Karijera i rad u hotelu – saveti za studente

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+

Nema sumnje da rad u hotelu zvuči idealno za mnoge od vas, a svako ima i dodatne želje i razloge za građenje uspešne hotelijerske karijere.

 

U ovom tekstu ću izneti najpre neke svoje savete a zatim će to učiniti i još nekoliko profesionalaca koji već duži niz godina uspešno rade u hotelijerstvu.

 

Morate najpre promeniti svoj stav!

 

Raditi u hotelu ne znači da ćete odmah uskočiti u fensi odelo u luksuzno opremljenoj kancelariji i da ćete u startu biti jedan od menadžera sa visokom platom i raznim privilegijama.

Možda ćete doći do te tačke u karijeri, možda otići i još dalje, ali put do tamo je posut trnjem i ekserima, a vi po njemu hodate bosi.

Raditi u luksuznom hotelu ne znači da ćete upoznati i slikati se sa poznatim ličnostima. Rad u hotelu na obali mora ne znači da ćete samo ispijati koktele na plaži.

To što ste apsolvent ili ste završili fakultet za turizam i hotelijerstvo ne znači da znate sve o hotelijerstvu. Zapravo, NE ZNATE NIŠTA, naročito ako nemate ni malo radnog iskustva. To što vi imate diplomu ne znači da vas Pera konobar od 30 godina iskustva ili Jasna sobarica ne mogu ničemu naučiti. Istina je da ćete od takvih ljudi dobiti mnogo veća i vrednija znanja znanja nego od većine profesora na fakultetu.

Dakle, ne pravite se pametni, ego i ponos svedite na najmanju meru i UČITE! Svako sa više godina iskustva od vas trenutno verovatno zna mnogo više od vas, iskorisite to i učite od tih ljudi.

 

Praksa praksa praksa

 

Gledajte kako se radi posao, „kradite fore“, radite na što više radnih pozicija.

Nemojte izbegavati poslove koji vam se ne dopadaju ili vam deluju da im još uvek niste dorasli. Ako radite samo ono što je vama lako nećete napredovati i ostaćete zaglavljeni na tim radnim pozicijama. Zato razvijajte svoje veštine, rešavajte probleme sa kojima se susrećete prvi put, a takvih je u hotelijerstvu mnogo.

Postavite sebi ciljeve

Dobro je da u prvih godinu dana u hotelijerstvu pronađete neku oblast u kojoj se najbolje snalazite i u kojoj biste gradili karijeru. Da li je to F&B sektor? Možda marketing i prodaja? Možda ljudski resursi, recepcija ili nešto sasvim treće?

Na vama je da odlučite, a kada se pronađete gledajte da što više učite i da budete što bolji u toj oblasti. Sada je već bitno i da mnogo čitate i pratite svetske trendove, razgovarate sa kolegama iz istih sektora u drugim hotelima i stičete što više prakse.

bife-hotel

 

Stepenik po stepenik

 

Da biste pronašli sebe u hotelijerstvu najbolje je da prođete što više sektora u hotelu na najnižim pozicijama.

Ljuštite krompir i perite sudove u kuhinji, sklapajte posteljinu u vešeraju, čistite lišće u dvorištu, radite noćne smene na recepciji.

Ne preskačite stepenike!

Na jednom od najeminentnijih hotelijerskih univerziteta u svetu (Glion, Švajcarska) samo jedan semestar košta 34-37 hiljada franaka. Ovaj fakultet upisuju deca iz bogatih porodica koje mogu ovo priuštiti. Ipak, ta deca bogataša na prvim godinama upravo ljušte povrće i peru sudove u kuhinji, pomažu domarima u hotelu, uređuju dvorišta i menjaju posteljine. Zašto?

Zato što ne možete biti dobar menadžer hotela ako ranije niste prošli sve najniže pozicije u svim sektorima (ili bar većini) u hotelu.

Bez relevantne prakse, nećete znati koliko je realno praška i omekšivača potrebno za pranje i peglanje posteljine mesečno, nećete znati koliko viskija ima u jednoj boci, nećete znati koliko je zaista realno da vaša kuhinja isporuči x porcija hrane u jedinici vremena i sl. Nećete biti u stanju da kontrolišete i upravljate, a to je ono što menadžeri rade.

Dakle, ne preskačite stepenike!

 

Hotelijera ima mnogo ali je dobrih hotelijera malo

 

Studenata i svršenih diplomaca hotelijerstva i turizma danas ima koliko hoćete. Hoteli lako mogu pronaći radnike koji su početnici, međutim veoma teško se nalaze iskusni hotelijeri sa višegodišnjim iskustvom. Njih je teško naći i zadržati.

