Vlaška magija je često razlog zbog kojeg turisti izbegavaju boravak na selu u Istočnoj Srbiji. Šta možemo učiniti da iskorenimo ovu pojavu kako bi se turisti osećali bezbedno? Ili možda treba razmišljati malo drugačije…
Sada je ovako: Zla baba vračara koja će staviti mačiji rep u napitak; a možda može ovako: Prema tradiciji staroj više od 2.000 godina ova baka prikuplja lekovite trave Homolja koje koristi u lečenju; na fotografiji je mačka koju je baka uspešno izlečila svojom terapijom.
Za vračare u Timočkoj krajini i vlašku magiju su gotovo svi u Srbiji čuli, međutim, to je nešto što niko ne voli. Ljudi zaziru i beže od toga. To je nešto strašno, primitivno i odvratno. Zle babe koje će nam uništiti život i staviti nešto u kafu. Rituali koji se sprovode se smatraju paganskim. Sve je obavijeno nekim crnim plaštom tajne i misterije. Sve nesreće koje se u Timočkoj krajini dese (ubistva, silovanja, samoubistva…) mediji odmah vezuju za vlašku magiju. I tako su ti obredi, zahvaljujući medijima i neukom narodu poprimili najnegativniju moguću konotaciju u našem društvu.
A u stvari su to samo prosti obredni ritual i prosta verovanja ljudi ovih krajeva koja su mnogo starija od Hrišćanstva. Hrišćanstvo je i ovde (kao i u mnogim drugim krajevima) uvođeno milom a onda uglavnom silom. Većina Vlaha danas normalno slavi hrišćanske praznike i slave, ali su mnogi pored toga zadržali i očuvali ta stara verovanja i običaje koji su strari nekoliko hiljada godina.
Mi te ljude danas nazivamo vešticama, vračarama (u negativnoj konotaciji), paganima… Ja kažem da su to kulturni heroji Srbije! Pa oni uspešno čuvaju kulturu i običaje stare nekoliko milenijuma, što je još više herojski kada se uzme u obzir koliko ih društvo satanizuje i u vremenu kada zaboravljamo na kulturne tekovine prošle decenije a kamo li prošlog milenijuma!
U Britaniji su pre Hrišćanstva postojali čuveni druidi. Ako ne znate ko su druidi daću vam jedan primer: setite se crtane i igrane serije Asteriks i Obeliks.
Sećate se zbog čega su oni i čitavo njihovo pleme imali toliku snagu i odolevali Rimljanima? Da, zbog čarobnog napitka. A sećate se ko je pripremao taj čarobni napitak? Da, onaj stari čikica u belom sa dugom belom bradom. E to je druid :).
Priča o druidima u Britaniji i severozapadnoj Evropi je izuzetno popularna. Čuveni spomenik Stounhendž je delom toliko popularan upravo zbog priče da su se na tom mestu okupljali druidi i tu upražnjavali svoje rituale.
Druidi, odnosno priča o njima, danas Britaniji donose ogrmonu količinu prihoda kroz turizam! Turistima je to prezentovano na pravi način, britanci se ne gade svojih druida, to je deo njihovog keltskog folklora, koji se jako dobro prodaje. A druidi su zapravo bili ljudi koji su sakupljali trave, pravili napitke, proricali budućnost, bacali kletve, i slično.
Da li vam to zvuči poznato?
Maskirani druidi za turiste izvode rekonstrukciju nekadašnjih obreda starih više od 2.000 godina A može i ovakav natpis: Vračevi u toku noći bacaju crnu magiju i prokletstvo. Sami kreiramo svoj imidž…
Druidi su poštovali hrast, izvesne šumarke, vrhove određenih brda, neke potoke, jezera i vrste biljaka. Rituali vlaških vračara često podrazumevaju vršenje obrednih radnji upravo na nekim markantnim geomorfološkim lokalitetima, kakvih je Istočna Srbija prebogata (pećine, prerasti, kamene kule,…).
Druidi su vatru smatrali simbolom nekoliko božanstava i bila je povezana sa Suncem i pročišćenjem. Vlaški obredni rituali se i te kako vezuju za vatru, a jedan od najpoznatijih te vrste je ritual namenjen mrtvima – priveg.
Druida više nema, ali naših vračara i obreda ima.
I ako Englezi prave svetsku atrakciju od nečega što je nestalo pre hiljadu godina, zamislite šta bismo mi mogli sa našim domaćim druidima (vračarama) koji su aktivni i danas. Zamislite koliko bi neki Englez bio oduševljen da prisustvuje ritualu koji je star hiljadu godina, a koji nije performans glumaca, već istinski folklorni ritual koji se održao do danas. Zamislite i koliko bi to platio.
Našim neznanjem uništavamo naše najveće (turističke) potencijale! Vlašku magiju, priče, legende i vlaške obrede koji je prate ne treba iskoreniti, već sačuvati, upakovati malo drugačije i staviti mašnicu.
Zamolio bih medije da naprave nekoliko priča o vlaškim obredima i magiji Timočke krajine, ali iz malo drugačije perspektive, da se time probudi radoznalost u ljudima da vide, upoznaju i saznaju više, a ne da se potrišu od same pomisli na jedan od naših najvećih kulturoloških potencijala!
6 komentara
Slažem se da treba iskoristiti potencijal vračara za turizam u našem kraju… Super mi je bila fora što je ove godine u Boru u noći muzeja dovedena bakica (vračara) koja iz pasulja proriče budućnost, simpaticno…
Jel poznaje neko vracaru koja gleda u pasulj priziva tri vile i zaista pomaze,5.000evra za informaciju. zlubgo@yahoo.com
Da postoji u Homolju jedna
[…] možete rešiti u Istočnoj Srbiji? Opustite se, svi magijski rituali su potpuno bezbedni. Obredi vlaške magije stari su nekoliko hiljada godina i pravo je kulturno blago što ih još uvek […]
Opšte je poznato da ljudi u nevolji odluče da rešenje svojih problema ponekad potraže i kod vračara. Međutim, vračara ima i u ostalim krajevima Srbije ne samo u Istočnoj Srbiji, a imali smo za to razne primere čak i po raznim televizijama.
Ova ideja o upotrebi vlaške magije za promociju turizma je interesantna, na žalost razlozi nerazvijenosti Istočne Srbije leži pre svega u lošoj infrastrukturi a ne u vračarama jer vračare su pre svega dobrodušne žene koje to rade pre svega da bi ljudima pomogle a ne da bi nekome naškodile.
Živim u Istočnoj Srbiji, opština Žagubica, selo Laznica, i mislim da je delovanje vračara pre svega psihološko, kako bi to moderno moglo da se zove radionica, znate čovek dođe sa problemom i ulaže sve nade u to da će mu vračara bajanjem pomoći, ona ga uverava da će kad se poprska nekom vodom biti mu bolje i on u to poveruje i to je snaga pozitivnog razmišljanja.
Smatras da Marica ne pomaze ? Krenula sam kod nje i ne uliva mi bas poverenje .