Kada sam bio na prvoj-drugoj godini fakulteta imao sam običaj da zamišljam svoj život u budućnosti onako baš idilično :). U toj lepoj projektovanoj budućnosti Azurna obala je bila odredište u kome ću živeti do negde 40-te, kao baš kul mesto za taj period života, a onda bih, kasnije, prešao u nešto mirniju i predivnu Provansu da čuvam decu i unuke :D.
Naravno, kako su godine prolazile, video sam da od tih mojih želja neće biti ništa :), pa tako danas ovaj tekst ne pišem iz Monaka, nego iz Bora :). Ipak, to ne znači da ne mogu otići na nekih nedelju dana do Azurne obale i Provanse i da za tih sedam dana proživim svoj idealno zamišljeni život.
Sve što je potrebno jeste da uplatim aranžman u nekoj turističkoj agenciji, a koji danas mogu biti veoma pristupačni. Sjajna ponuda dolazi iz agencije Falcon tours, po kojoj možete obići Azurnu obalu i Provansu za svega 315 eura, sa celokupnom organizacijom, u trajanju od 7 dana. S obzirom da je polazak zakazan za 23. jun, ovo je izuzetno povoljna cena, jer su u tom periodu Provansa i Azurna obala najatraktivnije i najlepše.
Izdvojiću nekoliko mesta koja su meni najinteresantnija. Inače, pisanje ovog članka je pomogla upravo agencija Falcon tours.
Monako
Počeću sa meni najomiljenijim Monakom. Monako je jedna od najmanjih država na svetu, ali i grad-država sa najvećim procentom milionera koji žive u njoj. Nazivaju ga još i „poreski raj“, što je i osnovni razlog zbog kojeg milioneri iz čitavog sveta dolaze i prijavljuju svoje stalno mesto boravka baš u ovoj zemlji.
Mene je oduvek privlačila ta čitava priča Monaka, legenda i razvoj ovog mesta. Kneževinom Monako vlada poznata dinastija Grimaldi, i to još od 1295. godine! U prošlosti je ovoj, ionako maloj državi, Francuska oduzela delove teritorije, tako da se država svela bukvalno samo na grad Monako.
Tada su vladari dinastije Grimaldi doneli presudnu odluku. Odlučili su da Monako učine najomiljenijim mestom za svetski džet set. U Monaku je osnovan jedan od prvih kazina u svetu – Monte Karlo kazino, koji se i danas ubraja u najčuvenije na svetu. Izgrađena je marina za pristanak najlukznijih jahti, a u Monako je doveden i najveći karavan na svetu – Formula 1.
Velika nagrada Monaka je jedina trka Formule 1 koja se ne vozi na F1 stazi, nego po gradskim ulicama. Gledaoci se ne nalaze na tribinama, već na prozorima, balkonima i terasama svojih stanova i vila. U vreme trke gotovo je nemoguće naći stan čiji prozor ili terasa gledaju na „stazu“, a najpopularniji su oni kod najoštrije krivine. Cena kvadrata u Monaku je, za naše pojmove, neverovatno visoka.
Sve je podređeno zabavi milionera, a jedan od omiljenih sportova bogatih je tenis, pa ne treba da čudi što se jedan od najpopularnijih turnira iz Masters serije igra u Monaku. Turnir je poznat po tome što se njime započinje sezona na šljaci, ali i zato što je izuzetno prestižan. Publika istovremeno ima pogled i na teniski teren, ali i prelepo Sredozemno more.
Kad sam kod sporta tu je i nezaobilazni Stade Luis II, stadion na kojem svoje protivnike dočekuje fudbalski klub Monako, a čuven je i po tome što se na njemu uvek tradicionalno igra utakmica Superkupa Evrope.
U Monaku se nalazi i Okeanografski muzej koji ima možda i najbogatiju ponudu eksponata ove vrste u svetu. Tu su i brojne znamenite građevine, vrtovi, tvrđava,… U Monaku se održava i najpoznatije takmičenje „vatrometaša“. Jednom godišnje, pri samom početku letnje noći, nebo iznad Monaka postaje arena za najveće svetske stručnjake u pravljenju vatrometa. Možete li zamisliti kako to izgleda?
Nica
Nica je lučki grad, smešten nedaleko od italijanske granice, između Kana i Monaka. Ima oko 350.000 stanovnika. Za prelepu Nicu se može reći da je glavni grad Azurne obale.
Nicu sačinjavaju tri različite celine po fizionomiji, a donekle i po funkcijama. To su: stari deo grada, Simez (staro rimsko regionalno središte) i novi deo grada.