Verovali ili ne, luskuznom hotelu je teže da pronađe glavnog kuvara nego generalnog menadžera.

To znači da ste na početku svoje hotelijerske karijere veoma lako zamenljivi. Ako se vama ne sviđa posao i ne želite da ga radite ima još stotine onih na zavodu koji će rado prihvatiti to mesto. Kako vreme bude prolazilo, a vi sticali nova znanja i iskustva, postajaćete sve bitniji šraf u celom hotelskom sistemu kojeg nije lako zameniti.

Pogađate, što ste bitniji i što više iskustva i znanja imate veća će biti i vaša plata i benificije, i suprotno.

 

Zaboravite na radno vreme i praznike

 

Većina hotela radi 24 sata dnevno i u većini hotela to pokrivaju tri smene, svaka po 8 sati. Međutim, ako mislite da ćete moći da radite svega 8 sati u smeni zaboravite na to.

Radnici hotela gotovo uvek ostaju duže od tih 8 sati na poslu. Mnogo puta ćete morati i da spojite smene usled raznih dešavanja i poslova u hotelu koji se prosto moraju završiti.

Takođe, zaboravite i na praznike. Nova godina, Uskrs, Prvi maj, Dan zaljubljenih, 8. mart,… su dani kada hoteli ostvaruju najveći promet i kada ćete pre dobiti otkaz nego slobodan dan.

Zaposleni u hotelu

Zaposleni u hotelu… Foto: luxuryacademy.co.uk

 

Do it with passion or don’t do it at all

 

Zašto biste se uopšte bavili hotelijerstvom ako morate krenuti od najnižih i najgorih poslova, ako morate izdržati često desetočasovno radno vreme, stalno učiti i odricati se svog privatnog života?

Zato što to ludački volite. Zato što vam je hotelijerstvo ušlo u krv. Zato što volite da radite i duplu smenu da biste spremili prijem za 200 gostiju koji su najavljeni juče, zato što obožavate da vidite osmehe na licu zadovoljnih gostiju. Prosto, „loži“ vas sve to.

Ako ne osećate bilo kakvu strast prema ovom pozivu, ne uživate u tome, bolje se sklonite iz hotelijerstva na vreme i pronađite se u nečemu drugom.

 

Šta kažu profesionalci?

 

Maja Remetić, PR i marketing menadžer hotela Solaris resort u Vrnjačkoj banji

 

Moj savet za sve studente i mlade ljude koji žele da budu uspešni menadzeri  je da se stalno edukuju, prate nove trendove u hotelijerstvu, uče strane jezike , upoznaju se sa informacionim tehnologijama, internetom i društvenim mrežama, jer zahvaljujući njima turizam danas beleži neverovatan rast.

Vrlo bitna stvar je da na početku obavljanja stručne prakse u bilo kom objektu, krenu od početka i upoznaju sve sektore kako bi što bolje mogli da znaju kako jedan hotel funkcioniše. Samo na taj način jednog dana mogu biti dobri menadzeri.

 

Branimir Cigale, Posh 33, CEO

 

Pored standardno važnih stvari u menadžmentu posebno bih istakao u hotelijerstvu tri faktora za uspeh:

  1. Osmeh ne kao izraz lica nego kao stav i filozofiju
  2. Internet
  3. Razumevanje revenue management-a

 

1. Osmeh. Osnivač Four Seasons-a Isador Sharp je u svojoj knjizi objasnio svu suštinu hotelijerstva bez obzira na veličinu, tip ili kategoriju hotela, bez obzira na brend ili lokaciju. Ono što razdvaja dobre od loših hotela jeste upravo to koliko u organizacionoj kulturi i svim procesima koji se odvijaju, vidljivih i nevidljivih za gosta, ima osmeha i domaćinskog stava. Hotelijerstvo je ništa više do profesionalnog i profitabilnog bivanja domaćinom. Za mene je ovo možda najjednostavnija i najvažnija stvar koju sam naučio u hotelijerstvu.

2. Internet. Ne možete se baviti hotelijerstvom danas bez interneta. GDS-ovi, OTAs, Social Media, pretraživači, online reputacija, vođenje prodaje online, CRM i gomila drugih skraćenica koje su sve oblasti za sebe. Bez obzira da li ste mali butik hotel sa tradicijom i 30 soba ili ste kongresni centar sa 400 soba i 10 kongresnih sala – internet je nezaobilazan u poslovanju i treba jako puno da se uđe u dubinu da bismo znali – ko su nam gosti, kako dolaze do nas, odakle dolaze, da li su zadovoljni, da li ih pretvaramo u ambasadore hotela, kako održavamo komunikaciju nakon check out-a itd. Odličan alat na primer da vidite svaki put kada ste spomenuti na internetu je Google Alerts i besplatan je.

