Letovanje u Paraliji

Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest2Share on Google+3Share on LinkedIn1Email this to someone

Prošle godine sam bio u Paraliji, i do nedavno sam mislio da o tome neću ništa pisati na ovom blogu. Međutim, shvatio sam da bi mnogima bilo zanimljivo i korisno da pročitaju nečije iskustvo, jer svakog leta ovo mesto u Grčkoj poseti ogroman broj naših ljudi.

Crkva u centru - glavni motiv razgledanica iz Paralije, ali i mesto svih sastajanja :)

Crkva u centru – glavni motiv razgledanica iz Paralije, ali i mesto svih sastajanja 🙂

Put Paralije sam krenuo sa još 9 dobrih i ludih prijatelja, i zato nikako nije moglo da bude loše :). Krenuli smo iz Niša oko 11 uveče i već oko 10 ujutru sam bio potopljen u Egejskom moru :). To je jedna od glavnih prednosti Paralije – najbliža je.

Niko od nas nije bio preterano oduševljen činjenicom da idemo u Paraliju, koju često nazivaju srpskim selom, vašarom i sl., ali smo se za to mesto nekako najlakše dogovorili. Kada se 10 ljudi orgnaizuje, teško je sve želje ispuniti. Ali, baš zato što nas je i bilo toliko, znali smo da nam ne može biti loše. Znam da je meni lično to letovanje baš trebalo, jer sam imao prilično napornu i stresnu godinu, a i želeo sam da budem sa tim svojim društvom, koje sam napustio kada sam završio fax. Tih 10-ak dana su me baš vratili u mladost :). Znali smo da u Paraliju uglavnom, u tom periodu (kraj jula – početak avgusta), dolaze mladi, da je akcenat na provodu, žurkama, izlascima, a to je ono što smo mi i tražili.

Smeštaj

Bili smo smešteni vili Elli, koja je možda kategorisana čak i kao hotel. Sasvim ok smeštaj. Imali smo dve petokrevetne sobe, od kojih je jedna na potkrovlju. Ta soba je imala neverovatno veliku terasu. Ja veću terasu u životu nisam video :D. Pričali su nam kasnije ljudi da je to najveća terasa u Paraliji. I zbog toga smo bili prezadovoljni smeštajem. Terasa je bila najpopularnija uveče, pred izlazak. Tih desetak dana svi u mestu su znali za tu tersu :D. Dešavalo se da na terasi bude i 30 ljudi, i da opet nije ni malo gužva. Ujutru smo tu ispijali prvu kafu, prepričavajući noć koja je za nama, i pripremali se za plažu. Sobe su imale TV, frižider, rešo, klimu (koja se doplaćuje)…, sve standardno.

Plaža i more

More je bilo baš toplo. Dešavalo se da po nekoliko sati ne izlazimo iz plićaka. Na plaži su uglavnom ležaljke koje se plaćaju, ali ima i slobodnih zona. Ležaljke se uglavnom plaćaju tako što naručite neko piće u kafiću koji je vlasnik ležaljki. To je 2-3 eura. Dobra stvar je što vam tada konobari stalno donose vodu besplatno, i to super rashlađenu. Inače, česmuša tamo nije za piće, tako da je ovo sasvim ok. Problem sa ležaljkama je što morate biti na plaži pre 11 da biste ih zauzeli, a to nama nikada nije pošlo za rukom :).

Na plaži ne postoje barovi koji bi animirali ljude i pokrenuli neku dnevnu žurku, i to je veliki nedostatak. Nema nikakvih sadržaja. Postoje neki tereni za odbojku, ali su dosta udaljeni i niko ih ne koristi.

Da nije onih banana na kojima se možete voziti gotovo da ne biste imali šta zanimljivije da radite. Mi smo odabrali bržu i ekstremniju varijantu toga i evo kako smo to preživeli :):


Plažom redovno špartaju prodavci i ponuđači svega i svačega: narukvice, naočare, slike, krofne, krofnice,… Nažalost, plaža je dosta prljava u toku dana. Na kraju dana se čisti, ali s obzirom da je plaža puna ljudi i u toku noći, đubre je izgleda neminovno. Nije toliko strašno, ali eto, ima ga. U vodi se u plićaku mogu naći raznorazne alge koje mogu da smaraju, a nisu retka ni jata malih meduza.