Stari deo grada se odlikuje relativno uskim, mestimično krivudavim ulicama i ostalim odlikama mediteranskih gradova (visokim kućama sagrađenim uglavnom od kamena sa karakterističnim drvenim kapcima na prozorima).
Novi deo grada se prostire pored obale, odnosno duž jednog širokog i ovalnog zaliva. Njegovu najupadljiviju odliku predstavljaju široke avenije dekorisane zelenim palmama, raznovrsnim cviećem i travnjacima. Najprivlačnija od svih je nadaleko čuveno „Englesko šetalište“ na kome su redom poređani najelitniji hoteli i luksuzne vile. Ova divna ulica pruža se čitavih 5 km duž zaliva.
Sve ostale ulice međusobno su paralelne, široke i gotovo sasvim prave, sa znatno novijim, udobnim kućama. Ova četvrt prošarana je mnogim vrtovima i divnim parkovima. Ima veliki broj cvećara i prodavnica sa suvenirima. Nica je poznata i po festivalu cveća, koji se svake godine održava u njoj.
Na faksu smo učili da Nica, sa aspekta prostorno-turističkog razvoja ima nešto većih problema. Grad, zbog brdovitog obalskog zaleđa ne može da se širi zonski, već samo isključivo linearno, što ima za posledicu veliku izduženost Nice. Eto, ako nekog zanima turizmologija, može da posmatra grad i iz tog ugla.
Nica poseduje i svoj Côte d’Azur aerodrom, koji se nalazi na samoj obali Sredozemnog mora, koje u ovom delu ima neverovatno lepu, plavo tirkiznu boju vode, po čemu je i čitava regija dobila naziv Azurna obala. Mogu samo zamisliti kako je veličanstven prizor prilikom sletanja na ovaj aerodrom.
Upravo zbog svog linearnog širenja, nekako je sve izvesnije da će se Nica u budućnosti spojiti sa Kanom.
Kan
Sve do 19. veka Kan je bio ribarsko selo. U 19. veku francuski i strani bigataši sagradili su ovde vikendice, tako da je ovo i danas mesto sastajanja bogatih. Ovo je više-manje priča gotovo svakog mesta na francuskoj sredozemnoj obali.
U njegovom zalivu je uređena jedna od najluksuznijih luka za jahte u Francuskoj, zaštićena ne samo od vetrova sa kopna, nego i sa mora, jer se ipred nje, na pučini, isprečuje ostrvo Lerin.
Možda je najveća vrednost Kana, njegova plaža „La Kroazet“, duga 2 km, a široka oko 20 m, sastavljena od finog porfiričnog peska. Nedaleko je i plaža „La Napul“ koja je mnogo većih dimenzija: duga 12 km i široka 30 m.
Prva asocijacija na Kan je naravno crveni tepih i čuveni filmski festival. Zanimljivo je i da u Kanu postoji ulica Rue des Serbes (srpska ulica), koja se nalazi u centru grada.
Ako se sa Azurne krenete u unutrašnjost kopna, naići ćete na ovako nešto:
i znajte da ste tada u Provansi :).
Provansa je regija na jugoistoku Francuske i graniči se sa Italijom, a njen južni deo čini Azurna obala. Jako je raznolika po topografiji, tako da se oko reke Rone nalaze plodne ravnice, na istoku se nalaze visoke planine, a močvare postoje na jugu. Marsej, Avinjon i Arl predstavljaju značajnije gradove.
Marsej je najveći grad Provanse i drugi po veličini grad u Francuskoj. Provansa se odlikuje idiličnim pejzažima koji su poslužili kao inspiracija mnogim poznatim umetnicima (Van Gog, Pol Sezan, Emil Zola…) da kreiraju svoja najčuvenija dela.
Arl (Arles)
Arl svoju tradiciju vuče još iz rimskog perioda, kada je zauzimao dosta važno mesto u carstvu. Vrhunac je doživeo u 5. i 6. veku kada je predstavljao sedište rimiskih careva u vojnim operacijama. U srednjem veku Arl je često menjao gospodare, a bio je i jako versko uporište.
Arl je ostao ekonomski važan mnogo godina kao glavna luka na Roni. Izum železnice u 19. veku uništio je rečnu trgovinu, i tada grad gubi na važnosti.
To je učinilo Arl atraktivnim odredištem za slikara Vincenta van Goga. Bio je fasciniran provansaškim krajolicima, te je naslikao preko 300 slika dok je boravio u Arlu. Većina njegovih najslavnijih dela su završena tamo, uključujući Night Cafe, Žutu sobu, Zvezdanu noć na Roni i L’Arlesienne.