3. Revenue Management. Kod nas još uvek veliki broj hotela ne razume revenue management. Cenovnici se istaknu i popusti se daju po šablonu. Promašuje se suština a to je šta hotel prodaje. Hotel prodaje gostu vreme koje će provesti u okviru njegovih kapaciteta. Ako na dan kada gost hoće da kupi uslugu hotela ima puno tog raspoloživog vremena logično je da cena ide dole dok se količina raspoloživog vremena za prodaju ne smanji kao što je i logično da ako je ostalo malo raspoloživog vremena za prodaju za tražene datume cena ode gore – klasičan princip ponude i tražnje. Koliko god jednostavno da zvuči kod nas naročito izvan Beograda ove prakse nema mnogo. U kontekstu ovoga mislim da se uvek dobro koncentrisati na goste koji traže uslugu a oni su na booking sajtovima i pretraživačima nego na agresivne i skupe reklame koje pogađaju more nerelevantnih subjekata.

 

Dalibor Doberšek, Menadžer hotela Albo u Boru

 

Zašto ste poželeli da studirate hotelijerstvo?

Zašto ste poželeli da se uopšte bavite turizmom?

Pri odabiru fakulteta i našeg budućeg profesionalnog poziva prirodno je da se rukovodimo onom lepšom stranom jer, logično, samo nju i želimo da vidimo. Iz tog razloga se često dešava da se studenti na neki način razočaraju u fakultet koji su odabrali. Iskreno, ovakvim situacijama doprinose i ostali faktori. To je moguće donekle ublažiti našim stavom i odnosom prema okolnostima, pa evo par saveta kojih ne bi bilo loše da se studenti u izvesnoj meri pridržavaju:

– Budite svesni da znanje iz svake oblasti pa tako i iz hotelijerstva nije jedino i konačno u udžbenicima iz kojih učite. Trendovi u hotelijerstvu se brzo menjaju, znatno brže nego što ih naše školstvo usvoji i primeni.

– Internet je sjajna opcija za svakog ko želi da sazna nesto više i da napreduje. Nažalost, čest je slučaj da mladi ljudi jako slabo koriste mogućnosti interneta i nemaju apsolutno nikakvu ideju kako i gde potražiti potrebnu informaciju.

“Pismenost“ u hotelijerstvu zahteva dve stvari – znati jedan ili više stranih jezika i znati koristiti računar u poslovne svrhe. Tek onda može da nastupi obrazovanje iz hotelijesrtva. Zamislite to kao da pokušavate da učite npr. engleski jezik a ne znate latinicu. Dakle, to je osnova za uopšte bilo kakvu mogućnost razvoja. Na fakultet se dolazi sa tim predznanjem i nemojte očekivati da vas tome iko uči od nule. Ovo je često jedna od stvari zbog kojih studenti odustaju.

Sve je u komunikaciji. Dvosmernoj. U onoj koju mi šaljemo (verbalno i neverbalno) i u onoj koju mi dobijamo. U ovom slučaju nam je ona bitnija. Način na koji primljene informacije obrađujemo i kako ih kasnije koristimo je od vitalnog značaja. Ovde se, dakle, podrazumeva da informacijom raspolažete, a to znači da morate biti dovoljno aktivni da stalno pratite savremena dešavanja u vašoj oblasti interesovanja. Dakle, informaciju jurite vi, ne ona vas. Ovo se na prvi pogled čini jednostavnim, ali verujte, ni izbliza nije tako lako. Ovde se radi o kontinuitetu i istrajnosti. To je proces kome jednostavno nema kraja.

– Kada završite fakultet, znajte da ste i dalje na početku, ali sada sa dobrom osnovom. Stoga, budite skromni i otvoreni za dalje učenje i napredovanje kroz praksu i realne situacije. Iz svakog rada u struci je moguće izvući nešto korisno za vas.

Volontiranje u toku studiranja je jako korisno. Nemojte gledati na to kako na rad bez novca, već kao na mogućnost da teorijsko znanje iskusite u praksi. Takav rad za vas kao studenta itakako ima vrednost.

– Uvek je pametno usko se specijalizovati. To ne znači poznavati samo jednu određenu oblast. Naprotiv. Uska specijalizacija podrzumeva biti tehnički funkcionalan i vešt do te mere da su vam ostala saznanja samo sredstvo pri ostvarenju cilja u uskoj specijlaizaciji.