Generalno, sa aspekta turističke atraktivnosti, more u Paraliji je jako loše. Prvo, obala je potpuno ravna kilometrima i kilometrima. Nema zaliva, uvala, skrivenih plaža, pećina, špilja… Samim tim takva obala je mnogo izloženija jačim vetrovima i talasima. To je, turistički gledano, najneatraktivniji tip obale. U obalnom zaleđu je isto sve potpuno ravno. Nema nekog brda ili planine, sa koje bi se, u toku večeri, spustio svežiji vetrić i rashladio vrelu Paraliju.

paralija

Ulov 🙂

Pesak je toliko sitan, da se skoro može okarakterisati kao prašina. To je, takođe, prema turističkoj valorizaciji loše. Takav pesak se na obali lako podiže i najmanjim vetrom. I često se dešavalo da pri manjem udaru vetra dobijete pesak u ustima i očima. A zbog otvorenosti obale česti su i jači vetrovi koji tada podižu taj pesak visoko što zaista pravi velike probleme. U vodi se, pak, takav sitni pesak opet lako podigne i voda se brzo zamuti. Prozirno more ćete videti samo ako odete u 9h ujutru na plažu, jer čim u vodu uđe više od 20 ljudi, ona postaje jako zamućena.

paralija

Ne voli mutnu vodu u plićaku pa smo morali da ga prenesemo 😉

Sve ovo je posledica velike geološke starosti ovog dela grčke obale. Grčku obalu uglavnom karakteriše velika razuđenost, što je posledica burne i bliske geološke prošlosti, dok u ovoj, Olimpijskoj regiji, to nije slučaj. Ovde dosta dugo nije bilo epirogenih izdizanja ili spuštanja i egzogene sile (vetar, kiša, talasi) su vremenom potpuno „zdrobili“ i uravnjali nekada stenovitu obalu, koja je sada potpuno ravna i peskovita.

Ipak, u poređenju sa recimo Bugarskom obalom (ako gledamo samo kvalitet mora i plaža), uvek bih izabrao Paraliju, jer je more toplije i većeg salaniteta.

Zabava i noćni život

Ovo bi trebalo da bude jača strana Paralije. Ima 5-6 diskoteka i klubova, plus još mnogo manjih barova u kojima se uvek nešto organizuje u toku noći. Najveća diskoteka je Gold, i po mnogima i najbolja. Sređena je maksimalno, može se reći i u kičeraj fazonu. Ali diskoteka je stvarno velika i atmosfera je dobra. Otvara se krov i tako se za par minuta reši problem ventilacije. Diskoteka ne radi svakog dana. U Goldu je najbolje vikendom, jer tada dođu i Grci iz priobalja, ali i Makedonci. Problem ove diskoteke je cena. Ulaz je 20 eura, a piće nije ispod 10 eura. Znači bez 50 eura ne vredi da krenete.

Druga po veličini diskoteka je Omilos. Zanimljiva je jer ima i otvoreni i zatvoreni deo. Otvoreni deo gleda na more, što svemu daje posebnu draž. Ulaz je bio 10 eura, sa uključenim jednim pićem u cenu. Cene su isto vrlo pristupačne pa zato Omilos radi svakog dana i uvek je pun. Nama je problem bio što ovde uglavnom izlaze deca. Ima i starijih, ali nekako maloletnici dominiraju :).

Postoji još jedan klub na plaži, i baš se dobro uklapa u čitav morski ambijent, ali su nam odmah rekli da taj klub drže Albanci i da je bolje da ga izbegavamo. To i nismo baš poslušali, jer smo drug i ja jedne večeri ušli kako kako bismo uzeli neke koktele za poneti. Mada su svi delovali sasvim normalno i ok, ipak smo pričali na engleskom :).