U Arlu se nalaze važni ostatci rimskih vremena, koji su proglašeni svetskom kulturnom baštinom 1981. Neki od njih su: Rimsko pozorište, Amfiteatar ili arena, Alyscamps (rimsko groblje, nekropolis), Konstantinove terme, Kriptoportikus.
Crkva sv. Trofimija, bivša katedrala, je jedno od najznačajnijih dela romanske arhitekture, a prikaz Poslednjeg suda na portalu crkve je jedan od najboljih primera romanske skulpture.
U gradu se takođe nalazi i izvanredni muzej antičke istorije, Musée de l’Arles et de la Provence antiques, sa najvećom kolekcijom rimskih sarkofaga izvan Rima. Još jedan muzej je Museon Arlaten. Iako je Arles poznat po Van Goghu, nijedno od njegovih dela nije izloženo u njemu.
Avinjon
Avinjon su osnovali Fokejci 539. pne. iz marsejske kolonije (Massilia), na području jednog galskog plemena. Za vrijeme rimske vladavine, grad je postao jedan od najprosperitetnijih gradova u Narbonskoj Galiji.
Avinjon je, pre svega, poznat kao staro sedište poglavara Rimokatoličke Crkve. Godine 1309. papa Klement V odabrao je Avinjon kao svoju rezidenciju. Od tada pa sve do 1423. centar katoličanstva bio je Avinjon.
U razdoblju od 1335. do 1364. je građena papska palata „Palais des Papes“ koja je služila i u svrhu obrane papa, budući da gradske zidine nisu bile dovoljno jake. Zgrada je građena u gotskom stilu, sa vrlo debelim zidovima. Bila je korišćena i kao kasarna za vreme Revolucije.
Staro jezgro Avinjona je UNESCO-voj listi spomenika svetske baštine od 1995. godine. Ono uključuje Papsku palatu iz 14. veka i most Saint-Bénezet (avinjonski most) iz 7. veka. Avinjon ima status grada istorije i umetnosti (Ville d’Art et d’Histoire). Grad je okružen bedemima unutar kojih se nalazi mnoštvo starih kuća.
Gordes
Mnogi smatraju da je Gordes najlepši grad Provanse. Smešten je na stenovitom vrhu, sa svojim dvorcem-tvrđavom i mnoštvom kućica naslonjenih jedna na drugu. Fotografija će dati najbolji opis:
Želeo sam da ovaj tekst obogatim i nečijim ličnim iskustvom, nekoga ko je posetio već Azurnu obalu i Provansu. U pomoć je pritekao prijatelj sa tvitera Ivan Radojević i prenosim ispod njegove utiske:
Prolazio sam 2 puta, jednom kada sam išao na more i drugi put na eksurziji, kada smo obišli Kan, Monte Karlo i Nicu, gde smo i prenoćili.
Prvi pozitivan utisak je autoput koji se provlači podno Alpa, iz Italije, pa kroz Francusku. Fantastičan auto put, praktično dobar deo puta je na mostovima, nadvožnjacima, i to za svaki smer posebno su pravili. To sve govorim, jer usput se nailazi na mnogo idličnih naselja, predela, pa je pravo uživanje voziti se kroz taj deo Evrope, ne treba ga propustiti.
Što se tiče Provanse ima za svakoga ponešto. Moji opšti utisak, ako neko želi da vidi pravu Provansu, treba da je traži više u unutrašnjosti, pod tim podrazumevam ona idilična mesta sa romaneska katedralama i tvrđavama.
Monte Karlo je mondensko mesto, da nema tih kneževskih palata, ne bi moglo da se provali da je u Evropi, podseća na mondenska mesta u SAD-u, gradova koji ne mogu da se pohvale kako su urbano projektovana, ali je zato sve sređeno u fulu, prirodni predeo je fantastičan, podseća na ona brda oko Igala i Herceg Novog.
Nica dosta podseća na Italijanske gradove, renesansni trg, malo je i ona preopterećena komercijalizacijom, ima ogromno šetlište uz more, lepe parkove, sve u svemu lepo mesto.
Ja kada bi se vraćao, posetio bih više kopneni deo Provanse, uz Ronu, pa na gore. Za moji ukus ovo je previše iskomercijalizovano, ali ima elemenata koje tražim i očekujem. Što se tiče prirode, fanastična je. Planine, brda, polja lavande, more, itd…
Ako ste i vi posetili ovu fantastičnu regiju podelite neka svoja iskustva u komentarima.