 

Nenad Rokvić, Menadžer, New City Hotel & Restaurant Niš

 

U mnoštvu poslova kojim se mladi čovek može baviti, a koji su vezani za receptivni ili „incoming“ turizam, poslovi u hotelijerstvu spadaju u najzahtevnije i najlepše poslove toga tipa.

Osnov je jednostavan – pored činjenice da, kao zaposleno lice predstavljate ime i ugled vaše kompanije pred potencijalnim ili postojećim gostima, vi svakako, u svakom trenutku svojim stavom, ponašanjem, manirima, odnosu prema gostu dajete veliki doprinos osnovnoj slici koju jedan gost može da stekne o vašem gradu, vašem regionu i najvažnije, o vašoj zemlji.

To vas čini ambasadorima svoje zemlje, na svojoj radnoj poziciji, što za mene predstavlja i ogromnu odgovornost i veliku čast.

Zato je neophodno da svako ko misli da počne da radi u hotelijerstvu, prođe sve faze i sektore u hotelu, za koje se opredelio.

Jedan standardni gradski hotel može da ima sektore:

– recepcije
– prodaje i marketinga
– domaćinstva
– kuhinje
– restorana (kuhinja i restoran zajedno čine F&B sektor)
– nabavke
– održavanja
– finansija i knjigovodstva
– uprave

Mesto najveće odgovornosti i centar protoka svih informacija je recepcija, koja predstavlja operativni deo hotela, koji radi 24 sata, sedam dana nedeljno. S toga je obuka i prolazak kroz sve faze na recepciji nužna stvar da bi se na pravi način stekao uvid u celokupno poslovanje. Odatle, u skladu sa užim specijalnostima i obrazovanjem, može se preći u sektor prodaje i marketinga ili eventualno u F&B sektor.

Bitno je napomenuti da je timski rad u hotelijerstvu osnov uspeha i napredovanja i da se mora voditi računa o usavršavanju kadrova i njihovom daljem napredovanju, za šta se zaduženi menadžeri sektora, kao i generalni menadžer ili direktor hotela.

Onog trenutka kada vaš nadređeni proceni kvalitet vašeg rada, možete dobiti šansu da napredujete i dobijete jednu od menadžerskih pozicija, sa kojom stiže veća odgovornost i neophodnost da stalno sagledavate širu sliku u odnosu na prethodnu radnu poziciju.

Na kraju, ukoliko neko ima ambicija da radi u hotelijerstvu, videće da je sinergija timskog rada i kvaliteta same pozicije hotela i arhitektonske i tehničke opremljenosti hotela, osnov uspeha, čiji je ultimativni cilj jedan: gost koji se sa zadovoljstvom ponovo vraća kod vas. 

 

Da li ste se vi oprobali u hotelijerstvu? Imate li vi neki dodatni savet za sve one koji bi da grade svoju hotelijersku karijeru?

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedInShare on Google+
Milan Stojković
Autor bloga Turizam i putovanja. Razvija turizam internetom. Osnivač agencije Tourism Management and Consulting, edukator, bloger, profesor turističke grupe predmeta, pokretač više turističkih onlajn projekata.


3 komentar "Karijera i rad u hotelu – saveti za studente"

  1. Balsha  13. septembra 2016. at 08:19

    Skolovanje na Glionu kosta izmedju 34 i 37 hiljada franaka po semestru (razlicita cena u svakom semestru). Dakle, za BBA in Hospitality Management ima ih ukupno 7 (5 semestara se placa, a druga dva su prakse po 6 meseci).

    Odakle taj podatak da je 14.000 funti skolovanje na Glionu?

    U prilozenom linku, naci cete brosure sa tacnim cenama:

    http://www.glion.edu/tuition

    Informisite se pre nego sto napisete ovako nesto o ceni skole, jer informacija koja je napisana u tekstu nema veze sa Glionom.

    Pozdrav,

    Odgovori
    • Milan Stojković
      Milan Stojković  13. septembra 2016. at 15:36

      Na takav sam podatak naišao i iskreno sam se i sam začudio jer znam da su te cene ranije bile mnoooogo veće, ali sam pretpostavio da su možda snizili cenu zbog konkurencije, veće dostupnosti edukativnih programa i sl. Hvala na informaciji, ispravljeno je u tekstu.

      Odgovori
  2. Olgica  13. aprila 2017. at 15:56

    interesuje me mi[ljenje o hotelu Mayor, Pelekas, na Krfu, moja ćerka treba da ide na praksu 3 meseca u taj hotel.Niko nije znao da nam bilo šta kaže o njemu.Veoma je hitno da mi brzo odovorite, jer treba da odluči da li prihvata njihovu ponudu već sutra.Hvala, pozdrav.

    Odgovori

Pošaljite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti prikazana.