Kina je među prvim zemljama po broju svojih turista u svetu, dok Kinezi kao turisti ostvaruju ubedljivo najveću turističku potrošnju. Stoga ne čudi što se destinacije i hoteli ubrzano okreću novom tržištu.
Kina je jedna od najvećih emitivnih turističkih područja sveta, i godišnje šalje u destinacije širom sveta (ne uključujući svoje domaće destinacije) više od 100 miliona turista, koji ostvaruju potrošnju veću od 150 miliona dolara.
Stanovcnici zemlje čuvene po svom Velikom zidu su još u prošloj deceniji pokazali veliku želju da taj zid preskoče pa je Kina postala najbržerastuće tržište turista u svetu, što jeste i danas. Zahvaljujući ubrzanom ekonomskom razvoju i liberalizaciji putovanja u inostranstvo, broj kineskih turista u svetu porastao je od 10 miliona u 2000. godini na 83 miliona u 2012. godini, dok danas ova cifra prelazi 100 miliona.
Kineski turisti su, dakle, zlatna koka za svaku turističku destinaciju. I sami kada putujemo čini nam se da Kineza ima svuda, međutim, oni najčešće posećuju Evropu (preko 34%), a s obzirom da se i mi nalazimo u toj Evropi (makar geografski) i da imamo dobar položaj, ali i Novaka Đokovića i Batu Živojinovića (za kojima Kinezi bukvalno lude), zašto ne bismo uzeli malo veći deo tog „kolača“?
Problem je što nije dovoljno samo želeti kineske turiste, već i ispuniti više značajnih uslova s obzirom da su Kinezi veoma specifična i zahtevna ciljna grupa. Što se više ponuda i poslovanje prilagodite njima, veće su i šanse da dođu ali i produže boravak (i potrošnju).
Prilagođavanje kineskom delu tražnje veliki je izazov za destinacije i hotele, ali neke osnovne stvari i nisu toliko komplikovane. Hotelska kompanija HotelRez Hotels & Resorts predstavila je kratko uputsvo za doček kineskih turista uz pomoć infografika.
Tako se hotelima koji žele kineske turiste preporučuje da u sobama obavezno imaju:
– sobne papuče, jer Kinezi neće nikada u svojoj obući hodati po sobi;
– četkica i pasta za zube i brijač – Kinezi ih gotovo nikada ne nose sa sobom, jednostavno očekuju da će hotel to obezbediti;
– besplatan wi-fi internet;
– čajnik i kineski čaj.
Sa druge strane, postoji i ono što se ne sme ili što treba izbegavati:
– brojevi na vratima, jer su Kinezi veoma sujeverni kada su brojevi u pitanju pa je bolje sobe označavati abecednim simbolima;
– sprat na kojem se soba nalazi pokazuje socijalni status osobe – što je sprat viši, to je i status te osobe u društvu važniji. Nikako nemojte direktora staviti na trećem spratu a njegovog pomoćnika na sedmom!
– usluga ne sme biti loša, Kinezi znaju burnije reagovati (čak i kada nisu u pravu);
– Kinezi neke boje povezuju sa srećom i zdravljem (žuta, narandžasta, crvena), dok je, na primer bela kod njih simbol smrti pa je treba izbegavati u enterijeru.
Prilagođavanje ponude i usluge kineskom jeziku je naročiti izazov. Neće Kinezi očekivati da svi zaposleni znaju njihov jezik ali je poželjno da bar neko ima određeni nivo znanja ovog jezika, iako njihovi vodiči obično pričaju kineski, engleski i još neki od lokalnih jezika. Takođe, imati verziju sajta (i mogućnost rezervacije) na kineskom jeziku je veoma bitna prednost.
Bilo bi veoma poželjno da svi vodiči i ostali turistički radnici iznesu u komentarima ispod svoja iskustva sa kineskim turistima, ukoliko su ih imali. Kako se ponašaju, koliko su zahtevni i sl…
Evo i pomenutog infografika:
7 komentara
Ne potrose 150 miliona, nego valjda potrose 150 milijardi dolara?
Kinezi uopste nisu zahtevni, sve prihvataju, cak i negativne stvari, sa osmehom. Nisu kao razmazeni turisti iz zapadnih zemalja. Ako neko prica kineski,onda su odusevljeni, ali ne ocekuju da im se obratite na kineskom, svesni su da je to tezak i nama nepoznat jezik.
Nikada nisam video da su dali napojnicu ili baksis
Toliko je Kineza u nasem okruzenju, da nikad nisam ni razmisljala o njima kao o turistima. A zaista bi trebalo, ako nista drugo – najbrojniji su.
[…] 8 meseci ove godine broj Kineza koji putuju u inostranstvo povećan za neverovatnih 16 odsto, čime Kineski turisti postaju sve brojniji širom sveta. 00000 Milan StojkovićAutor bloga Turizam i putovanja. […]
Zanimljivo, svaka nacija ima neko svoje „uputstvo za upotrebu“. Mene je oduvek najvise fasciniralo kako se ljudi prebace da voze na kontra strani, npr. engleski turisti. Ili svi ostali kad otputuju negde gde se vozi levom stranom.
Prvo treba da im nekako približimo udarnu tačku, tj. kada slete na aerodrom Nikola Tesla. Da saznaju osnovne stvari o aerodromu Nikola Tesla.
Aerodrom Beograd – Nikola Tesla, takođe poznat i kao aerodrom Surčin, je najveći aerodrom u Srbiji i šire u regionu. Nalazi se između naselja Surčin i Bežanijske Kose, i udaljen je 20 kilometara od centra grada na nadmorskoj visini od 98 metara. Ovo je idealna lokacija u odnosu na druge aerodrome u okruženju, jer nema navigacionih ograničenja i nalazi se na raskrsnici najvećih vazdušnih ruta. Ne postoje navigaciona ograničenja a vazdušne rute i prilazi opremljeni su savremenom navigacionom opremom.
Crnogorci su spremni 🙂
Specijalizovani svjetski organizatori turističkih putovanja su Crnu Goru uvrstili među prvih 40 destinacija u Evropi za aktivni odmor i kao jednu od najatraktivnijih turističkih destinacija na Balkanu, koja u svojoj ponudi ima planinski i primorski turizam.