Mislim da generalno svi, makar u načelu, shvataju koliko je turizam značajan fenomen 21. veka. Ipak, na početku ovih mojih piskaranja, imam nekako potrebu da krenem sa nekim osnovama. Tekst isopd je uglavnom preuzet iz mog diplomskog rada uz neke manje dopune i korekcije.
Turizam je globalni, kako prostorni, tako i sociološki, ekonomski, politički, kulturološki, ekološki, estetski, psihološki fenomen. Gotovo da nema zemlje u svetu koja u nekom obliku ne razvija turizam. To je specifičan socioekonomski fenomen, svojevrsno prožimanje materijalnog i duhovnog, posebna komponenta ali i značajan faktor razvoja savremene civilizacije. Turizam predstavlja i kretanje ljudi, dobara, novca i informacija. On je osnova ekonomije mnogih zemalja, naročito je koristan zemljama u razvoju, dok je u nekim siromašnim zemljama jedina delatnost. Posebno je značajan njegov multiplikativni efekat u privrednim tokovima. Turizam vrši direktni uticaj na društveni proizvod i nacionalni dohodak, na platni bilans neke zemlje, na zaposlenost (naročito po pitanju upošljavanja niskoobrazovanih profila, zatim mladih i žena) na podizanje životnog standarda, na investicionu aktivnost, na smanjivanje jaza između razvijenih i nerazvijenih regija, odnosno država.
Turizam je svojevrsna spona između državnog, javnog-društvenog i privatnog sektora. Njime se otklanjaju konflikti i barijere jer je dobra i planirana saradnja preduslov razvoja turizma na nekom prostoru.
Može se reći da turizam briše administrativne granice, ubrzava ublažavanje i prilagodjavanje carinskih sistema slobodnom protoku ljudi, roba i informacija, kako na globalnom, tako i na regionalnom i lokalnom nivou.
Turizam teži stvaranju i održavanju dobrih odnosa između država i regiona, na obostranu kosrist, ali je i uslov za turistička kretanja postojanje povoljne i stabilne političke klime. Turizam doprinosi širenju, spajanju i prožimanju ljudi različitih rasa, kultura, društvenih klasa, religija, pravnih sistema i društvenih normi… Doprinosi povećanju svesti, podizanju kulture ljudi, zatim tolerancije i razumevanja, te na kraju, i većem uvažavanju i poštovanju različitosti među ljudima. Zato su i Ujedinjene Nacije 1967. godine (koja je inače i proglašena godinom turizma) nazvale turizam “pasošem mira” (Konferencija UN o međunarodnom putovanju, Rim. 1967.).
Turizam je u direktnoj vezi sa prostorom, on se u njemu odvija i razvija, ekslpoatiše ga i transformiše, ali, istovremeno, on nastoji i da ga očuva i unapredi (dr G. Jović). Turizam se, dakle, izuzetno zalaže za očuvanje i zaštitu prirodne sredine. U skladu sa novim tendencijama, zahteva se da se dalji razvoj bazira na tzv. eko-turizmu i na održivom razvoju turističkog sektora ali i drugih, turizmu više-manje komplementarnih delatnosti. Turizam na taj način potpomaže uvođenje “zelenih” tehnologija i veće korišćenje obnovljivih izvora energije, a što je naročito bitno, i podizanju kolektivne svesti društva o značaju očuvanja prirodne sredine.
Turizam se prožima kroz sve pore privrede i društva, od lokalnog do globalnog nivoa posmatranja. To je fenomen zasnovan na brojnim suprotnostima, istovremeno i kontradiktoran i komplementaran, isuviše kompleksan da bi se mogao ukalupiti i generalizovati. Po svojim prostornim, ekonomskim, sociološkim, psihološkim, političkim i drugim konotacijama, turizam, kao fenomen, nema pandana u nekoj drugoj pojavi savremenog sveta.