Meni je najbolji utisak što se noćnog života tiče ostavila plaža. Tu je svake noći uvek bilo puno. Svake večeri smo išli u neki od klubova, i naravno u toku noći bismo se potpuno razdvojili, da bismo se oko 4 ujutru polako ponovo sastajali na plaži. I uvek je tu bilo još puno nepoznatih, ali odlično raspoloženih ljudi, gde smo uz gitaru dočekivali svitanje :).

Hrana

Kada ste u Grčkoj bez girosa ne možete proći. Negde su bolji, negde lošiji, ali generalno su dosta dobri. Možete uzeti svinjski ili pileći. Cena je od 2.5 do 3.5 eura. Preporučujem pekare, gde ima baš dobrih i raznovrsnih peciva. Hot-dog i tost su neverovatno dobri, na to smo bili navučeni :). Čokoladno mleko im je super, i ujutru baš prija :).

U restoranima možete sasvim dobro jesti za nekih 15 eura. Tu su i restorani sa srpskom kuhinjom, koji su non-stop puni. Pasulj, hleb i kupus salata će vas koštati oko 4-5 eura. Tu su i prodavnice i super marketi gde su cene hrane vrlo slične kao i kod nas.

Rekoh već da na plaži uvek možete kupiti krofne ili američke krofnice, što je oko 1.5 eura. Sladoled možete uzeti za 1 euro. Ja sam uzeo jednom kugle za 3 eura i pola sam bacio, jer je bio ogroman. Kokteli u kafićima na plaži su od 12 do 15 eura, ali su baš dobri.

Cene

Već sam pomenuo mnoge cene pa ću ovde samo dopuniti još nečim što može biti korisno. Kartica za govornicu je 5 eura, što će vam biti dovoljno za par razgovora od 2 minuta. Cene voća i povrća su povoljnije nego kod nas. Piće je mnogo povoljnije kupovati u supermarketima. Tu je Lidl supermarket koji je jako povoljan.

U par navrata smo koristili i taksi, uglavnom da bismo išli do Golda, koji je malo udaljeniji, i vožnja je, čini mi se, bila oko 6 eura, što nije strašno.

Možete uplatiti odlazak na neke izlete brodićima, koji traju čitav dan, sa uključenim ručkom i neograničenim pićem. Cene toga su od 16 eura. Mi smo naravno bili u fazonu: pa nije ovo loše ajde možemo sutra ili prekosutra… I tako svakog dana :). Nismo otišli naravno, mada nekako na kraju nismo ni bili previše oduševljeni time. Bila je lepa ponuda i za odlazak na Skijatos od 35 eura. I to je nešto što nikako ne mogu da prežalim, ali teško je uskladiti ideje i želje deset ljudi :).

Generalno, Paralija nije skupa. Ja sam potrošio 450 eura, ali bukvalno niti jednog trenutka nisam nešto preterano razmišljao o novcu. Mislim, može se to potrošiti lako i za jedno veče, ali je i 250-300 eura dovoljno. Čak nisam potrošio ni toliko, već sam 20 pozajmio drugu, 20 potrošio na FreeShop-u u povratku, i čak 10 eura vratio, što mi se nikada ranije nije desilo :).

Uvek sam se slagao sa onom tvrdnjom da nije toliko važno gde si, već sa kime si. Ja sam u Paraliji bio sa svojim najbližim prijateljima, i bilo mi je odlično. Koliko je sama Paralija kao mesto na to uticala nisam baš siguran. Ne bih imao ništa protiv da odem ponovo, ali mislim da ću sledeći put ipak izabrati neko ostrvo sa lepšim morem i kvalitetnijim plažama.

Trdudio sam se da budem objektivan u ovom tekstu i pružim neke informacije onima koje može zanimati Paralija kao letnja destinacija ove godine.

 Da li ste vi bili u Paraliji, kakvi su utisci i iskustva?

Share on Facebook0Tweet about this on TwitterPin on Pinterest2Share on Google+3Share on LinkedIn1Email this to someone

Milan Stojković
Autor bloga Turizam i putovanja. Razvija turizam internetom. Osnivač agencije Tourism Management and Consulting, edukator, bloger, profesor turističke grupe predmeta, pokretač više turističkih onlajn projekata.