godina vladali Kotorom.

Kotor, Stari grad

Kotor, Stari grad

Kotor, Stari grad

Kotor je kao otvoreni muzej. Svaki kamen starog grada deluje nekako značajno, sa istorijskom težinom. Čisto je, mirno i prijatno, iako ima dosta turista. Turisti su stranci (Amerikanci, Nemci, Kinezi, Rusi…), koji u Kotor navraćaju sa velikih kruzera i zadržavaju se svega samo nekoliko sati.

Zato Kotor, iako je prepun turista u toku dana, zapravo ne ostvaruje prevelike finansijske efekte od turizma, jer je broj samih noćenja veoma mali. 

Kotor, Stari grad

Kotor, crkva Sv. Nikole

Kotor, crkva Sv. Nikole

U Kotoru je dosta da samo uz pivo sedite, posmatrate dešavanja oko sebe i upijate tu prijatnu atmosferu. Teška srca ostavljamo Kotor, ali čeka nas ostatak Boke…

Vožnja obalom duž Boke Kotorske je svojevrstan doživljaj. Gde god je pogodno mesto treba stati, napraviti par fotografija ili samo uživati u pogledu na zaliv koji još nazivaju južnim fjordom Evrope.

Boka Kotorska, negde između Kotora i Perasta

Perast, Boka Kotorska

Uživanje… Perast, Boka Kotorska

Moja malenkost u Perastu :), u pozadini dva čuvena ostrvceta – Gospa od škrpjela i Sv. Đorđe

Na kratko svraćamo u Perast i nastavljamo ka Herceg Novom. Prolazimo kroz Zeleniku, mesto u kojem sam kao mali, bio 10 dana sa učiteljem i drugarima iz odeljenja. Vozim što sporije, upinjem se da se prisetim što više… Eh, te uspomene na detinjstvo…

Prvi put i u Heceg Novom. Zaštitni znak ovog mesta pored prelepog mora, odlične hrane i tvrđave, moraju biti i stepenice :). Baš ih ima previše :). I Herceg Novi ima svoj stari deo, koji je izuzetno lep, ali je sada bio prilično pust pa se nismo previše zadržavali a i prazan stomak više nije imao strpljenja.

Herceg Novi

Satelitska kvari fotografiju…

Kada ste pored mora uvek jedite ribu, i uvek tražite svežu! U Novom smo nekoliko puta videli kako se ribari vraćaju i donose svež ulov u restorane. Izabrali smo konobu “Škver”, pored samog mora i na preporuku konobara se odlučili za svežeg brancina. Brancin je 47 eura kilogram, a naš je težio nešto manje od 700 grama.

Filetirani brancin – odličan!

Ovde se riba ne jede samo da bi se napunio stomak. Ovako dobra hrana zaslužuje malo više poštovanja i određene rituale pri posluživanju, kao što je filetiranje ribe pred gostima:

Nakon dobre hrane preostaje samo da uz čašu crnogorskog belog vina i laganim tonovima gitare koji dolaze sa zvučnika uživate u pogledu na Boku i čamce koji se njišu na površini mora. Lepo kaže moj drug – kada će već jednom neko otvoriti restoran u kome se pored stola nalazi i krevet, za odmor posle ručka :).

Zen momenat…

Zbog visokih planina u Boki brzo zalazi sunce. Vraćamo se u Miločer i posle odmora idemo opet do Budve, jer smo čuli da se održavaju Dani širuna (vrsta ribe) i da će biti mnogo ljudi u gradu.

Budva je te večeri bila u dimu, svuda se pekao širun na roštilju i delio besplatno posetiocima. Bilo je tu previše gužve pa smo odlučili da ipak večeramo u nekom od restorana. Nailazimo na restoran “Fish Bar” koji preporučujem. Cene jesu malo više ali je hrana izuzetna, fantastičan je ambijent i nalazi se pored mora i šetališta.

Pogled iz restorana na pristanište i Stari grad

Ne dešava se često da za predjelo umesto kačkavalja, šunke i pečenice imate dagnje i škampe. Nakon toga smo prešli na lignje na žaru punjene gaborima – odlične su i obavezno probajte. I ništa bez domaćeg belog vina…

Veče mi miriše na rakove i školjke… 🙂

Zahvaljujem još jednom Ministarstvu turizma i održivog razvoja Crne Gore na pozivu i gostoprimstvu. Povratna avionska karta Beograd – Tivat košta negde oko 100 eura. Priuštite sebi jedan ovakav vikend, jer će vam boravak na moru prijati i u oktobru.